Rikverc iz Torina

Biće onako kako Markione odluči. Ovo je, nezvanično, rečeno NIN-u iz krugova bliskim Fijatu povodom pritiska italijanske vlade na ovu automobilsku kuću da promeni odluku o preseljenju proizvodnje dva modela iz Torina u Kragujevac. Po rečima našeg sagovornika, takođe, malo je verovatno da će prvi čovek Fijata, nakon sastanka zakazanog za sredu, 28. jula (dan po zaključenju ovog broja NIN-a) sa sindikatima, predstavnicima Vlade i grada Torina, promeniti svoju raniju odluku. Očekivalo se da će Markione tom prilikom svima pružiti uveravanja da će torinska fabrika nastaviti sa radom i da neće biti otpuštanja radnika. Iako se veruje da ovaj, pretpostavljalo se, tek prvi sastanak u nizu, neće doneti neke promene, kako nam je napomenuto, čak i da do njih dođe, one neće ugroziti aranžman sa Srbijom, jer „ako ne budu ta dva modela, biće neki drugi“. A u Fijatu nam je zvanično rečeno da u ovom trenutku ne mogu da komentarišu dalje poteze kompanije, pa ni one vezane za Srbiju. Tako je za sada nepoznato da li se Srbija prerano poradovala najavi Fijata, zbog koje je naša zemlja opet dospela na sve naslovne strane italijanske štampe. Pobunila se čitava Italija, od premijera Silvija Berluskonija, preko većine ministara u Vladi, do opozicionih lidera. O stepenu nezadovoljstva najbolje svedoči prilog italijanske državne televizije RAI, koji je završen konstatacijom da se u čitavoj Italiji čuo samo jedan glas odobravanja - ambasadorke Srbije Sande Rašković-Ivić, koja je rekla da proizvodnja novih Fijatovih modela Srbiji donosi brojne mogućnosti i nova radna mesta. Burne reakcije usledile su nakon što je Serđo Markione, predsednik Fijata, objavio biznis plan kompanije za naredne godine, koji predviđa da se dva modela iz klase LO, „fijat idea“ i „lanča muza“, od 2012. godine proizvode u Srbiji, ukupno 190.000 vozila godišnje. On je istakao da će investicija u Srbiju iznositi milijardu evra, od čega će Evropska investiciona banka dati 400 miliona, Vlada u Beogradu 250, a ostatak Fijat. Markione je objasnio da bi primena plana za oživljavanje proizvodnje u Italiji trajala duže zbog tenzija sa sindikatima i podsetio da italijanska grupacija trpi gubitke samo u matičnoj zemlji, dok u ostalima beleži dobitak. Reagujući na to, italijanski premijer Silvio Berluskoni izjavio je da bi voleo da kompanije ne prave izbore na uštrb italijanskih radnika, a ministar za evropska pitanja Andrea Ronki je najavio da će se Vlada usprotiviti odluci Fijata da premesti proizvodnju novog modela automobila iz torinske fabrike Mirafjori u Srbiju. Italijanski ministar rada, Mauricio Sakoni, zatražio je od rukovodstva Fijata i sindikata da se ovim povodom ponovo sastanu. Najoštriji je bio ministar pravde Roberto Kalderoli, koji je okarakterisao prenošenje proizvodnje LO u Srbiju kao „sramno”. „Ne možete sesti za sto, jesti zahvaljujući vladinim podsticajima za kupovinu automobila i državnoj pomoći i zatim otići ne plativši račun”, kazao je Kalderoli. Odluka o premeštanju proizvodnje novog modela u Srbiju takođe je izazvala veliko nezadovoljstvo opozicionih partija. Pjer Luiđi Bersani, čelnik najveće italijanske opozicione grupacije levog centra, demokratske partije (PD), izjavio je da bi vlada trebalo da direktno dovede Fijat i sindikate na razgovore, a ne da poziva na pregovore. Sindikalni protesti već mesecima zadaju velike glavobolje rukovodstvu Fijata. Samo što je postignut sporazum sa radnicima fabrike u Pomiljanu kod Napulja o produžavanju radnog vremena i povećanju produktivnosti, u zamenu za investiciju od 700 miliona evra u proizvodnju „pande”, tome se usprotivio sindikat FIOM, tvrdeći da je taj sporazum neustavan, jer narušava prava radnika na štrajk. Fijat je na kraju odlučio da ovog meseca nastavi s tim programom, nakon što su se ostali sindikati s njim složili. FIOM stoji i iza štrajka u fabrici Mirafjore u Torinu, čiji radnici traže premiju od 800 umesto ponuđenih 500 evra. Usred tog štrajka Markione je izašao sa najavom o preseljenju proizvodnje dva modela u Srbiju, što je najveći italijanski sindikat CGIL (Generalna italijanska konfederacija rada) ocenio kao deo kompanijske strategije da primora radnike da prihvate svaki uslov koji im se postavi. Lider ovog sindikata, Guljelmo Epifani, izjavio je za rimski dnevnik „Republiku“, da ne razume šta hoće Fijat i optužio Markionea da menja mišljenje svaka tri meseca, jer je samo nešto ranije izjavljivao kako će Fijat u Italiji proizvoditi 1,6 miliona vozila. Da je Markioneova izjava deo pritisaka na italijanske sindikate smatraju i ovdašnje radničke vođe, pa je tako Zoran Mihajlović, predsednik sindikata kragujevačke fabrike ocenio da je verovatno namera Fijata da “disciplinuje italijanske sindikate”. U prilog tome govori i Markioneovo pojašnjenje: „Da nije bilo problema, da je sindikat bio ozbiljan i svestan važnosti projekta, posla koji radimo i ciljeva koje želimo da ostvarimo, LO bi se proizvodio u Italiji”, rekao je prvi čovek Fijata i dodao da „Fijat ne može nepotrebno rizikovati kad su u pitanju italijanska postrojenja: moramo biti u stanju da proizvodimo automobile i da pri tom nemamo prekide u proizvodnji”. U Vladi Srbije veruju, ipak, da se najavljeno neće menjati. “Investicija Fijata u Srbiju neće biti ugrožena zbog protivljenja italijanskih ministara”, kaže za NIN Aleksandar LJubić, savetnik u Ministarstvu ekonomije. Slično misle i analitičari. “Nisam siguran da pritisak italijanske vlade može da ugrozi aranžman sa Srbijom, jer država ne može da zabrani privatnoj kompaniji da seli kapital. To je sada u Italiji više politička priča, jer se sve stranke utrkuju da se predstave kao zaštitnici radnika. Fijat će se sigurno rukovoditi procenom šta je njima profitabilnije, pa jedino u slučaju da postignu povoljan, dugoročan dogovor sa sindikatima, proizvodnju mogu zadržati i tamo. Ipak, jasno je da strateški Fijat ima ozbiljne namere sa Srbijom, a da li će to biti ovaj ili onaj model, pa čak i da li će biti sada ili za par godina, manje je važno”, objašnjava za NIN Mahmut Bušatlija, konsultant za strana ulaganja i dobar poznavalac italijanskih prilika. Šta bi proizvodnja dva nova modela, ukoliko do nje zaista i dođe, značila za Srbiju, koju je italijanska štampa nazvala „eldoradom za strane investitore“, podsećajući na jeftinu radnu snagu (plate su ispod 400 evra) i brojna poreska oslobođenja koja srpska vlada nudi? „Budući da će se ova dva modela proizvoditi samo u Srbiji, tržište za njih će biti i van Evrope, a benefiti za srpski izvoz biće vidljivi već krajem 2012. godine. Naše računice pokazuju da bi efekti izvoza automobila iz kragujevačke fabrike trebalo da bude oko dve milijarde evra godišnje, a ako se tome doda i prateća industrija auto-delova, kablova i slično, još i više”, tvrdi LJubić. Broj zaposlenih u kragujevačkoj fabrici biće povećan sa sadašnjih hiljadu na 2.400 ljudi, a naš sagovornik kaže da će efekti na smanjenje nezaposlenosti biti i daleko veći, „jer na jednog zaposlenog u auto-industriji dođe još četiri radnika u pratećim i uslužnim delatnostima”. Đuzepe Zakarija, portparol preduzeća „Fijat automobili Srbija“, objašnjava za NIN da je predviđeno da čak 95 odsto proizvodnje novih modela bude izvezeno. „Mislim na proizvodnju od 200.000, a ukoliko potražnja bude veća moći će da se proizvede i 300.000 komada. Taj izvoz mogao bi da smanji spoljnotrgovinski deficit Srbije za 50 odsto“, tvrdi Zakarija dodajući da bi proizvodnja novih modela trebalo da počne u drugoj polovini iduće, a da će njen vrh biti dostignut u leto 2012. godine. Ako se uzme u obzir da je prošle godine spoljnotrgovinski deficit Srbije iznosio 5,5 milijardi evra, Zakarijine prognoze se prilično poklapaju sa LJubićevim. Izvoz je ne samo (naša, tj. Fijatova) šansa, nego i nužnost, jer je 2009. u Srbiji prodato (svega?) 45.000 automobila od čega je trećina bila iz Kragujevca. Zakarija, doduše, podseća da je u Srbiji 70 odsto registrovanih vozila prosečne starosti preko 16 godina, pa očekuje da bi narednih godina, kad prođe svetska ekonomska kriza, prodaja mogla da se vrati na oko 100.000 vozila, kolika je bila pre rata. Na pitanje da li su te procene malo previše optimističke, Zakarija je odgovorio da tu nije reč o optimizmu i pesimizmu, već da „ako situacija krene u dobrom pravcu, onda će brojke biti te koje sam naveo, ako oporavak bude sporiji onda će i rast proizvodnje novih modela biti sporiji“. Koliko su ipak očekivanja o velikom izvozu realna? „Partnerstvo sa Fijatom je dobro za Srbiju, ali ne treba se zavaravati da će to biti motor razvoja Srbije niti da može prepoloviti spoljnotrgovinski deficit“, tvrdi Bušatlija. On podseća da je kriza najviše pogodila upravo auto-industriju i turizam, pa je malo verovatno da će u narednim godinama Fijat uspeti da nađe tržište za toliki broj vozila. „Osim toga ta kategorija vozila u veleprodaji ima znatno nižu cenu pa bi izvoz realno mogao dostići milijardu evra godišnje. Efekat na spoljnotrgovinski bilans bio bi daleko manji od toga, jer se za proizvodnju tih automobila uvoze motori i većina drugih delova iz Italije. Dakle, neto efekti na spoljnotrgovinski deficit mogli bi biti u najboljem slučaju nekoliko stotina miliona evra godišnje“, smatra Bušatlija, naglašavajući da ni to nije malo. Svi se ipak slažu da će veća proizvodnja Fijatovih modela podići čitavu prateću auto-industriju i dovesti do otvaranja novih fabrika i novih radnih mesta. Tako je italijanska kompanija Manjeti-Mareli već najavila osnivanje fabrike u Kragujevcu, koja bi trebalo da zapošljava 400 ljudi, a i južnokorejska Jura je na dobrom putu da nakon privatizacije Zastave elektro i najave da će graditi fabriku u Nišu, otvori još jednu fabriku u Kragujevcu, koja bi proizvodila opravo za potrebe Fijata. Ukoliko se dogovori sa Fijatom, Jura bi u Kragujevcu napravila fabriku za proizvodnju elektroinstalacija, a procenjuje se da bi nova fabrika zapošljavala oko 1.500 ljudi. Izgradnju fabrika u Industrijskoj zoni Kragujevca do sada je najavilo desetak Fijatovih kooperanata. Hoće li Kragujevac tako i postati srpski Detroit, kako ga u svojoj reportaži naziva novinarka „Korijere dela sera“, zavisiće, čini se, više od dogovora u Italiji, nego od nas samih. Ova reporterka, za razliku od većine prethodnih napisa u italijanskoj štampi, u kojima je vladala blaga netrpeljivost prema „onima, koji otimaju hleb Italijanima“, podseća da ni srpski radnici, zaposleni u Fijatu, nisu previše zadovoljni. Ona u razgovoru sa kragujevačkim radnikom Radišom Srećkovićem, otkriva da plate u kragujevačkoj fabrici nisu ni 30.000 dinara iako je trebalo da iznose 40.000, ali napominje da u Kragujevcu do sada štrajkova nije bilo. Zanimljivo je da ono što je ovde najviše zamerano srpskoj vladi, a to su povlastice za Fijat, italijanski sindikati i deo štampe, sada iznose kao najveću prednost Srbije i traže isto od svoje vlade, podsećajući da se tako ponašaju i vlade Francuske i SAD. Prodaja u Srbiji Godina Proizvodnja (kom.) 2008. 57.250 2009. 45.600 Pad prodaje Zemlja Pad Slovenija 22 odsto (- 17.000) Hrvatska 49,1 odsto (- 47.800) Rumunija 59,4 odsto (- 17.00) Bugarska 49,3 odsto (- 22.300) Srbija 20,4 odsto (- 11.650) Novi modeli Postojeće verzije „idee” i „lanče muza” ne mogu da se kupe u Srbiji. „Idea“ u najskupljoj varijanti na evropskom tržištu košta nešto više od 13.000 evra, a „muza“ oko 15.500. Oba modela zasnovana su na Fijatovom projektu 188, odnosno na „puntu“ druge generacije, koji se sada proizvodi u Kragujevcu. I jedan i drugi automobil imaju petoro vrata, a „lanča muza“ spada u red ekskluzivnijih modela torinske fabrike, sa bogatom opremom. Mauricio Landini, generalni sekretar FIOM-a Srbija kao Amerika Federacija metalskih radnika Italije (FIOM), koja je jedan od ogranaka najvećeg italijanskog sindikata CGIL-a (Opšta italijanska konfederacija rada) i broji preko 5,7 miliona članova, bila je najtvrđi orah u pregovorima sa Fijatom. Otud se može reći da se upravo na Mauricija Landinija, prvog čoveka FIOM-a, odnosi optužba Serđa Markionea, predsednika Fijata, da su sindikalne vođe nesposobne da prepoznaju težinu svetske ekonomske situacije, “pokazujući time nedovoljnu ozbiljnost neophodnu za aktuelni trenutak prestrukturiranja torinske kompanije. Gospodine Landini, kako vi tumačite Markioneove optužbe? Fijat u Italiji želi da nametne, na autoritaran način, model smanjenih osnovnih prava radnika. Želi da zabrani pravo na štrajk, da promeni osnovni okvir nacionalnog ugovora o radu, stavljajući tako fabriku van zakona. Mi kao sindikalna organizacija CGIL-FIOM tome se oštro protivimo. Saglasni smo da se poboljša proizvodnja i korišćenje fabričkih kapaciteta, ali u okviru zakonskih normi. Sem toga, prava istina je da Markione odlaskom za Srbiju, kao i za Poljsku i SAD, dobio od tamošnje vlade posebno povoljne uslove za rad i jasno je zašto se Fijat odlučio da iz svojih fondova dodatno investira u Kragujevcu. Izjavili ste da je Srbija zapravo nova Amerika za Markionea. Šta ste time konkretno mislili? U razgovoru sa radnicima kragujevačke fabrike rečeno nam je da je Fijat dobio izuzetno povoljne uslove za rad. Vlada Srbije dala je novac, narednih 10 godina Fijat neće plaćati porez. Dakle, isto kao i u Americi, gde je umesto Fijata za kupovinu automobilske kuće koja je bankrotirala novac iz državne kase i penzionog osiguranja dao predsednik Obama. Za razliku od ostalih sindikata, vaš za sada odbija ugovor sa Fijatom. Od kojih zahteva nećete odustati ni po koju cenu? Mi ćemo insistirati na poštovanju Fijatovog plana, koji predviđa investicije i u italijanske fabrike. Kao što sam rekao, prihvatamo i veći obim posla, ali ne tako da se pogoršavaju i smanjuju prava radnika. Smatramo da aktuelna ekonomska kriza može da se prevaziđe, ne samovoljnim potezima i podelom sindikata na dobre i loše, već inteligentnim traženjem kompromisa, saglasnosti. Pri tom mislim na sve sindikate. Upravo imajući to u vidu, poslednjih dana pokušavamo da pripremimo susret sa radnicima u Srbiji, jer po svaku cenu moramo da izbegnemo da velike kompanije suprotstave prava radnika u Evropi. Šta očekujete od pregovora sa vladom i Fijatom? Nisam veliki optimista. Međutim, neophodno je da se rad i razvoj stave u centar interesovanja. Samo tako možemo svi ići napred. Smanjenjem prava radnika, porastom nezadovoljstva nigde nećemo stići. Naš osnovni plan je da se ne zatvaraju fabrike u Italiji. Zatvaranje postrojenja, prvo u Termini Imereze, zatim u Pomiljanu, prvi put posle Drugog svetskog rata, može da ima nesagledive socijalne posledice. Zato mi insistiramo na dogovoru, ali bez smanjenja prava radnika i zaobilaženja nacionalnog ugovora o radu, čime se direktno povređuju zakon i Ustav zemlje. Da iskoristimo ovaj razgovor da radnicima u Kragujevcu i zvanično uputite poziv i poruku. Imajući u vidu globalizaciju, mi radnici moramo da se maksimalno potrudimo da ne dozvolimo kompanijama da nas, smanjujući naša prava, suprotstavljaju jedne drugima. Dakle, zajednički moramo da tražimo način kako da zaštitimo rad, ali kroz prizmu rasta prava u društvenoj zajednici. Marinela Ražnatović dopisnik RTS-a iz Rima