Od velikog prezira do velike koalicije

Iako je dva dana uoči odlaska na hodočašće u Brisel Aleksandar Vučić za NIN rekao da su odnosi između SNS-a i DS-a napeti i teški, iako je Tomislav Nikolić dan pred sastanak sa evropskim komesarom za proširenje Štefanom Fileom izjavio da sada neće poreći ono što je već rekao u Briselu: da je koalicija SNS-a i DS-a nemoguća, nikad stvarnije nisu izgledale kalkulacije o eventualnoj, postizbornoj velikoj koaliciji demokrata i naprednjaka. Istina, izbori još nisu na vidiku, još će da se pomeraju pozicije najznačajnijih aktera, ali nakon Tadićevog pozivanja Nikolića zbog pretnji atentatom, slučaja „borskih uplatnica“ kada je SNS oštricu napada usmerio ka SPS-u a ne DS-u, te konačno, posle intervjua Nikolića „Presu“ u kojem je ovaj rekao da mu je iz Brisela sugerisana koalicija sa DS-om, kockice polako kao da se nameštaju za takav mozaik. Da li će tako nešto biti i napravljeno još uvek je rano da se kaže, ali kako se i iz drugog centra uticaja, iz Moskve, takođe navodilo na ovu ideju i kako se male stranke „smrznu“ kad shvate koliko često kontaktiraju drugi ljudi DS-a i SNS-a Miodrag Rakić i Aleksandar Vučić, izvesno je da i to postaje sasvim realna opcija. Šta onda? Kako bi izgledala ta vlada, kako bi, uopšte izgledala politička scena Srbije ako dve najveće stranke koje će nositi više od dve trećine glasova uđu u koaliciju? Šta se s takvom većinom može uraditi i, pre svega, zbog čega bi se tako nešto desilo? DS i SNS su već mesecima skoro izjednačeni u istraživanjima javnog mnjenja; u onom u koji je NIN imao uvid nedelju dana pre naprednjačke posete Briselu, SNS je imao tri odsto prednosti, što je otprilike i gornja granica do koje idu razlike između ove dve stranke. I tu je reč o opredeljenim biračima; kojih prema ovom istraživanju u ovom trenutku ima 49 odsto. Prema ovom istraživanju, iznad cenzusa su još ovim redom SPS, SRS i LDP, DSS je neznatno ispod, s tim što na očekivanoj izlaznosti od 60 ili 65 odsto još raste procenat glasova SNS-a i DS-a (neopredeljeni se po pravilu najviše opredeljuju za najveće partije) a ispod cenzusa ostaju i SRS i LDP kojima je veća izlaznost obrnuto proporcionalna šansama da pređu cenzus. Dakle, moguće je zamisliti da samo tri ili četiri većinske liste pređu cenzus. U tom slučaju, može da dođe do blokade, tj. do realne situacije da je moguća jedino koalicija DS – SNS (pogotovo ako među listama iznad cenzusa budu Šešeljevi radikali koji su neprihvatljivi i jednima i drugima). U tom kontekstu Đorđe Vuković, direktor CeSID-a kaže da koalicija DS – SNS nije verovatna jer će biti mnogo teško objasniti biračima i jednih i drugih zašto se moralo pribeći saradnji sa najvećim rivalom, ali da je moguća pogotovo ako to bude jedini način da se formira skupštinska većina. Međutim, vrlo je moguća i situacija da cenzus pređu svih šest pomenutih stranaka plus možda i Dinkićev URS i LJajićev SDP, pa da male stranke, zbog uloge jezička na vagi, traže toliko mnogo da velike odbiju da im plate „harač“ nego da se radije okrenu jedna drugoj. Alavost malih partija je, dakle, nešto što može odvesti DS i SNS u koaliciju. Ili, kako kaže naš sagovornik iz samog vrha stranačke scene Srbije: „Niko više neće moći da vodi državnu politiku sa pet odsto glasova, nismo mi ludi da to više dopuštamo. Ako se dosad moralo, više se neće morati.“ Takođe, sama činjenica da se „više neće morati“ i da je i opcija DS – SNS izvodljiva delovaće pogubno po ucenjivački kapacitet malih stranaka. Jedan od lidera jedne vladajuće partije, kako saznajemo, već je toliko nervozan zbog učestalih kontakata Vučića i Rakića (Tadićev šef kabineta) da na svaki način nastoji da isprovocira njihov sukob. „Ne plaši se on da su se oni već nešto dogovorili. On se plaši budućnosti njihovih dogovora“, kaže naš visokopozicionirani izvor. Aleksandar Vučić pak o odnosu sa DS-om za NIN kaže: „I jedni i drugi znamo da poštujemo snagu drugih. Ali, suština je da smo mi politički protivnici i to će tako i ostati. Tačno je, često razgovaram sa Mikijem Rakićem, poštujemo se, ali u svakoj sekundi našeg razgovora mi znamo da smo politički protivnici i u skladu sa tim se i ponašamo.“ Đorđe Vuković kaže da je normalno da kontakti između najvećih stranaka postoje, da čelnici treba da razgovaraju i da se konsultuju oko ključnih pitanja. „Mi zapravo već imamo dvoipopartijski sistem jer imamo dve stranke, od kojih se bez jedne ne može formirati vlada. Dve najveće stranke će svakako nastaviti da se konsultuju ali ne mislim da je njihova koalicija verovatna i zbog toga što njihova saradnja ne bi vodila dvopartijskom sistemu već suprotno, ona bi dala krila manjim strankama a posebno bi ojačala radikale i LDP.“ Međutim, šta bi takva koalicija donela na širem planu? Šta bi ona mogla da uradi; jer, podsetimo, reč bi bila o parlamentarnoj većini koja bi mogla da se poredi jedino sa onim što je SPS imao 1990, odnosno DOS 2000. godine. „Jedna takva koalicija donela bi stabilnost a to je ono što Srbiji nedostaje. DS bi dobio jednu relaksiranost; ne bi imali nikoga za vratom, a SNS bi dobio potpunu rehabilitaciju i konačnu legitimaciju da su evropska, državotvorna stranka. Bila bi to fantastična snaga u parlamentu, o kojoj sanjaju svi političari na svetu, dakle moglo bi da se radi brzo i lako i mislim da bi zaista mogle da se urade neke velike stvari“, kaže politički analitičar Milan Nikolić. Kada kaže velike stvari, Milan Nikolić ne misli na rešavanje pitanja kao što je npr. kosovsko jer, kako kaže, to odavno nije samo naša stvar, već misli da bi ovom koalicijom lakše mogli da se raščiste odnosi sa tajkunima, da bi lakše moglo da se uđe u obračun sa korupcijom, da bi moglo da se krene u ozbiljne reforme penzionog sistema, državne administracije... Po njegovom mišljenju, najveći problem takve vlade moglo bi da bude to što bi se podela pravila po snazi a ne po kvalitetu i što su veliki problem loši kadrovi: pre svega SNS-a, ali i DS-a. „Izlizale su se priče o klincima ministrima ili večitim korumpiranim funkcionerima. Dobri kadrovi će dobijati bitku i ko to bude pre shvatio, ko bude pre iz aviona bez padobrana izbacivao funkcionere starog tipa sklone korupciji, taj će da se spase“, kaže. Kad smo kod kadrova, treba reći da mnogi srednji ešeloni DS-a sa zebnjom gledaju na mogućnost pravljenja velike koalicije kao što je pitanje kako bi se s njima mogli spojiti odsvakud nabacani, i često posvađani, kadrovi SNS-a. Moraće nešto veliko da ih veže. Da li to može biti tema Kosova koja je 2006. bar nakratko spojila sve stranke, izuzev LDP-a. Izvor NIN-a smatra da baš ta želja da se ostavi nešto veliko iza sebe može da spoji ove dve partije. „Samo ovakva koalicija, sa ovakvom podrškom, mogla bi da uđe u proces ustavnih promena i od Srbije pokuša da napravi modernu i efikasnu državu. Uz to, jedino bi neka ovakva vlada imala kapacitet da se upusti u tako delikatne stvari kao što je npr. podela Kosova.“ Samo, da bi tako nešto moglo da se desi potreban je i mig međunarodne zajednice da je spremna da pristane na tako nešto. A to, čak ni u ovoj varijanti gde se pod podelom smatra „manji deo Mitrovice i Zubin Potok Srbima, ostalo Albancima“ to ne izgleda izvesno. „Srbija je zakasnila za podelu. Voz podele Kosova je prolazio tri godine kroz Srbiju, od 2006. i početka pregovora do 2009, kada je njegov poslednji vagon izašao iz Srbije.“, kaže Aleksandar Fatić, direktor Centra za bezbednosne studije. Komentarišući izjavu Tome Nikolića da mu je iz Brisela sugerisana koalicija sa DS-om, Fatić kaže da je ona očekivana i da je samo faza u pripremanju njegovih birača na ono o čemu se u diplomatskim krugovima i stranim ambasadama u Beogradu govori od nastanka SNS-a, a to je koalicija sa DS-om. „Naravno da će sve zavisiti od strukture sledećeg parlamenta, ali je očigledno da se na SNS igra kao na partiju koja je favorit za preuzimanje vlasti. Međunarodnoj zajednici bi verovatno najviše odgovaralo da to bude u koaliciji sa DS-om jer bi tako dobili jaku, stabilnu vladu koja bi lako sprovodila odluke, ali će to zavisiti i od toga da li DS želi da pristane da bude manjinski partner, ako rezultati to budu nametali, a verovatno hoće.“ I to je ono što nam potvrđuje i naš dobro upućeni izvor; može se zamisliti koalicija DS – SNS ali samo ako DS bude imao bolji rezultat na izborima. Jer, skoro da je nemoguće zamisliti da DS pristane na vladu sa Tomom Nikolićem na čelu. Kao što je teško zamisliti da Toma Nikolić osvoji najviše glasova a onda pristane da uđe u vlast a da ne bude premijer.