Čekajući drugo poluvreme

Sud za ekstradicije u Londonu odbio je da izruči Srbiji bivšeg člana ratnog Predsedništva BiH Ejupa Ganića. Zamenik tužioca za ratne zločine Bruno Vekarić odmah nakon saopštavanja odluke kazao je da Srbija poštuje odluku engleskog suda, ali da će uložiti žalbu i da je u slučaju Ganić ovo tek prvo poluvreme. Srpsko tužilaštvo ima pravo žalbe Višem sudu, pred kojim će se voditi potpuno nov postupak. O zahtevu za ekstradiciju potom odlučuje ministar unutrašnjih poslova Velike Britanije, a onda ona mora biti potvrđena i u Domu lordova u Parlamentu Ujedinjenog Kraljevstva. Bivši član ratnog Predsedništva BiH 1. marta uhapšen je na londonskom aerodromu Hitrou po poternici srpskog Interpola, a deset dana kasnije je pušten iz ekstradicionog pritvora uz kauciju od 300.000 evra i zabranu napuštanja Velike Britanije do odluke suda o njegovoj ekstradikciji. Proces za izručenje Ganića počeo je 13. aprila, a 14. jula sud je okončao dvonedeljnu raspravu o zahtevu srpskog Tužilaštva za ratne zločine za izručenje Ganića, kada je odbio i zahtev njegove odbrane da mu se ukine kućni pritvor uz polaganje kaucije. Na zahtev Tužilaštva za ratne zločine, Viši sud u Beogradu pokrenuo je u decembru 2008. godine istragu protiv Ganića i još 18 lica zbog osnovane sumnje da je neposredno, zajedno sa drugima, suprotno konkretnim sporazumima o mirnom povlačenju jedinica JNA iz BiH, 2. i 3. maja 1992. godine izdavao naređenja za napade na objekte JNA u Sarajevu - vojnu bolnicu, Dom JNA, kolonu sanitetskih vozila i vojnu kolonu u Dobrovoljačkoj ulici, koja se povlačila prema Lukavici.  Rešenjem o sprovođenju istrage Ganiću se na teret stavljaju tri krivična dela - ratni zločin protiv ranjenika i bolesnika, protivpravno ubijanje i ranjavanje neprijatelja i upotreba nedozvoljenih sredstava borbe. Prema podacima Centra javne bezbednosti Istočnog Sarajeva, u Dobrovoljačkoj ulici su 2. maja 1992. ubijena 42, ranjena 73 pripadnika JNA, a zarobljeno je njih 215. Tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević bio je zadovoljan nastupom Srbije, ali nije bio zadovoljan odnosom Ganićevih advokata, ali i zvaničnika Sarajeva, prema pravnom i pravosudnom sistemu Srbije. On je više puta kazao da se Ganićeva odbrana bazirala na osporavanju njegovih mogućnosti za fer suđenje i na uopšte Srbije kao pravne države. Štaviše, Vukčević je javno kazao da je Ganićeva odbrana došla do jednog od zaštićenih svedoka, nudila mu novac i vršila pritisak na njega da promeni svedočenje pred sudom u Londonu. U Tužilaštvu za ratne zločine, koje je pred sudom predstavljalo britansko tužilaštvo, kažu da je Ganiću garantovano fer suđenje i da ne postoje nikakvi politički uticaji na njihov rad. Vukčević je tvrdio i da je Tužilaštvo Srbije u toku tog postupka izrazilo spremnost na dijalog sa Tužilaštvom BiH, ali da je, umesto da ovakav tok predmeta „Dobrovoljačka” dovede do pomirenja, imao suprotan efekat. Advokat Ejupa Ganića Edvard Ficdžerald, s druge strane, kazao je da Srbija ne poseduje suštinski nove dokaze koji bi opravdali izručenje bivšeg člana Predsedništva BiH kako bi se suočio sa optužnicom za ratne zločine. Pred Londonskim sudom za ekstradicije svedočile su novinarka Radija Slobodna Evropa Gordana Knežević, koja je 1992. bila zamenik urednika sarajevskog lista „Oslobođenje”, i Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, koje su tvrdile da je zahtev za izručenje politički motivisan. One smatraju da Beograd želi da dokaže da su Bošnjaci, a ne JNA, izazvali rat u BiH, ocenjujući da suđenje Ganiću u Beogradu ne bi bilo fer i pošteno, da bi bilo političkih uticaja i da bi se svedoci, posebno iz BiH, plašili da dođu zbog straha da i sami ne budu uhapšeni. I savetnik predsedavajućeg u Predsedništvu BiH Damir Arnaut optužio je policiju Republike Srpske da se ponaša kao agent druge države, jer vrši pritisak na svedoke da lažno svedoče u slučaju Ejupa Ganića. Sam Ganić branio se u javnosti da su ga već dva suda ispitala i oslobodila - Haški tribunal i sud BiH. Proces su pratile političke tenzije obe strane. Zvanični stav Sarajeva bio je da zahtev Srbije za izručenje Ganića „ne doprinosi dobrosusedskim odnosima“ (Sven Alkalaj, šef diplomatije BiH). Iz Sarajeva se tokom procesa moglo čuti da je reč o britanskoj političkoj igri u kojoj se želi izjednačiti odgovornost za zločine. A komentarisalo se i da bi izručenje bilo vrsta ustupka Srbiji nakon poražavajućeg savetodavnog mišljenja MSP o jednostrano proglašenoj nezavisnosti Kosova. Ukoliko se tako shvati odgovornost za ratne zločine bi, dakle, mogla postati, ako već nije, i legitiman predmet političke kompenzacije. Ma šta pisalo u Ženevskoj konvenciji.