Rinfuza

Ovih dana se u podzemnom prolazu ili pothodniku (kako to kažu Hrvati, što bismo mogli da usvojimo, kao što smo recimo usvojili kovanicu pločnik i kolovoz) u Nušićevoj ulici otvorio, ne znam već po koji put, novi supermarket, koji neko vreme živi pa zamre. Iznad nekoliko polica u najistaknutijem delu prodavnice krupnim slovima piše RINFUZA. Izdaleka nisam video šta tu prodaju. Kod kuće sam otvorio Klajn-Šipkin „Veliki rečnik stranih reči“ i reč nisam našao. Međutim, našao sam je u Klajnovom „Italijansko-srpskom rečniku“ gde piše: (alla) rinfusa izmešano, u gomili, bez reda. U Klaićevom „Rječniku stranih riječi“, Zagreb, 1982. piše: tal. (alla rinfusa) roba bez vreća i omota, u „rasutom stanju“, otvorena roba, pridev rinfuzan. Neko mi je objasnio da je na pijaci seljačka roba po tezgama po definiciji zapravo alla rinfusa, ali za sada je tako otmeno ne zovemo ni mi ni seljaci. Poznati „Etimološki rečnik italijanskog jezika“ (Zanikeli, 1985) objašnjava da se reč rinfusa u savremenom jeziku javlja samo u izrazu alla rinfusa (prvi put upotrebljena, zamislite, u jednoj pesničkoj zbirci 1597. godine), a da potiče od zastarelog glagola rinfondere koji je srodan sa i danas poznatim glagolom infondere, uliti, udahnuti i confondere, pomešati, smutiti. Terminologija načina prodaje je prilično bogata. Jedan od najpoznatijih termina je prodaja angro, koju Šipka piše i an gro, što je bliže francuskom originalu: en gros, prodaja i kupovina na veliko. Prodavci na veliko zovu se grosisti. Suprotno od en gros je prodaja i kupovina en detail (an detaj) na malo ili maloprodaja. Naš kolokvijalni izraz za kupovinu na čekove sa odloženim plaćanjem je kupovina na poček. Itd, itd... U svakom slučaju kakvo god bilo ili zvalo se kreditiranje, na njega se odnose Šekspirovi stihovi u „Hamletu“ iz Polonijevih usta upućeni sinu: „Nit budali dužnik, nit poverilac budi/Dug često gubi i sebe i druga.“