Ima li vakcine za bolje zdravstvo i prosvetu

Sandra Petrušić, biljana bošnjak, zora latinović i miljan paunović Teško je oceniti šta je Ministarstvo zdravlja uradilo u poslednje dve godine ako se radi o istom timu u četvrtom mandatu. Ipak, Zorici Marković, predsednici Udruženja korisnika zdravstvenih usluga to nije predstavljalo problem. Bez mnogo razmišljanja kratko nam je rekla: „Za agresivno medijsko predstavljanje i marketing – 10 plus, a za rezultate ne bih im dala ni dvojku.“ Doneto je nekoliko strateških zakona od kojih su svakako veoma značajni o transplantaciji i veštačkoj oplodnji, smanjene su liste čekanja za kardiološke operacije, ali tako što je doneta odluka da se pacijenti šalju u inostranstvo, napravljen je kompletan haos sa idejom izabranog lekara i lečenjem po minutaži, koji je doveo do štrajka zaposlenih u domovima zdravlja i proizvedeno je nekoliko afera. Ministarstvo tvrdi da nije krivo za afere, što je pomalo sumnjivo – proizvodili su ih oni direktori koje je ministarstvo imenovalo. Od prof. dr Danice Grujičić, neurohirurga stiže pozitivna ocena za sve što je urađeno u domovima zdravlja i zdravstvenim centrima po unutrašnjosti i potpuno negativna kada je reč o Kliničkom centru Srbije. A na primeru „gama noža“ objašnjava nam sav apsurd finansijske politike koja se vodi u zdravstvu: „Potrebe `gama noža` u Srbiji su od 250 do 300 pacijenata godišnje. Prošle godine u Tursku je otišlo 70 pacijenata i dato je milion evra. A `gama nož` košta od pet do šest miliona evra. Izračunajte za koje bi se vreme isplatio.“ Lista savremenih aparata koji nam nedostaju, a koji bi se u kratkom roku isplatili je daleko duža, ali to nije pitanje kojim se bavi dr Tatjana Radosavljević, predsednica Lekarske komore Srbije – njene primedbe se, shodno funkciji na kojoj je, odnose na prava lekara: „Prva sporna tačka je to što se mi u LKS zalažemo za kompletnu integraciju privatnog zdravstva u sistem zdravstvenog osiguranja i zdravstvene zaštite. Druga stvar oko koje se sporimo je pitanje dopunskog rada i na Ustavnom sudu smo osporili član 299 koji brani kolegama iz državnog sektora da rade dopunski u privatnom sektoru. Treća sporna tačka je u tome što se LKS zalaže za obaveznost protokola lečenja kao definisanja lekarske greške a za sada nije bilo političke volje Ministarstva zdravlja da se tako nešto uradi. Neki tonovi koji se čuju iz Ministarstva ukazuju da se možda o tome razmišlja.“ PROSVETA Na prvi pogled deluje da bi bilo daleko lakše oceniti rad Ministarstva prosvete – novi ministar, novi ljudi, nova stranka u starom resoru. Linija je podvučena pre dve godine i startovalo se. Da li je baš tako? Vigor Majić, direktor Istraživačke stanice Petnica, podseća nas na izvesni kontinuitet: „Teško da iko može poreći da nam je danas situacija u školama očajna: kadrovski, organizaciono, po pitanju slobode i fleksibilnosti rada i po pitanju nastavnih programa i udžbenika. Meni najviše smeta što je Ministarstvo prosvete, ne ovo sadašnje, već sastav koji je bio aktivan ranih devedesetih godina, praktično ukinulo škole i pretvorilo ih u ispostave Ministarstva. Taj trend hipercentralizacije se nastavio do danas, a kada nemate samostalne škole i nemate samostalne nastavnike, nema nade da će bilo kakva pozitivna i uspešna reforma zaživeti.” Ali, ako zaboravimo na nasleđe, ma koliko ga dobro održavali, moramo da konstatujemo da je ponešto urađeno: donet je Zakon o visokom obrazovanju, izvršena je akreditacija fakulteta (traljavo), srednjim školama je zabranjeno da uzimaju novac za upis, prvacima je olakšana školska torba (nedovoljno) i počelo se sa akcijom podele besplatnih udžbenika. Dakle, radilo se i grešilo. Akademik Milisav Marjanović, predsednik Odbora za obrazovanje SANU, pita se čemu besplatni udžbenici, posebno tako luksuzni, kada može da ih koristi samo jedna generacija „Izgleda da su izdavači ubedili našeg ministra da je nemoguće napraviti interaktivni udžbenik za višekratnu upotrebu i da je to bila osnova na kojoj je on odustajao od svojih odluka“, kaže Marjanović. Ono što je malo bolje od udžbenika, ne samo njihove trajnosti već i kvaliteta napisanog, jeste saradnja koju je ovo ministarstvo uspostavilo sa akademskom zajednicom, a što je retkost po mišljenju prof. dr Srđana Stankovića. Ipak, problem postoji. Stanković ga vidi u “nedostatku ljudskog kapaciteta koji se bavi visokim obrazovanjem” i navodi da ceo taj posao radi samo sedam ljudi. Majić smatra da problem ne možemo locirati samo na visoko školstvo, jer: ”Ministar oko sebe nema gotovo nikoga dovoljno kompetentnog, odlučnog i svesnog realne situacije kod nas, ali i situacije u zemljama koje bi mogle da nam budu uzor. Zato je moj najiskreniji savet da reorganizuje tim sa kojim radi, ali se ne zanosim naivnim očekivanjem da će ministar to i učiniti.” SPORT I OMLADINA I dok se na Ministarstvo prosvete mogu čuti kritike, u anketi koju je sproveo NIN one izostaju kada je u pitanju Ministarstvo sporta iako je u prethodnom periodu često optuživano kroz medije. Najteže reči je svojevremeno izneo Milorad Čavić koji je opisao situaciju sa evropskog prvenstva u Istanbulu rečima da za pripreme nije bilo para, ali je bilo da se tamo dovede sedmoro funkcionera. Time je verovatno opisao i situaciju u celom sportu: novca nema za atletičare, gimnastičare, plivače… ali uvek ima za šetanje po svetu onih koji se neće naći u trci. NIN-ovi sagovornici smatraju da je Ministarstvo sporta, a pre svega ministarka Snežana Samardžić-Marković brinula o mladim talentima i učestvovala u velikom broju manifestacija koje promovišu razvoj sporta i mladih. “Ona ima dobru saradnju sa kolegama iz Ministarstva prosvete i sa nama, tako da prostora za napredak i rad ima“, kaže Vanja Grbić, bivši odbojkaški reprezentativac. A kao glavni problem navode to što nemamo zakon o sportu. Jelena Genčić, tvorac većine naših teniskih zvezda, smatra da samo zakon “može da reguliše pravno-imovinski odnose, i da se tačno odredi ko finansira sport, ko su vlasnici klubova, čija je svojina“, a Grbić se nadovezuje: „Ministarstvo bi trebalo što pre da donese zakon u kome bi bile definisane poreske olakšice onima koji ulažu u sport, naročito u mlade. Dok god ljudi koji imaju novca u ovoj zemlji, a ima ih, ne vide smisao i svrhu ulaganja u sport, do tada ćemo imati veliki problem. A s druge strane, nemoguće je iz republičkog budžeta finansirati sportiste i ispratiti savremene sportske tendencije“. RAD I SOCIJALNA POLITIKA I baš kao što ni u sportu nema novca, nema ga ni u Ministarstvu rada i socijalne politike. Nažalost, to nije isto jer ako Rasim LJajić i njegov tim nemaju sredstva za zaposlene, nezaposlene, invalide, napuštene, zlostavljane, onda imamo gladnu naciju, a ne naciju lišenu nadgradnje. Zbog toga je veoma teško proceniti kako je radilo ovo ministarstvo, jer bi verovatno trebalo biti čarobnjak da bi se obezbedili svi koji su u nadležnosti ovog resora. Evo samo jednog primera o kome nam govori Vesna Stanojević, koordinatorka Savetovališta protiv nasilja u porodici. „Mi smo zadovoljni radom ministra Rasima LJajića, koji ima puno razumevanja za nas, ali nema velikih mogućnost za konkretnu pomoć. A kada je samo ministarstvo u pitanju, nismo zadovoljni, zbog toga što bi ono trebalo da pokriva makar troškove za boravak žena u sigurnoj kući koje nisu iz Beograda i da se ženama bez zdravstvenog osiguranja omogući lečenje. Žene koje dolaze kod nas su državni i društveni problem.“ I dok je ovakve i slične požare Ministarstvo za rad gasilo na terenu, donosilo je niz strateških zakona: o penzijama, pravima osoba sa invaliditetom, radu, mirnom rešavanju radnih sporova, protiv zlostavljanja na radu, zaštiti prava dece... I naišlo na odobravanje. “Oni rade odlično. Donose i sprovode strategije kojima unapređuju položaj osoba sa invaliditetom, imaju veoma dobru saradnju sa udruženjima, prepoznaju probleme i pokušavaju da ih reše. I što je najvažnije, oni ne rade samo za ovaj trenutak već i za budućnost“, kaže Mirjana Pantelić, sekretar Invalidskih preduzeća Srbije. VERE A Ministarstvo vera nije sporno kako radi, već zašto radi, jer približavanjem Srbije članstvu u Evropskoj uniji sve više sazreva  uverenje o nepotrebnosti postojanja ministarstva za pitanje vera. „Retko koja zemlja ga ima, u Rusiji ga ni crkva ne želi. Izgleda da kod nas za njim još neko vreme postoji potreba. Verske zajednice preko ministarstva žele da ostvare određene ciljeve, često one za koje su im potrebna sredstva. Među novinarima ima onih koji bi želeli veću otvorenost ministarstva i češće izlaženje u javnost. Treba pak imati na umu i (pre)osetljivost verskih zajednica na  razmišljanja i analize `drugih` o njima“, kaže Živica Tucić, verski analitičar i dodaje da je od osnivanja ministarstva najznačajnije donošenje Zakona o crkvama i verskim zajednicama. „Stručnjaci nalaze manje mana njegovom tekstu, više sprovođenju, a žalbe mogu da stignu čak do Strazbura. Kada je Zakon usvojen, i predsednik Tadić je rekao da će ubrzo biti u nečemu izmenjen ili dopunjen. Ovo ne treba da se zaboravi. To se nije desilo, iako se brzina voza ka Evropi ubrzava“, zaključuje naš sagovornik.  Jovan Krkobabić, potpredsednik Vlade i Sulejman Ugljanin, ministar bez portfelja Penzionerska posla Potpredsednik Vlade Jovan Krkobabić samouvereno je otpočeo mandat uveren da je mesto vicepremijera stvar njegove zasluge, a ne pukog odnosa snaga i nevolje srpske politike u kojoj se teško obezbeđuje stabilna većina. Kao poentu svog političkog programa istakao je - povećanje penzija. U svim intervjuima koje je dao zadovoljan je radom svog kabineta naglašavajući da su realizovani gotovo svi delovi programa na polju socijalne politike, pre svega povećanje penzija koje su na godišnjicu Vlade iznosile 64 odsto prosečne zarade. Šta je sadržaj tih uspešnih projekata, doduše, ostala je nepoznanica. Kad je Vlada nedavno usvojila Zakon o reformi penzionog sistema, Jovan Krkobabić, u čijoj je on nadležnosti, nije hteo da ga brani pred poslanicima. Predložio je da to uradi Rasim LJajić koji je inače zadužen za najteže poslove ili one koje niko neće. Ostalo je ipak bizarno da Krkobabić, u čijoj su nadležnosti penzije, ne želi da predstavi zakon u čijem je radu učestvovao njegov kabinet. Ali je zato svojim koalicionim partnerima zapretio da ako misle da ostanu na vlasti, penzije do izbora moraju usklađivati sa platama. Zadužen je i za problem izbeglih i interno raseljenih lica ali ni sam nije zadovoljan što je u Srbiji još uvek ostalo 60 kolektivnih centara. Ovih dana mediji su objavili da je vicepremijer pronašao rupu u zakonu pa legalno prima i platu i penziju, ukupno 160.000 dinara. Tako se on na ličnom primeru najbolje bori za prava penzionera. Kao ministru bez portfelja Sulejmanu Ugljaninu, lideru Bošnjačke liste, dodeljeno je da brine o nerazvijenim područjima i ravnomernom i održivom regionalnom razvoju. Za to njegovo zaduženje Vlada Srbije je odmah po konstituisanju osnovala Kancelariju za održivi razvoj nedovoljno razvijenih područja čiji je zadatak da koordinira i povezuje nedovoljno razvijene opštine sa ministarstvima Vlade, da pomogne opštinama da formiraju stručne timove koji će biti osposobljeni da apliciraju za sredstva kod Vlade i međunarodnih finansijskih institucija. Iako neki misle da Ugljanin nije uradio ništa, on se pohvalio da je za dve godine potpisao čak 48 ugovora sa visokim predstavnicima opština o njihovoj medijskoj promociji. Aktivnosti Sulejmana Ugljanina nije lako uočiti ni nabrojati, u nedostatku drugih, u njih se mogu ubrojati: sastanci s članovima svog kabineta i sa svojim saradnicima, svakodnevno sastajanje sa članovima kabineta drugih ministarstava, svojim kolegama ministrima, prisustvovanje sednicama Vlade, kao i sastancima Kadrovske komisije, Stambene komisije, Odbora za privredu i finansije u svojstvu člana, davanje intervjua za elektronske i pisane medije. Sulejman Ugljanin za ove dve godine zapamćen je kao ministar koji se najduže odmarao od svojih teških aktivnosti. Tomica Milosavljević zdravlje Doneti su strateški zakoni o transplantaciji i veštačkoj oplodnji, smanjene su liste čekanja za operacije srca, ali tako što se pacijenti šalju u inostranstvo, napravljen je haos idejom „izabranog lekara“ i lečenjem „po minutaži“. Ministarstvo zdravlja tvrdi da nije krivo za brojne afere, iako je imenovalo većinu direktora. Žarko Obradović prosveta Donet je zakon o visokom obrazovanju, izvršena je akreditacija fakulteta (traljavo), srednjim školama je zabranjeno da uzimaju novac za upis, prvacima je olakšana školska torba (nedovoljno) i počelo se sa akcijom podele besplatnih udžbenika. Reforma škole i dalje samo u najavi, a nivo znanja učenika i dalje opada. Snežana Samardžić-Marković sport i omladina Još nema zakona o sportu kojim bi se regulisali pravno-imovinski odnosi i finansiranje sporta. Nema novca za „marginalne“ ali svetski uspešne sportove. Zato uvek ima novca za sportske funkcionere za putovanja po svetu. Ministarka sporta brinula je o mladim talentima i učestvovala u manifestacijama koje popularišu sport. Rasim LJajić rad i socijalna politika Kada se zna koliko malo para ima ovo ministarstvo, onda je teško proceniti koliko je moglo da se uradi za nezaposlene, invalide, gladne, napuštena lica i zlostavljane. Najviše su se videli rezultati u sprečavanju nasilja u porodici. Doneti su važni zakoni o penzijama, mirnom rešavanju radnih sporova, protiv zlostavljanja na radu i za zaštitu prava dece. Bogoljub Šijaković vere Jedan od najvažnijih poslova ovog ministarstva bilo je donošenje zakona o crkvama i verskim zajednicama. Ovaj zakon je veoma važan za verske zajednice jer se njime reguliše i podela sredstava. Istovremeno, stručnjaci ovom zakonu nalaze dosta mana, a možda će se i sud u Strazburu umešati.