Poruka iz Bosilegrada

Kratkotrajni aplauzi domaće javnosti, ali i moguće remećenje odnosa sa susednom državom, mogle bi biti posledice reakcije države na protest pristalica bugarske stranke Ataka i „domaće“ Demokratske partije Bugara, održanog u subotu u centru Bosilegrada. Policija je, naime, sprečila ulazak u Srbiju devet autobusa sa oko 500 pristalica nacionalističke partije Ataka. Oni su u Bosilegrad krenuli na protest povodom 91. godišnjice potpisivanja Nejskog mirovnog ugovora, kojim je ta teritorija pripojena Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca. Pripadnici stranke Ataka, koja ima 21 od 240 mesta u bugarskom parlamentu, po povratku u Sofiju, održali su miran protest ispred srpske ambasade. Stotinak njihovih istomišljenika u Bosilegradu zatražilo je poštovanje nacionalnih prava Bugara u Srbiji. Zalaganje bugarskih nacionalista iz Atake za poništavanje Nejskog ugovora time nije postao ništa prihvatljiviji ni u Bugarskoj niti bilo gde u Evropi (a nepopularno je na obe te adrese), ali je onemogućavanje javnog izražavanja njihovog stava postalo dodatni argument za tvrdnju o ugroženim pravima bugarske manjine u Srbiji („Država Srbija ugrožava naša prava da se školujemo na maternjem jeziku i da negujemo svoju kulturu i tradiciju“, rekao je na skupu u Bosilegradu Ivan Nikolov, predstavnik Demokratske partije Bugara u Srbiji). Ataka je uputila protestno pismo Evropskoj komisiji, a portparolka bugarskog Ministarstva inostranih poslova Vesela Černeva je najavila da će ta zemlja Srbiji uputiti protest i zahtev za objašnjenje zašto bugarski građani nisu pušteni u Srbiju. Tišinu kojom su srpske vlasti propratile događaj na granici i reakciju bugarskog Ministarstva u vreme pripreme ovog broja NIN-a nije bilo moguće poremetiti: u Ministarstvu unutrašnjih poslova dobili smo odgovor da policija još radi na slučaju, dok iz Ministarstva spoljnih poslova odgovora nije bilo. Možda to znači da su se obe strane saglasile da celom događaju ne bi trebalo pridavati veći značaj. Iskustvo sa nekim ranijim propuštanjima da se reše problemi koje ne deluju krucijalno, međutim, upućuje na potrebu da se poruci iz Bosilegrada posveti ozbiljna pažnja. Na to, u izjavi za NIN, upozorava Goran Miletić, pravni savetnik za ljudska prava iz organizacije Civil Rights Defenders, koji kaže da, formalno, zabrana ulaska u zemlju nije sporna, ali je celom problemu trebalo pristupiti pragmatičnije i pametnije. „Srbija uporno propušta priliku da unapredi položaj onih nacionalnih zajednica u Srbiji koji nemaju veliki broj pripadnika (Bugari, Vlasi), a mediji uglavnom ubeđuju javnost da ove zajednice imaju samo „ekonomske probleme“, što je samo delimično tačno“, kaže Miletić. „Od Bugara koji žive uglavnom u opštinama Dimitrovgrad i Bosilegrad se tokom 90-ih, a i sada, očekivalo da ne talasaju previše i ne zahtevaju poštovanje manjinskih prava koja su im garantovana Ustavom i međunarodnim sporazumima. Kao i uvek, kada previše dugo ignorišete male i lako rešive probleme, oni će eskalirati u nešto veće, što svakako nikom nije u interesu.“