Daleki istok sve bliži

Kineski investitori ne samo da imaju kapital, već su i spremni da globalno ulažu, tvrdi Branislav Bugarski, predsednik Vojvođanskog fonda za privlačenje investicija. „Svako ko je video Svetsku izložbu u Šangaju postaje svestan da nismo samo u vremenu krize, već i pred novom tehnološkom revolucijom. Robotizovane mašine, uređaj koji je istovremeno kompjuter, mobilni telefon i televizor, budući elektromobili, obnovljivi izvori energije..., ulaze u svakodnevicu. U dolazeće tehnologije valja ulagati“, prenosi Bugarski svoje utiske sa boravka u Kini. Koliko je Srbija, posebno Vojvodina, zanimljiva novim globalnim finansijerima? Naravno da smo prema zemlji u kojoj čak 180 gradova ima više od milion stanovnika minijaturni. Trenutno se samo u Šangaju izvode radovi na 22.000 infrastrukturnih projekata! Ipak, kineski finansijeri su prisutni širom sveta, posebno u Africi i istočnoj Aziji, a sada se usmeravaju i ka Evropi, ne zaobilazeći nijedno područje koje procene zanimljivim. Čime bismo mogli biti zanimljivi ulagačima iz ogromne i zemlje u velikom razvoju? Predstavili smo se kao zemlja odlične pozicije za „osvajanje“ Evrope. Primer kineske Ito korporacije, koja je u Novom Sadu, u saradnji sa Agrovojvodinom, započela proizvodnju traktora bio nam je model za prezentaciju. Još nismo u EU, a imamo prefercijalni sporazum, što nas čini mestom pogodnim za kinesko prilagođavanje potrebama Unije. Posebno interesovanje investitori sa istoka pokazuju za energetski i za prehrambeni sektor. Japanski paviljon je bio hit u Šangaju. Po pet sati se u redovima čekalo na petnaestominutnu prezentaciju. Japan živi od izvoza, trenutno ih brine slabljenje evra, jer im to poskupljuje plasman u ovaj region. Stoga intenzivno diversifikuju izvozne destinacije i odavno su prisutni u Evropi. U Češkoj ima 200 japanskih firmi, u Mađarskoj 50, dok u Diseldorfu živi čak 15.000 Japanaca. Ima li nas u njihovim planovima? Kao zemlja sa 130 miliona stanovnika, sa skromnim prirodnim uslovima za domaću proizvodnju energije i hrane, za ova dva sektora su zainteresovani svuda u svetu. Primarno ih interesuje da u inostranstvu proizvode hranu za potrebe Japana. Tu je naša šansa. Micubiši korporacija je već u prvoj fazi razgovora ponudila precizan, konkretan program saradnje. Možemo li u narednom periodu, dakle, očekivati ulaganja iz dve velike azijske zemlje? Iz obe zemlje očekujem investitore u sektor prehrane za potrebe ovih država. Iz Kine još očekujem i ulagače u metalno-mašinski, pa i elektrosektor, iz Japana prenos ekoloških tehnologija. Finansijeri iz obe zemlje su zainteresovani i za ulaganja u energetiku, slično kao što je nedavno EPS potpisao ugovor sa kineskim partnerom o izgradnji termoelektrane u Kostolcu. U obe zemlje ima investitora za manja ulaganja od desetak miliona, ali i za projekte vredne milijarde evra.Ž. L.