Ideje o podeli Kosova su opasne

Gospodin Mihael Šefer, drugi čovek nemačkog Ministarstva inostranih poslova izrazio je želju da se sa stranica NIN-a obrati srpskoj javnosti, a odgovori nemačkog zvaničnika ne idu u prilog domaćoj želji za fleksibilnijim pristupom međunarodne zajednice u rešavanju ni problema Haškog tribunala ni Kosova.

Srbija formalno nije pod protektoratom, ali na pravac njenog ekonomskog razvoja svakako utiču uslovi međunarodnih finansijskih institucija, a na političke procese najmanje događaji oko suđenja u Hagu. Koliki je uticaj Nemačke u jednom i drugom slučaju?

- Srbija je posle demokratskih promena u oktobru/novembru 2000. godine krenula na put integracije u evroatlantske strukture, preuzimajući time kao svaka druga suverena država niz međunarodnih obaveza kojih se treba pridržavati. Jedna od njih je puna saradnja sa Haškim tribunalom. Počevši od izručenja Miloševića u 2001. godini, izručeno je nekoliko optuženih u Hag. Odluke o njihovom izručenju su bile ispravne i zaslužuju puno priznanje. Međutim, ima - kao što znate - još uvek izvestan broj optuženih koji se ne nalaze u haškom pritvoru. Hoću da budem jasan: Haškom tribunalu mora se dati prilika da bez ograničenja dovrši započeto do okončanja poslednjeg postupka. Tu nema iznimaka. Uostalom, to se ne odnosi samo na Srbiju. Približavanje evroatlantskim strukturama će znatno zavisiti od toga da li zemlja ispunjava svoje obaveze pune saradnje sa Haškim tribunalom. Tom pitanju se i u Nemačkoj posvećuje velika pažnja. Mi smo zajedno sa svojim partnerima u EU uvereni da će Srbija i svojom saradnjom, odnosno upravo svojom saradnjom, i po tom pitanju dokazati da želi da pripada porodici evropskih demokratija.

Ima nas koji smatramo da bi Srbiji svakako više odgovarao nemački model kapitalizma i da bi ekonomskom kretanju Srbije u tom pravcu doprinelo veće prisustvo nemačkih investitora u srpskoj privredi.Ocenjujete li političke prilike u Srbiji dovoljno stabilnim da garancijama koje stoje na raspolaganju nemačkoj državi ona mirne duše stane iza njihovog većeg angažovanja ovde?

- Angažman nemačkih investitora i stručnjaka u prvoj liniji zavisi od političke i pravne stabilnosti u zemlji. Prema tome, važno je da Srbija nastavi sa svojim naporima učvršćivanja stabilnih investicionih prilika. U posledne tri godine je urađeno mnogo toga u pozitivnom pravcu, ali tri godine su relativno mali period. I obnova u Nemačkoj posle rata je trajala mnogo godina. Razumem ljude koji - suočeni sa velikim izazovima u privredi - polako gube strpljenje. Ali to ne sme nikako da vodi ka zaključku da treba popustiti u naporima oko privredne, pravne i političke transformacije. Ustanovili smo upravo ovih dana da se povećalo interesovanje nemačke spoljne privrede za Srbiju. Tako da i sa državnim Hermesovim garancijama za izvoz želimo da doprinesemo ubrzavanju privrednog razvoja Srbije. Spremnost za ulaganja, međutim, će umnogome zavisiti od pravne sigurnosti. U Nemačkoj, a i među nemačkim poduzetnicima, i te kako se prati da li se krivični postupak protiv ubice Zorana Đinđića sprovodi u skladu sa normama pravne države. To se mora rasvetliti do kraja.

Nova vlada u Beogradu izabrana je i glasovima SPS-a. Smatrate li da je na taj način postignuto uključivanje te partije u mehanizme odlučivanja prerano i nalazite li neku sličnost sa oficijelnom saradnjom zapadnonemačkih stranaka sa reformisanim bivšim istočnonemačkim komunistima?

- Naravno da smo veoma budno pratili formiranje vlade posle decembarskih izbora. Nesporno je da se volja birača mora poštovati. Nesporno je, isto tako, da formiranje vlade ponekad postavlja politički odgovorne pred veliki izazov. Važno pri svemu tome jeste pre svega da je nova vlada svesna da će ovu zemlju unaprediti jedino nastavak političkih i ekonomskih reformi pokrenutih za vreme vladavine Đinđića. Budućnost Srbije jeste u Evropi. Približavanje evropskim susedima i Evropskoj uniji će biti prioritetni zadatak za naredne godine. Evropski partneri podržaće taj kurs Srbije. Važno je da u tom duhu sarađujemo.

Prema sumnjama o nekim nepotvrđenim finansijskim vezama, stranka G17 plus bi trebalo da uživa izvesnu podršku u Nemačkoj. Ima li Nemačka vlada favorita u upravo formiranoj srpskoj vladi?

- Nemačka je Srbiju podržala u prethodnim godinama velikim brojem projekata. Odlučujući faktor za sprovođenje tih projekata bila je i jeste namera da Srbiju podržimo u realizaciji demokratskih, pravnodržavnih i ekonomskih reformi i da je približimo evropskim strukturama. Mi smo za to vreme sarađivali sa velikim brojem partnera kako iz vlade, tako i iz građanskog društva. Tu saradnju želimo i ubuduće da nastavimo.

U Srbiji su upravo u opticaju očajničke ideje o kantonizaciji Kosova kao mogućem načinu da se zaštiti preostali srpski živalj tamo. Smatrate li da bi Srbija za takvu ideju mogla da dobije bilo kakvu međunarodnu podršku, pa i podršku Nemačke?

- Cilj koji sledimo na Kosovu jeste da izgradimo demokratsko, tolerantno i multietničko društvo koje počiva na načelima vladavine prava i koje svim građanima Kosova, bez obzira na etničku pripadnost, omogućuje život u miru i stabilnosti. Taj cilj se oslikava u politici “standardi pre statusa” i takvom pristupu dajemo svoju bezrezervnu podršku. Ako želimo trajno mirno rešenje za Kosovo, treba da postepeno prevaziđemo mišljenje u etničkim kategorijama. Svaki predlog koji se iznese treba sravniti sa odgovorom na pitanje da li će to dalje da produbi etničke razlike na Kosovu ili, pak, doprinese da ih premosti. Scenarija koja vode ka raspodeli Kosova smatram opasnim jer su sa tog aspekta retrogradna, predstavljaju rizik za regionalnu stabilnost i ne slažu se sa procesom integracije u evroatlantske strukture.

Državna zajednica Srbija i Crna Gora napunila je godinu dana. I mada su ocene o uspešnosti njenog funcionisanja kontroverzne koliko i na početku, na parlamentarnim izborima u Srbiji stranke koje se zalažu za osamostaljenje Srbije nisu dobile znatan broj glasova. Kako Berlin ocenjuje ovu državnu tvorevinu čije se očinstvo ovde pripisuje Briselu?

- Državna zajednica u poređenju sa bivšom federacijom predstavlja napredak. Od pre godinu dana imamo vladu državne zajednice koju priznaju obe republike. Upravo u oblasti reformi odbrambenog sektora i oružanih snaga je mnogo urađeno poslednjih 12 meseci. To, međutim, ne sme da prekrije činjenicu da je napredak pre svega u oblasti privredne harmonizacije Srbije i Crne Gore, veoma ograničen. Približavanje Evropskoj uniji će umnogome zavisiti od postignutog dogovora Srbije i Crne Gore oko efikasnih i jedinstvenih tržišno-ekonomskih struktura. U tome leži stvarni izazov za državnu zajednicu. Važno je da se u toku narednih meseci dođe do konkretnih zaključaka oko otvorenih pitanja zajedničkog tržišta. To će biti od odlučujućeg značaja za određivanje datuma početka pregovora o stabilizaciji i asocijaciji sa Evropskom unijom. Pitanje koje se prvobitno postavlja, treba da glasi: Koji put otvara najbolje šanse za budućnost? A odgovor u 21. veku može samo da bude: Ni u kojem slučaju put nazad u razmišljanje u nacionalnim kategorijama 19. veka koje je kulminiralo u katastrofalnim ratovima 20. veka, već uklanjanje duhovnih i fizičkih granica; izazove globalizirajućeg sveta možemo savladiti jedino putem tesne saradnje u Evropi koja se sve više integriše.

Prema ovde preovlađujućem mišljenju, pokojni srpski premijer Zoran Đinđić je bio pronemački nastrojen čovek. Prati li nemačka vlada mučno suđenje optuženima za njegovo ubistvo sa posebnom ili uobičajenom diplomatskom pažnjom?

- Utemeljenje jake i nezavisne vladavine prava je bitan preduslov za funkcionirajuću demokratiju. Onako kako su i u međunarodnom pravu za sprovođenje normi potrebne efikasne i priznate institucije, tako i nacionalno pravo zavisi od funkcionirajućeg pravosuđa. Istorijska iskustva u Nemačkoj su nas učila da se poverenje građana u državu stvara tek kad je izgrađena vladavina prava. Vođenje velikih procesa sa mnogo odjeka u javnosti su sigurno merilo za efikasnost vladavine prava. Reforme pravosuđa, međutim, moraju da idu dublje. Nemačka je u proteklim godinama pokušala nekolicinom projekata da pruži svoj doprinos na tom putu. Rešeni smo da nastavimo svoj angažman. I u tom kontekstu pratimo sa velikom pažnjom, kao što rekoh, vođenje procesa protiv ubice Zorana Đinđića.