LJuljaška i vrteška

Od ljuljanja dinara, građanima se, a i privrednicima, vrti u glavi. Mada im je, posle nedavnog iznenadnog jačanja sada bolje. Dokle, pitanje je na koje nema pouzdanog odgovora. Dostigavši maksimalnih 106,6 dinara, prvih dana avgusta, kurs evra je počeo da preti i inflaciji od šest plus minus dva odsto koju je Narodna banka zacrtala za ovu godinu. Bojan Marković, viceguverner NBS, za ubrzanje inflacije krivi skok cena poljoprivrednih proizvoda, ali i rast uvoznih cena zbog slabog dinara. Iako iz centralne banke stižu optimistične poruke da nema razloga za brigu - uprkos svakodnevnim pretnjama različitim poskupljenjima - jasno je da su bili priterani uza zid. Ili stabilizovati dinar, ili će se cene oteti kontroli. I ekonomisti sa kojim je NIN razgovarao veruju centralnoj banci kada kaže da ne treba brinuti, ali uz opasku da dinar upravo zbog toga skoro da ne sme više da slabi. „Prostora za dalji pad dinara nema. Od sada, pa do kraja sledeće godine kurs mora da bude relativno stabilan, uz manji pad, ali daleko manji nego ove godine. Ne mislim da je to dobro, ali je realnost“, kaže za NIN Goran Nikolić, iz Instituta za evropske studije. Nikolić napominje da je država morala stabilizovati očekivanja i iole vratiti poverenje u domaću valutu. „Trezorski zapisi su pali, dinarsko tržište se obrušava, poverenje u dinar je katastrofalno, a uz to imamo pretnje poskupljenjima. Logično je u takvim okolnostima stabilizovati dinar, a nivo deviznih rezervi to i omogućava“. Slično misli i Nikola Fabris, profesor beogradskog Ekonomskog fakulteta. „Došli smo do nivoa kada kurs dinara ne odgovara nikome, ni uvoznicima, ni izvoznicima, ni građanima, a počeo je da ugrožava i makroekonomsku stabilnost“. Uz opasku da je prognozirati dalje kretanje kursa nezahvalno, jer zavisi kako od ekonomskih faktora, tako i od špekulativnih radnji, Fabris i dalje validnom smatra svoju procenu s kraja 2009. da će kurs godinu dana kasnije biti oko 105 dinara. Goran Nikolić je skeptičniji. On smatra da velikog prostora za pad dinara nema ni tokom 2011. godine, jer se očekuje ekspanzivnija fiskalna politika i veća tražnja, koje u tandemu sa manjim koridorom za inflaciju (4,5 odsto plus minus 1,5 odsto) neće ostaviti mnogo prostora za slabljenje domaće valute. Pogotovo što, upozorava NIN-ov sagovornik, slabljenje dinara za 10 odsto u toku jedne godine utiče na povećanje inflacije za šest procenata, ako na to ne utiču neki drugi faktori. “Sve to nam ukazuje da će prostor za slabljenje dinara biti jako mali, jer se očekuje veća tražnja. Jedino što nas može „spasiti“ veće inflacije, usled jačeg slabljenja dinara, jeste rekordno niska tražnja, odnosno neki novi talas recesije i pada cena na svetskom tržištu, ali to nije realno“. Ono što je, najblaže rečeno, zbunilo građane Srbije nije slabljenje dinara na koje su već svi navikli (dinar je u stalnom padu već devet meseci), već njegovo jačanje. Samo što je došao u fotelju guvernera, Dejan Šoškić potrudio se da početak njegovog mandata niko ne zaboravi brzo. Najavio je da će voditi politiku relativno stabilnog dinara, a onda je to i učinio. Najpre, odlukom Izvršnog odbora NBS da se referentna kamatna stopa, posle 10 meseci permanentnog smanjenja, sada poveća sa osam na 8,5 odsto, a onda i odlukom da zbog jačanja dinara interveniše na deviznom tržištu kupovinom 10 miliona evra. Drugim rečima, Šoškić je poslao veoma jasnu poruku da neće dozvoliti da dinar oslabi toliko da ugrozi zacrtanu inflaciju, ali svakako neće dozvoliti ni njegovo jačanje. „Šoškić je praktično poručio da NBS neće pustiti dinar i tako napraviti zaradu finansijskom tržištu a na štetu privrede ove zemlje. To je ispravna odluka i voleo bih da to češće radi. Bilo bi zaista suludo da pusti dinar sada da raste, jer su svi već ugradili kurs od oko 105-106 dinara. Samo bi bankama omogućio da zarade“, smatra Goran Nikolić. Ali, šta se to promenilo u Srbiji zbog čega je dinar posle skoro jednogodišnjeg pada odjednom počeo da raste i da li je za to „kriva“ isključivo veća referentna kamatna stopa? Nikola Fabis objašnjava da je prošlonedeljno jačanje dinara zapravo posledica i realnog i psihološkog faktora. „Intervencijama NBS u ovoj godini značajno je smanjena količina dinara u opticaju, a samim tim i tražnja za evrima. Moramo imati u vidu da intervencije na deviznom tržištu deluju sa kašnjenjem i zbog toga je tek sada došlo do jačanja dinara. Sa druge strane, tome je doprineo i izbor novog guvernera koji dosta odlučno pokušava da sačuva kredibilitet Narodne banke i povećanjem referentne stope i otkupom 10 miliona evra uticao je na stabilizaciju kursa“. I Fabris i Nikolić napominju da se na privrednom polju nije desilo ništa što bi uticalo na jačanje domaće valute, mada je viceguverner NBS Bojan Marković nedavno izjavio kako je dinar blago potcenjen ako se uzmu u obzir performanse domaće privrede, te da će on sa oporavkom verovatno jačati. „Jačanje je posledica, pre svega, delovanja psiholoških efekata. Podizanje referentne stope ima realni uticaj tek nakon devet do 12 meseci, ali je to odmah dalo signal bankama da NBS planira da vodi nešto restriktivniju monetarnu politiku. Pad kursa jeste posledica nedostatka ino kapitala, ali su na to, dobrim delom, uticala i očekivanja da će dinar i dalje padati, jer je on neko vreme padao non-stop“. Goran Nikolić kaže da je u takvoj situaciji jasna poruka NBS da će braniti stabilnost kursa, uticala na banke da se više otvore, bez rizika da će izgubiti. „Ako banke veruju u stabilan kurs, one će dinare plasirati u trezorske zapise, jer je to jako privlačno ulaganje koje im donosi od 10 do 12 odsto zarade“, objašnjava on. U svakom slučaju, jačem dinaru se, za sada, ne treba nadati. Uostalom, po ko zna koji put naši sagovornici upozoravaju da bi jači dinar samo doneo štetu konkurentnosti domaće privrede i izvoznom sektoru, a bez toga ekonomija Srbije neće postojati. Nikolić napominje da je zahvaljujući depresijaciji dinara od 18 odsto za vreme krize, za isti procenat povećana konkurentnost domaće privrede u odnosu na skoro sve zemlje kontinenta. Zbog toga Srbiji sada raste izvoz, a junski podaci pokazuju da je konačno dostignuta i Hrvatska. Zbog čega bi onda bilo ko imao interes da pusti jačanje dinara i tako poništi ove rezultate, pita se Goran Nikolić. Privrednici: evro do kraja godine 108 dinara Interne računice privrednika o kursu tema su o kojoj oni nerado govore, jer na njima zasnivaju poslovne planove kompanije. Kalkulacije privrednika po pravilu su precizne i predstavljaju neku vrstu repera i za građane. Upravo to, najosetljivije pitanje od svih, po kom kursu do kraja godine prave svoje računice, pitali smo nekoliko privrednika, istini za volju, još pre ovog najnovijeg jačanja dinara. Domaća valuta je tada prešla kotu 106, činilo se da nezadrživo slabi, a ispostavilo se da su računice svih sagovornika NIN-a identične: do kraja godine videli su evro na vrednosti od 108 dinara. Radoslav Veselinović, Galeb grupa: U poslovnim planovima naše kompanije, koja izvozi 50 odsto proizvodnje, uvek je ugrađen i valutni rizik od jedan do tri odsto. Proletos smo imali računicu da će evro dostići 105, ali smo je za poslednji kvartal podigli na 108-110 dinara. Raduje me što je novi guverner najavio podsticanje izvozne orijentacije privrede i jasno je u tom smislu da mora da dođe do promene kursa, ali je važno da one ne budu nagle. Slobodan Đinović, Orion telekom: Biznis-plan za ovu godinu pravili smo po projekciji 95-98, a sada ga korigujemo za kraj godine na 108. Kao i većina kompanija zaduženi smo u evrima i kursne razlike su nam već „pojele” 12 odsto prihoda. To je za nas veliki problem. Ne možemo da podignemo cene, jer je situacija u zemlji teška, pa se nekako borimo s tim na uštrb sopstvenog profita. Milan Knežević, Modus: Kurs će do kraja godine izaći na 108-110 dinara i to je teško zaustaviti. Najveći deo repromaterijala uvozimo i plaćamo u evrima, zbog čega bi naši proizvodi u ovom trenutku trebalo da poskupe za 40 odsto. To naravno ne možemo da uradimo, već trpimo gubitke. Kada iz NBS poručuju privredi da zaključuje terminske ugovore zaborave da kažu da su oni skuplji, čak za 1-2 odsto. Privreda je ove godine tri puta zaduženija u odnosu na prošlu, čak 1,2 milijarde evra, pa će zbog ovakvog kursa samo tonuti. K. P. Evro/dinar, januar-jul 2010. 20. januar 97,5 20. februar 99,0 20. mart 99,9 20. april 99,7 20. maj 102,0 20. jun 104,0 20. jul 105,2 * Kurs se tokom avgusta 2009. godine kretao od 93,0 do 93,4 dinara za jedan evro.