Jedan neosmišljen glagol

O glagolu osmisliti pisao sam u ovoj rubrici decembra prošle godine, ali on je toliko učestao u medijskom jeziku da se moramo šire pozabaviti njime. Po definiciji datoj u šestotomnom Rečniku Matice srpske (prihvaćenoj i u Hrvatskom rječniku Vladimira Anića) on znači „dati smisao čemu“, dakle izveden je od imenice smisao, onako isto kao što od sloboda imamo osloboditi (dati kome slobodu), od žalost – ožalostiti (ispuniti žalošću), od rosa – orositi (prekriti rosom) i slično. Iscrpnija, ali u suštini jednaka definicija data je u Rečniku srpskog jezika (2007): „učiniti nešto (s)misaono valjanim, racionalnim, ispuniti smislom, misaonim sadržajem“, s primerima „osmisliti kakvu ideju“ i „osmisliti svoj život“. Glagol je bez sumnje novijeg postanja (u Matičinom rečniku naveden je samo jedan primer, iz „Književnih novina“ iz 1959) i nastao je u književnim, esejističkim ili filozofskim tekstovima, jer običan čovek ne razmišlja mnogo o smislu života, niti se bogzna koliko trudi da besmislene stvari ispuni smislom. Danas, međutim, reč osmisliti srećemo na svakom koraku u novom značenju, namesto ranijih smisliti, izmisliti, zamisliti, pa i namesto izumeti, pronaći, sastaviti, uobličiti, koncipirati i tako dalje. U ranijem napisu pomenuo sam primere s naučnicima koji su „osmislili čokoladu za mršavljenje“, sa farmaceutom koji je 1886. godine „osmislio koka‑kolu“, s kompozitorom koji je „osmislio novu tehniku sviranja na gitari“. Otada se slični primeri množe kao kompjuterski virusi. U razgovoru sa uglednim profesorom hemije, u „Politici“, piše da su Pavle Savić i Radivoj Kašanin „pre pola veka osmislili teoriju o ponašanju materije na visokim pritiscima“. Glavni urednik „Presa“, povodom teorije da su „Grand“ i slični zabavni programi namerno kreirani da bi držali narod u anesteziji, kaže da „naši političari nikada nisu bili dovoljno pametni da bi osmislili tako nešto“. U istom broju, komentator primećuje o preteranoj papirologiji i birokratskim komplikacijama: „Sve je to osmišljeno kako bi se zaštitili država, njeni interesi, novac i imovina.“ Na televiziji, u izveštaju o jednom od predstojećih filmskih festivala, kažu da se zna koji će filmovi biti prikazani na njemu, ali da „organizatori još osmišljavaju program pratećih aktivnosti“. Predstavnik turističke organizacije u Vrnjačkoj Banji brine da li će do kraja leta biti dovoljno gostiju, pa kaže: „Ne znam šta bi više moglo da se osmisli, jer cene su stvarno primamljive...“ Poznato je da neke reči tokom vremena postaju višeznačne, da stiču i druga značenja pored onih zabeleženih u rečnicima. Da li je to i ovde slučaj? Pre bi se reklo da je posredi samo trenutna moda, odnosno brkanje dva slična glagola – smisliti i osmisliti. Kao što smo videli gore, za značenje „stvoriti, uobličiti (nešto) u mislima“ već imamo mnoštvo izraza. Konačni sud o ovoj dilemi treba da daju leksikografi. Nažalost, nećete ga skoro saznati, jer kod nas veliki rečnici izlaze u razmaku od po nekoliko decenija. Najbolje je da deci i unucima ostavite u amanet, kad izađe drugo izdanje Rečnika srpskog jezika, da u njemu pogledaju odrednicu osmisliti.