Nezaposlenost i penzioni doprinosi

Svaki put kada se održavaju izbori u Sjedinjenim Američkim Državama političari se prosto utrkuju ko će više da pomogne malim preduzećima. Retko ćete naići na nekog kandidata za senat ili kongres koji svoju kampanju bazira na tome kako omogućiti Majkrosoftu, Koka-Koli ili Intelu da još više prosperiraju. Ruku gore svi koje će motivisati izlazak na izbore i politika koja omogućava da debeli mačori budu još deblji. Velike kompanije ili kako ih mi ovde zovemo, giganti, neminovna su realnost i njihov doprinos društvu se ne može poreći. Moja dvoličnost ne bi imala granica kada bih ja sada, dok pijem koka-kolu i pišem ovaj članak u Majkrosoft vordu nešto zamerao Bilu Gejtsu. Međutim, velike kompanije ne rešavaju hroničan problem nezaposlenosti nigde u svetu pa neće ni kod nas. Više od dve trećine Amerikanaca radi za firme koje se mogu okarakterisati kao mala ili srednja preduzeća, a slično je i u Evropi. To ima smisla. Velike kompanije nisu slučajno multinacionalne. Danas su ovde, a sutra se pakuju i odlaze negde drugde u potrazi za jeftinijom radnom snagom. Svedoci smo nedavnog preuzimanja engleske kompanije Kadberi od strane američkog Krafta. Kraft fuds, druga po veličini kompanija za proizvodnju hrane na svetu, odmah posle Nestlea, odlučila je da se proširi na novo tržište. Ono što je 180 godina bilo simbol za čokoladu u Velikoj Britaniji više neće biti u rukama Engleza. Kadberi zapošljava oko 6.000 ljudi u Engleskoj i već kruže priče da su mnoga radna mesta u opasnosti, jer novi vlasnici planiraju da se presele negde drugde. I ovde, srpska vlada dovodi razne strane firme, daje im fantastične uslove, a pri tom potpuno zanemaruje domaći talenat za biznis. U ovoj zemlji postoje preduzetnici koji su 40 godina plaćali doprinos za penziju. Mnogi od njih bi želeli da nastave da rade, imaju energije, iskustva i znanja, ali nemaju podsticaj. Apsurdno je da ljudi koji su ispunili zakonsku obavezu i dočekali penziju, ako žele da nastave da se bave nekim poslom i dalje moraju da plaćaju ovaj doprinos. Tih 7-8 hiljada dinara mesečno često je ono što sprečava mnoge da se uopšte ponovo upuste u neki posao i samo je kratkovidoj vladi važniji penzioni doprinos od novih radnih mesta.