Skupa ulaznica

Nešto je, ipak, uspelo da ujedini političke stranke u Srbiji. Inicijativa LDP-a da se Beograd kandiduje za kulturnu prestonicu Evrope 2020. godine, što je trenutno prvi slobodan termin, jednoglasno je podržana u Skupštini grada. Ko iole prati srpsku političku scenu, zna da je sve što nadalje sledi, pisanje projekta, apliciranje pa možda i samo dobijanje kandidature baš te 2020. godine, mnogo realnije. Oformljen je organizacioni odbor , a njegovih 10 članova imaju rok da do novembra završe pisanje projekta i zvanično podnesu kandidaturu. Potom treba sačekati da generalni direktorat za kulturu EU pokrene akciju imenovanja gradova prestonica kulture od 2020. pa na dalje. Ne zna se još za koliko će godina unapred da biraju. Organizacioni odbor za kandidaturu Beograda, na čijem je čelu Aleksandar Peković, zamenik gradskog sekretara za kulturu, u narednom periodu ima dva zadatka: da 9. jula predstavi svoju strategiju ambasadorima i kulturnim atašeima u Srbiji, te Ministarstvu kulture Srbije, kako bi se ceo projekat izdigao na nacionalni nivo. Trenutno su u toku pregovori sa 30-ak stručnjaka iz oblasti kulture koji od 1. jula do 1. novembra treba da, svaki iz svog domena, napišu šta i kako treba da se uradi. Nakon toga sledi mesec dana usaglašavanja pisanog dela projekta koji će se podneti uz aplikaciju. Praksa je da prestonice kulture budu gradovi članovi EU, te da najviše dva grada budu prestonice kulture, prekršena je ove godine. Istanbul se priključio kao treći, iako Turska nije član EU. Raspored gradova, evropskih prestonica kulture Evrope od 2010. do 2019. je: Turku (Finska), Talin (Estonija), Guimeraes (Portugal), Maribor (Slovenija), Marce-Provance (Francuska), Košice (Slovačka), Umea (Švedska) i Riga (Litvanija). Ako Beograd dobije kandidaturu za kulturnu prestonicu Evrope za 2020. biće to prvi put da se u Srbiji u oblasti kulture nešto planira iako se, godinama unazad, svaki ministar kulture razmahuje strategijom razvoja kulture. - Plan je da u narednih deset godina, podeljenih u deset tematskih celina, uredimo sve što jednoj prestonici kulture treba. Šta će koje godine da se radi moći ćemo tačno da kažemo tek u novembru – kaže Peković. Iz iskustva drugih gradova vidimo, 42 dosadašnje prestonice kulture, da je u gotovo svakom izgrađen bar jedan kapitalni objekat kulture, da su postojeći adaptirani, a industrijski već postojeća zdanja preuređena za kulturne sadržaje. Tako će, prema rečima Pekovića i Beograd u novembru saznati da li će ili koji će objekat da se gradi ukoliko dobijemo kandidaturu. - Jedan od strateških projekata je izgradnja koncertne sale Beogradske filharmonije – otkriva Peković. Na pitanje da li je možda i izgradnja zgrade Opere u planu, Peković je neodređen: - Moguće, videćemo kada stigne projekat. Ta priča je bila aktivna, pa prestala. Naravno da Beograd ima potrebe za operom. Za sada je sigurno, jedan od projekata biće upisivanje Beogradske tvrđave na Listu svetske kulturne baštine. Beograd ima i veliki kulturno-turistički potencijal u gradu iz rimskog perioda koji se nalazi ispod grada. Lagumi se prostiru od ispod Zemuna do zvezdarske šume. Potrebno je prvo urediti njihov status i način korišćenja, a potom napraviti projekat njihovog uređenja. Plan je da se u njima održavaju programi iz kulture. - Postoji ideja da se u sve uključi i softverska industrija, da se napravi igrica koja se dešava u beogradskim lagumima. Diskaveri je zainteresovan da o njima snima emisiju - dodaje Peković. Kako trenutno stvari stoje ne sme se tvrditi, ali realno je, da će do 2020. godine biti završene rekonstrukcije Narodnog muzeja i Muzeja savremene umetnosti. Rekonstrukcija bioskopa „Jugoslavija“ je u završnoj fazi i u njemu će biti Malo pozorište „Duško Radović“, jer započinje rekonstrukcija njihove zgrade. Da je prenamena industrijskih objekata u prostor za kulturne sadržaje moguća, videli smo na nedavno održanom Mikser festivalu u prostoru silosa Žitomlina. Da li na sreću ili žalost, ali bar u broju napuštenih fabrika ni Beograd ni njegova okolina ne oskudevaju. Kada projekat Beograd kulturna prestonica Evrope uđe u nominaciju, a tome se treba nadati, organizatori će zatražiti mišljenje građana šta žele da se u njihovom gradu dešava u oblasti kulture. U nekima od prethodnih prestonica kulture u tu svrhu postavljane su takozvane kutije ideja u svim ustanovama kulture. Građani daju ideje, a potom idu konkursi, najproblematičniji deo razvoja svake ideje u Srbiji. Ali, ne treba obeshrabrivati početni entuzijazam. Nije srpski folklor ni da se deset godina unapred razmišlja o kulturi, ali izgleda da je i to moguće. Treba samo unapred istaći da ne očekujemo avione i kamione, ni ogromne količine evra koji na račun kandidature za evropsku prestonicu kulture stižu od EU. - U strukturi budžeta evropskih prestonica kulture najmanje novca stiže od Evropske unije. Najviše novca troši se iz nacionalnog budžeta, potom iz gradskog budžeta, te od sponzora i donatora. Tek potom, gledano u procentima, sledi novac dobijen od EU. LJudi pogrešno misle da sve plaća Evropska unija – kaže Peković. Realno je, a o tome svedoče iskustva prethodnih prestonica kulture, da na jedan uložen evro u evropsku prestonicu kulture, tom gradu, regiji, vrati se od osam do deset evra. Evropska prestonica kulture je visokoprofitabilan projekat u ekonomskom smislu. Benefiti Liverpula su: 15 miliona turista u godini kada je bio evropska prestonica, zaradili su 800 miliona funti, a u procesu priprema od 10 godina otvorili su 14.000 radnih mesta. Delegacija beogradskog organizacionog odbora putovaće uskoro u Pečuj, jednu od tri ovogodišnje prestonice kulture, da se upozna sa njihovim iskustvima. Najkorisnije ideje u dosadašnjim planovima preuzete su iz iskustava dve prestonice kulture, Lila (2004) i Liverpula (2008). Lil je u svoj projekat evropske prestonice uključio 162 grada, varošice i sela regije sa severa Francuske i danas se na sajmovima turizma, ekonomije i kulturne industrije pojavljuju zajedno. Kako je Beograd je neproporcionalno razvijen u kulturnom smislu u odnosu na druge gradove u Srbiji, s obzirom na broj objekata i ustanova kulture te finansiranja istih u planu je da gradovi iz unutrašnjosti budu partneri Beograda. Tako bi uz Beograd u kulturne sadržaje zasigurno bili uključeni Niš, Smederevo, Viminacijum i još nekolicina mesta u Srbiji. Od Liverpula je organizacioni odbor za pripremu beogradske kandidature za kulturnu prestonicu preuzeo proces desetogodišnjeg razvoja, podeljenih na deset tematskih celina. Taj model se, tvrde beogradski organizatori, pokazao kao najbolji kako u strateškom tako i, kasnije, u ekonomskom smislu. Istanbul, koji je zajedno sa Esenom i Pečujem ove godine prestonica, kroz projekat prestonice otvorio je antičko vizantijsku luku u četvrti Istanbula u kojoj je trebalo da bude sagrađen metro. Građevine i brodovi uništeni su u velikoj oluji pre više od 1.000 godina, a otkriće je nazvano po rimskom i vizantijskom caru Teodosiju koji je umro 395. godine. Porto je uradio urbanu revitalizaciju starog jezgra, izgradili su Palatu umetnosti “Casa da musica” po projektu Rem Koolhaas jednog od najpoznatijih arhitekata današnjice. Đenova (2004) je čitavu luku transformisala u grad turizma i mora, a sagradili su i veliki muzej mora. Solun (1997) je izgradio koncertnu dvoranu “Thessaloniki concert hall” kakva je pre toga urađena u Atini i to je trenutno najbolja koncertna dvorana na Balkanu, s tim da se nalazi i na savršenom mestu, na samoj obali. Mada, kako kaže Peković, Solun nije u pogledu uspešnosti najbolji primer kao ni grčki grad Patras (2006). Nisu adekvatno iskoristili uložen novac, a ceo projekat je slabo primećen. Svega 16 odsto Grka je 2006. znalo da je Patras evropska prestonica kulture. Postoji u planovima kandidovanja Beograda još dosta zanimljivosti, čak i da se u projekat uključe takozvani zagubljeni anđeli, kreativni i uspešni ljudi koji su iz Srbije otišli u svet te svojim radom doprinose kulturama u kojima žive. Mapirani su i kontaktirani. U planu je da zajedno sa projektom i aplikacijom podnesemo deset formalnih podrški gradova regiona u procesu kandidature. Tim povodom u julu biće potpisana deklaracija o saradnji i podršci za kandidovanje između Peruđe i Beograda. Čak i simbolika beogradske kandidature za kulturnu prestonicu Evrope 2020. postoji: početna 2011. godina u sebi sadrži pozivni broj Beograda, a krajnja 2020. je njegova geografska dužina i širina, 20 stepeni i 20 minuta. Ostaje da se Vlada Srbije složi, a EU prihvati kandidaturu. Mada nezvanične, postoje informacije da će za evropske prestonice kulture u 2020. Rumunija i Irska kandidovati svoje gradove, kao i da Hrvatska planira da kandiduje Split.  Zasad nezvanično Nadica Momirov, državni sekretar Ministarstva za kulturu, o inicijativi da se Beograd kandiduje za kulturnu prestonicu Evrope kaže: - Za sada, sve što Ministarstvo kulture zna o kandidovanju Beograda za evropsku prestonicu kulture je samo ono što smo čuli putem medija. Ministarstva kulture izneće svoj stav o tom projektu kada ga budemo i zvanično dobili. Ideja je dobra, za to postoji interes i grada i države, ali ipak treba sve stručno i profesionalno da se razmotri.