Šta negira Paskaljević

Sve što je napisao Goran Paskaljević u svom reagovanju na NIN-ov tekst „Smena ministra, spas za kulturu“ uopšte se ne tiče sadržaja tog teksta, a tvrdnja kojom poriče istinitost rečenice zbog koje se oglasio, potpuno je lažna. Iz opširnijeg članka u kome smo ukazali na nekompetencije i neaktivnosti Ministarstva kulture i ministra Nebojše Bradića, ocenjujući rad Vlade tokom protekle dve godine, Paskaljević se osvrće na samo jednu jedinu rečenicu, koja glasi: „Nedavno je sačinjen Nacrt zakona o kinematografiji, ali ga je Ministarstvo finansija i drugi put vratilo na doradu, jer Ministarstvo kulture nije u potpunosti prihvatilo prethodne sugestije“. Za citiranu rečenicu Paskaljević kaže: „Ovakva konstatacija ne odgovara istini“, ali u daljem tekstu nijednom rečju ne pokazuje koja je od tri tvrdnje, iznesene u citiranoj rečenici, neistinita. Pošto ne osporava da je „sačinjen Nacrt zakona o kinematografiji“ (prva tvrdnja u citatu) logički, neistinita može biti druga tvrdnja: da je „Ministarstvo finansija drugi put vratilo na doradu Nacrt zakona o kinematografiji“, ili treća: da „Ministarstvo kulture nije u potpunosti prihvatilo prethodne sugestije“, a moguće je da nisu istinite druga i treća tvrdnja zajedno, tj. da je Nacrt zakona „Ministarstvo finansija i drugi put vratilo na doradu, jer Ministarstvo kulture nije u potpunosti prihvatilo prethodne sugestije“. Da su sve tri tvrdnje u citiranoj rečenici NIN-ovog teksta istinite, a Paskaljevićeva negacija lažna, dokazujemo pozivanjem na službeni dokument Ministarstva finansija (08 broj: 011-00-95/2010), koji je NIN zvanično tražio i dobio, pozivajući se na Zakon o dostupnosti informacija. Iz dokumenta sa potpisom ministarke Diane Dragutinović se vidi da je Ministarstvo finansija 9. aprila 2010. godine dostavilo, prvi put, Ministarstvu kulture primedbe („sa stanovišta svoje nadležnosti“), na Nacrt zakona o kinematografiji. Takođe se vidi da je „novi tekst Nacrta zakona o kinematografiji“ Ministarstvo kulture uputilo Ministarstvu finansija 3. juna 2010, a Ministarstvo finansija je dodatne primedbe na „novi tekst“ dostavilo Ministarstvu kulture, 15. juna 2010. godine. Da Ministarstvo kulture, kao što NIN tvrdi, zaista, „nije u potpunosti prihvatilo prethodne sugestije“ Ministarstva finansija na prvu verziju Nacrta zakona o kinematografiji, eksplicitno se vidi iz teksta dokumenta. Pre iznesenih primedbi na „novi teksta Nacrta zakona o kinematografiji“ u dopisu Ministarstva finansija se kaže: „Razmotrili smo dostavljeni materijal sa stanovišta nadležnosti ovog ministarstva i uz konstataciju da su primedbe Ministarstva finansija date u aktu od 9. aprila 2010. godine samo delimično prihvaćene, obaveštavamo vas da Ministarstvo finansija ostaje pri sledećim primedbama“. U daljem tekstu dokumenta Ministarstvo finansija navodi odredbe Nacrta zakona o kinematografiji koje su „u suprotnosti sa Zakonom o budžetskom sistemu“, „sa merama Vlade“, „sa novim aranžmanom sa Međunarodnim monetarnim fondom“, sa „ustavom propisanim nadležnostima Republike Srbije“, sa „savremenom budžetskom praksom“... Na kraju dokumenta Ministarstva finansija stoji: „Nakon usaglašavanja teksta Nacrta zakona sa iznetim primedbama, neophodno je da se novi tekst dostavi Ministarstvu finansija, u cilju konačnog izjašnjenja.“ Pozivajući se na navedene činjenice, nevoljno konstatujemo da je neodgovorno od Gorana Paskaljevića, pošto je jedan od autora Nacrta zakona o kinematografiji i najbliži saradnik ministra Bradića, ako nije znao to što je NIN tvrdio rečenicom na koju se Paskaljević osvrće: „da je Ministarstvo finansija drugi put vratilo na doradu“ Nacrt zakona o kinematografiji, „jer Ministarstvo kulture nije u potpunosti prihvatilo prethodne sugestije“. Drsko je, nemoralno i manipulativno ako je tu činjenicu znao, a odlučio da je javno porekne. Povodom svega drugog o čemu Paskaljević piše i insinuira imenom koje pominje, a što je van konteksta smisla i značenja sporne mu rečenice, mogu da kažem: Ooo, kako je postao jadan čovek Goran Paskaljević.