KOVAČI SREĆE I LAŽNOG NOVCA

Današnji, na brzinu promovisani, kratko ošišani poslovni ljudi i eksperti, u obaveznim gavran odelima, u automobilima sa zatamnjenim staklima, novoukazane zvezde na socijalnom nebu Srbije, vole da kažu da su „kovači svoje sreće“. Čine to samouvereno, nametljivo, iako nerado pristaju da nam objasne tajnu i majstoriju ovog novokomponovanog, ubrzanog osvajanja sreće, ili gomilanja love. Pa ko nije uspeo, nije iskovao sreću, ko mu je kriv, neka se snalazi kako zna i ume, takva je životna borba, arena, široko polje, konkurencija. Učini ti meni, da bih ja učinio tebi, inače se zna: kad mečka okuša meso, neće više da pase travu, kako me, uz kafu uverava direktor jedne uspešne ugostiteljske kuće. U vremenu u kome živimo mnogo je stvari koje „prevršavaju meru“, izbacuju nas iz takta, iz „normale“. Nagon za posedovanjem i svojatanjem, na primer, grandomanski apetiti za stambenim i poslovnim jedinicama, vilama, palatama, jahtama, hektarima, salašima. Jednima rano, i izdašno sviće, drugima nikako da svane! Sunce, kao u inat, greje one kojima do ljubavi nije posebno stalo, ljubavi za koju se peva da je u najbližoj vezi sa sirotinjom, suncem i sijanjem. Očiglednije i češće je u igri druga narodna, ona koju je, u svojim dramama, često koristio Aleksandar Popović: „U se, na se, poda se!“ Ponovo je, iako nismo pod neposrednom austrijskom okupacijom, aktuelan dramolet Petra Kočića „Jazavac pred sudom“: raja se smrzava, plače od zadovoljstva! Ko te pita za čoveka koji se, u pravi čas, nije dokazao kao uspešan, dorastao „kovač svoje sreće“, pa sad pliva ko riba na suvom, bez sreće, ali i bez zuba! I gle čuda, odjednom: čuvaju ga, brinu o njegovom zdravlju, mole ga, pomalo i prete, da neizostavno primi vakcinu protiv svinjskog gripa. A „naš čovek“ bi radije primio, idu praznici, a mi da praznujemo volimo, pa šta košta da košta, jednom se živi - radije bi, dakle, primio očišćeno pečeno prasence, magulicu, kako savetuje Pera Ćana, filozof ovdašnji, a ranije na radu u inostranstvu. Baš tako; što je manje života i žita, više se toga odvija ispod žita. Sve je kažu transparentno, ali na taj način, lukavo maskirano, potisnuto sa scene na kojoj se naš život odvija. Tu smo sami, slobodni, prepušteni sebi, kukanju i brbljanju. Čuvaj se, pazi, vodi računa da te ne „pročitaju“. Filozofija protiv filozofije, skriva dušu i telo tako što ih obnažuje, povlašćuje, pušta im na volju! Uživaj život! Moj učitelj, bio mi je kao otac, rado je govorio: Proživećeš radni vek, doživećeš penziju, ako se držiš tri stvari: ne diraj Tita i partiju, budi oprezan oko tuđih žena, a naročito švalerki, i, naravno oko tuđih para! Ako uzmeš, uzimaj na sigurno; ako daješ, čini to na isti način. Ovi pisci, umetnici, slikari, filmadžije i druga baraberija, gole su lenštine! To ništa ne radi, a hteli bi da žive kao gospoda, da jedu i tucaju najbolje ženske! Narod, i ozbiljni ljudi, skrivaju strepnju, strah i brigu; uspeli „kovači svoje sreće“ hvališu se do kiča i neukusa svojom umešnošću, umećem da se koriste šansama koje im se, iznenadno, neočekivano, ukazuju. Višepartijski sistem nije suzio upliv partijskog na životno. Izvan društvenih prava i poslova ostaje značajan ljudski potencijal. Ako je iza Drugog svetskog rata, nesvršeni student medicine, zakratko, bio ministar građevine, zašto bi danas ministar aerodroma, na primer, morao da bude partijska ličnost? Gola činjenica: nije zanemarljiv broj ljudi koji danas, bez posla, živi ispod ljudskog dostojanstva, dok se stranački lideri u opštinama mesecima nagađaju o podeli vlasti i funkcija. Nekako mi raja deluje „ubiveno“, kaže mi komšija. Depresivni su i oni koji ne znaju šta je depresija! Ni oni nisu bili cveće, ali ovi, sve cvećka do cvećke! Au, da ne poveruješ! Moraš javno, pred milionskim gledalištem, da sramotiš sebe, ženu, decu, da bi osvojio kintu, milionče more; Veliki brat do velikog brata, farme do farme, tok šou, u nedogled. Izvan svega, manje-više, bez svega, ljudi preteruju, mudruju na način Čehovljevih gubernijskih, osujećenih, iz zglobova vremena izbačenih tipova. Onih koji nisu „uspešni kovači svoje sreće“. Kovači lažnog novca, kuju li kuju, a sada bi da zahvate i nešto od uvažavanja i poštenja koje bi im državni faktori garantovali! Đavo je pušten iz boce; duša kontroverznog biznismena iz džaka. Duša iz džaka, lova u džakovima, odlazi i dolazi, putevima tajnim putuje...