U kosovskom gulagu

1. U Leposavić, ostrvo u kosovskom arhipelagu gulag, stigla su deca.

Dečaci, njih osamdeset, doli su kombijima iz celog Kosova i Metohije.

Dečaci iz Mitrovice, Zvečana, Sočanice, Gojbulje, Prilužja, Leka, Graca, Banje... doli su na Prvi letnji mini-maksi fudbalski kamp u organizaciji Fudbalskog saveza Srbije a pod pokroviteljstvom NJ.K.V. kneza Duana Karađorđevića.

Zvanični promoteri su srpski internacionalci koji igraju za Dinamo iz Kijeva, Goran Gavrančić i Milo Ninković.

Na Kosovu je svako putovanje rizik.

Toga dana je njihov vrnjak bacio bombu na kafić Dolče vita i ranio devet ljudi.

Radovali su se dečaci koji ne znaju za bolje, prvom treningu sa pravim fudbalerima koje su samo na televiziji gledali.

Cele godine su se za to putovanje spremali.

A onda je neko dojavio Kforu da je na stadionu postavljena bomba.

Doao je Kfor i okupirao igralite psima i detektorima mina.

Prvi trening nije održan.

Na Kosovu je to normalno, i niko se nije čudio... Stajali su u grupama i samo se u ponekom oku mogla videti teka dečja suza, teža od svake kletve.

Na sreću, dojava je ovoga puta bila lažna i igra je mogla da počne.

2. U Leposavić sam stigao bez putnog naloga redakcije. ta o Kosovu ima da se pie? Kad sve ima na Internetu. Onaj drugi, Gogoljev, putni nalog stavio sam u cipelu.

U Leposaviću, kao i u svim velikim evropskim gradovima, sirotinja živi u centru. U centru je kasarna tužne vojske srpske u kojoj su smeteni prognanici Romi i Egipćani. Prognanici sa Kosova na Kosovo. Dobijaju humanitarnu pomoć a poslova, kad ih i ima, neće da se prihvate.

Leposavić je do pedeset i neke pripadao Srbiji. A onda su ga srpski drugovi potezom pera poklonili albanskim drugovima. Zato kažu da drug koji je to potpisao ne može ni da umre.

Ako Kosovo dobije nezavisnost, moraćemo svi da odemo, kažu u Leposaviću.

Kuda? pitam.

Ne znamo, ali ćemo morati da odemo. To smo mi vas hteli da pitamo. Gde je najbolje otići? A ako mi ne odemo, poslaćemo decu.

U plavoj krčmi vino piti, da te zapamte fićfirići, posle se svima nasmeiti, potom otići, potom otići.

Nemojte otići, kaže Čičikov, trgovac mrtvim duama, stručnjak za selo, ja imam plan.

Čičikov uvek ima plan. Priča im kako je Mira Marković bila lepa kad su u srednju kolu ili. I kako je tu bilo neto, istina platonski, između njih.

Seljaci nas samo gledaju. Razne su sretali ali ovakve nisu.

3. Nekad slavno selo Borčane.

Nekad je tu paslo 12 000 ovaca. Krupna stoka i konji se ne računaju.

Kažu, ima tamo u Borčanima jedan koji se vratio iz Srbije.

Iz Kragujevca. Ilić Miladin, sa ženom mu Ilić Milankom.

Vratili se iz Kragujevca. Samo u kragujevačkom naselju Male pčelice ima trista dvadeset kuća Borčana.

Vozi nas ladom nivom Mile Vukojević, direktor umskog gazdinstva Ibar. Često razvozi umare.

Naiđemo jednom na umokradice, izađu ovi moji da vide, a seljaci ko seljaci, odmah počnu da kukaju kako su mislili da je to njihova uma, da se oko umara uvijaju. I taman kad su pomislili da su umare razmekali, ja se umeam. Ti ofer ćuti, zaviču na mene. Ama, nije on ofer nego direktor! A seljaci, jok, ne veruju da direktor vozi radnike.

Stižemo u Borčane ali nema nikog koga bi mogli da pitamo za kuću Milana Ilića.

Kuće od drveta i blata, pokrivene indrom, sa zemljanim podovima. I sve zaključane...

Na kraju stižemo do Ilića.

Kako se živi? pitamo Milanku.

Miladin je jo za ovcama.

Ne daju vuci, ne daju iptari, ne da vlast, a ipak se živi.

Imaju dve krave i dvadeset ovaca. I jo devedeset ovaca Veterinarskog fakulteta iz Leka čuvaju. Tri im je odneo vuk. Vukova u selu ima vie nego pasa. Napast i pogibija. Sinovi ostali u Kragujevcu a oni se, eto, doselili. Tri sina ima Milanka. I dođu da pomognu. Kad god mogu. Kad bi se mogla organizovati kakva hajka na vukove.

Eto i domaćina, sa buljukom ovaca.

ta te je nateralo da se vrati u Borčane, domaćine?

Čista volja. A i voleo sam ovo mesto. Kad smo se selili i kad je kuća zaključavana, ja sam se zareko da ću da se vratim i da otvorim kuću. Ovo selo je lepo selo i može za stočarstvo mnogo da se odradi. Ja sam od otpremnine kupio traktor i kosačicu 509 i dve-tri krave. Koliko se imalo. Sredstava nema, niko da prida. Planiram da napravim modernu farmu ovaca, ali nema para, nema sredstava nikakvih. Da mi država omogući jedan kredit za stočarstvo, ali kako ja vidim, nema od toga nita.

Ima li vukova ovde?

Vukova ima, verujte mi, dojadie. Verujte, meni su upadali triput dosad. Jednu ovcu mi već pojeli, nisam ni primetio. Jednoj su slomili vilicu. Nedelju dana sam je hranio na mleku. Te dođe doktor i dade joj injekciju. Čika Milanu su ovde tri komada pojeli. Komiji Milenku su jednu ovcu pojeli. On dok je otio do vode, jednu su mu dohvatili i pojeli. Tako da nam dosadie vukovi ovde. Ne možemo da se borimo, ne možemo stoku da sačuvamo. Zamolio bih da se organizuje jedna hajka. Ja sam već iao u optinu Leposavić i tražio da nam omoguće neku hajku, neto. Nekad je ranije otrov stavljan na mre, pa se to potruje. Ovako ne možemo stoku da držimo. Verujte da ne može oka da sklopi ili da se okrene da ostavi stoku. To je toliko ovde opasna zver. Toliko ih ima. Ovde u jedan čopor tri, u jedan dva, a dva po jedan. Gađali su i ranili ga ali juče su opet kod mene dolazili. Ali nisam mogao da ga zaustavim. Jer treba stoku da namesti da bi ga gađao. Ovde ima dosta kleke, sakrije se. Čuvam sto dvadeset tri brava, i nije mi teko. Nikad se odavde neću vratiti. Mogu samo da odem kod dece. Ni mrtav neću tamo. Imam tamo decu i drugare, ali ....

4. U Leposaviću nema hotela. Ima samo motel Ribnjak sa bazenom i labudovima. Tu sedimo sa Milom Vukojevićem, naim preljubaznim domaćinom, i pričamo.

Mile je zaljubljenik u ume. Počeo je da radi u umskom gazdinstvu Ibar pre dosta godina. Radio je kao umarski tehničar a onda je dobio stipendiju Srbijauma i zavrio fakultet. Sada je ovde direktor. Kad priča o umama kao da o deci priča. Dve trećine stanovnitva ovde živi od ume. Sa tugom govori o rubnim delovima gazdinstva prema Podujevu, gde ne smeju da priđu. Tim delom njihovog gazdinstva gazduje iptarska mafija.

Ta lokacija se nalazi uz granicu sa optinom Podujevo, i kao takva je pogodna za brz upad iptara iz tog dela, koji su opustoili oko 100 ha najkvalitetnije bukove ume i tako, pored nesagledive ekoloke tete, naneli i finansijsku u iznosu od oko 30 000 000 evra.

Pokazuje mi slike koje su načinjene uz pomoć francuskog Kfora koji je dan ranije na tom mestu liio slobode 16 osoba (iptara) koji su odgovorni za učinjena (zlo)dela.

Na snimcima se vidi i sistem vlaka i puteva koji su napravljeni, a sve u cilju to brže seče i unitavanja.

I sada nad Leposavićem se nadvila kanya dvoglavog orla. I do sada su od posečenog kubika davali po evro administraciji Kosova.

Sada je osnovana Kosovska agencija za ume, koja traži po osam evra od kubika. Kubik je dvanaest evra. Sa četiri evra po kubiku ne može se opstati. Ako im otmu ume, neće biti potrebno da Kosovo dobije nezavisnost. Tada će morati sami da odu. To niko ne pominje. Toga nema u saoptenjima i razgovorima. Jo veruju novinama da mogu na to pažnju da skrenu. Da se senka dvoglavog orla nadvila nad ovaj gradić, odlukom drugova predat na milost i nemilost Kosovu iako nikad nije bio Kosovo. Priča Mile o umama kao o deci da priča. I jo mi se žali kako jedino njegovi radnici na čitavom Kosovu nemaju kosovski dodatak ni socijalno osiguranje. Moli me da pitam Sandu Raković zato je to tako.