Značaj topline u kontaktu

Izuzetno se radujem tekstovima kolege Momčila B. Đorđevića! Ako ih bude i više od jednog, kao u u broju 3100 gde nas detaljno informiše kako je stvoren sintetički život i intrigira temom o draži visokih (niskih?) žena, to doživljavam kao pravi poklon ... Događa se da me intrigantnost tema na koje se dr Đorđević osvrće podstakne da pođem na PubMed (slobodna baza podataka za biomedicinske žurnale) ili Google da se dodatno informišem, često i sa svrhom da zanimljivosti prenesem svojim studentima ili iskoristim u radu sa pacijentima. U tom smislu, želela bih da tekst koji se odnosi na depresiju, objavljen u broju 3103, dopunim sa nekoliko informacija koje dugujemo i čitaocima koji će, poput mene, želeti da traže dodatne informacije, i našim kolegama iz sveta čije delo zaslužuje da bude korektno citirano. Naime, da biste saznali „da li ste depresivni“, još 1965. se pobrinuo dr. William W. K. Zung, psihijatar sa Djuk univerziteta (SAD) i svoju je skalu koju prenosi NIN objavio u Arhivima opšte psihijatrije. Kao zahvalnost, dugujemo mu da uz skalu, makar i najmanjim slovima, navedemo i izvor, a to je Zung WW (1965) A self-rating depression scale. Archives of General Psychiatry 12: 63-70. S druge strane, sigurna sam da bi mnogi od nas želeli da znaju i više o humanističkom tretmanu u psihijatriji koji je bio tema radionice Svetske psihijatrijske asocijacije (WPA) u Sankt Peterburgu pre nekoliko nedelja. Dr Đorđević se na skup osvrnuo odmah pošto je održan, što zaslužuje svaku hvalu, ali u brzini je verovatno došlo do malog previda. Naime, radionicu je vodio dr Majkl Muzalek (Michael Musalek), psihijatar i psihoterapeut, profesor Univerziteta u Beču. On je izuzetan stručnjak koji svima nama često skreće pažnju na fundamentalni značaj topline u kontaktu sa osobama koje imaju duševne tegobe i koji naglašava da je usredsređivanje na to šta osoba „može“, umesto na to što „ne može“ (psihijatrijski simptomi i funkcionalna ograničenja), put ka poboljšanju. Ako neko želi da čita više o profesoru iz Beča i njegovom pogledu na lečenje u psihijatriji, naći će tekstove na nekom od pretraživača, ali moje je zadovoljstvo da najavim da će profesor biti gost Beograda i psihijatara Srbije 4. i 5. novembra 2010. godine, na XXXVIII edukativnom simpozijumu Klinike za psihijatriju KCS i Udruženja psihijatara Srbije, kada će održati radionicu i predavanje o humanističkom lečenju u psihijatriji. Nadam se da će dr Đorđević biti sa nama i čitaocima NIN-a preneti ključne informacije, kao što neumorno čini godinama!