Sigurna Srbija

Poslednja tri meseca, od kako je „Fijat“ predstavio projekat „Fabrika Italija“, prošla su u štrajkovima, šetnjama, komentarima i razjašnjenjima. Bojim se da bismo tako mogli da nastavimo do u nedogled. Zbog toga želim da budem krajnje jasan i direktan. Postoji samo jedna stvar o kojoj je potrebno izjasniti se: da li želimo da imamo jaku automobilsku industriju u Italiji ili da to preimućstvo prepustimo drugim zemljama. Postoje samo dve reči koje je potrebno izgovoriti: jedna je „da“, druga je „ne“. „Da“ bi značilo modernizaciju italijanske proizvodne mreže kako bi postala konkurentna. „Ne“ bi značilo ostaviti stvari onakvima kakve jesu, prihvatajući da industrijski sistem nastavi da bude neefikasan i neadekvatan da očuva i poveća broj radnih mesta. Prošle nedelje „Fijat“ je objavio rezultate drugog tromesečja, koji su iznenadili tržište i koji će nas naterati da revidiramo ciljeve za ovu godinu. Jedina zona na svetu u kojoj je Grupa „Fijat“ na gubitku jeste Italija. To je bio slučaj u prvom tromesečju ove godine i tokom cele 2009. godine. A kad se gubi, ne mogu se deliti premije na osnovu rezultata jer dobit donosi ostatak sveta a ne Italija. Fabrika Italija je nastala da bi se sanirala neefikasnost našeg industrijskog sistema. To nije dogovor, to je naš projekat: nije bilo dogovora ni sa političarima ni sa sindikatima. Zbog toga je neverovatan zahtev koji sam čuo više puta da se upućuje „Fijatu“ da poštuje navodni „dogovor“. Nije bilo nikakvog dogovora. Fabrika Italija je naša inicijativa, jer – kao multinacionalna kompanija koja upravlja aktivnostima širom sveta – dobro poznajemo realnost koja postoji van naše zemlje. Istina je da je „Fijat“ jedina kompanija sposobna da uloži 20 milijardi u Italiju, što je suma gotovo jednaka manevru o kome se govori ovih dana. Jedino što smo tražili jeste da se ima više poverenja u fabriku. Čuli smo da je neko rekao da ucenjujemo radnike, kršeći zakon, pa i sam Ustav. Ne želim više da komentarišem takve apsurdne izjave. Ako je reč o političkoj igri, „Fijat“ ne može i ne želi da bude deo toga. Ako se radi samo o izgovorima da se ostavi status kvo dobro je da svako preuzme sopstvenu odgovornost, znajući da Fabrika Italija ne može ići napred i da će se svi planovi i investicije predviđene za Italiju smanjiti. Samo nam je potrebna jasnoća: ili „da“ ili „ne“. Bez obzira na odgovor, „Fijat“ je spreman da reaguje na oba izbora. Pri tome, nikad nismo ni od koga tražili novac i nećemo tražiti pomoć ili inicijativu. Tražimo samo izvesnost. Ukoliko odaberemo „da“, to „da“ mora biti definitivno i sa potpunim ubeđenjem. Za vreme pregovora o proizvodnji nove „pande“ u Pomiljanu, morali smo da donesemo odluku o tome gde da smestimo budući model L0 za marku „fijat“. Smestiti tu proizvodnju u Mirafjori, kao što se predviđalo u decembru, bila je jedna od mogućnosti koje su se nalazile na stolu. Izbor da ga smestimo u Srbiju je nastao uzimajući u obzir kratke rokove. Projekat je trebalo da krene što pre u fabrici koja garantuje potrebe tržišta. Uzimajući u obzir neizvesnosti italijanskog sistema, bilo je nemoguće pomisliti da bi se taj posao mogao smestiti u Italiju. To, međutim, ne oduzima izglede za budućnost u Mirafjoriju: samo je eliminisana jedna od mnogih. Želeo bih da bude jasno da interes radnika ne može biti odbacivanje modernizacije postrojenja i metoda proizvodnje. LJudi se ne štite tako što ćete ih koristiti u političke svrhe ili ih gurati u haos u fabrikama. Nedopustivo je tolerisati nedostatak poštovanja pravila, zloupotrebu prava koja proističu iz dužnosti, i, u nekim slučajevima, čak i sabotaže. To nije pravedno u odnosu na kompaniju, ali pre svega, nije pravedno u odnosu na sve ostale radnike. Želeo bih da zaključim istom mišlju i istim pozivom koji sam uputio onima koji su bili prisutni u decembru u palati Kiđi. Retko se u životu dešava da dobiješ drugu šansu. Greška mnogih konstruktora leži u tome što nisu reagovali na sasvim nov način: ali, nažalost, računi su stigli na naplatu. Ali, za „Fijat“ to nije tako. I nije tako za „Fijat“ u Italiji. Mi danas – zahvaljujući i ugovoru sa „Krajslerom“ – imamo drugu šansu. Imamo priliku da podignemo industrijsku mrežu u Italiji koja će biti u stanju da značajno poveća trenutne proizvodne kapacitete. Nemojmo propustiti tu priliku. Želeli bismo da, već jednom, Italija postane primer kako se takve promene mogu uspešno realizovati. (Prevela Indira Funduk)