NEPOTPISANI NEMAR

Minule sedmice nas je televizija B 92 raskošno počastila filmom Mohamed Ali: očima drugih, reditelja Fila Grebskog, jednog od najcenjenijih britanskih dokumentarista. Čak i za one usputne i površne pratioce događanja na svetskoj sportskoj pozornici, ime Kasijusa Kleja, odnosno Mohameda Alija, odzvanja neponovljivo i izaziva univerzalne asocijacije. Za posvećene ljubitelje sporta, Ali je jedan od najvećih atleta svih vremena. Za mnoge od njih, ultimativno, jedan jedini, usamljen i neugrožen na poziciji broj jedan. Grebski u svom dokumentarcu (2001) vrlo ambiciozno i sa neskrivenom ljubavlju prema portretisanom, slaže fascinantan izbor autentičnih filmskih slika i ukršta ih sa svedočenjima sagovornika koji su svi odreda (bili) u bliskoj emocionalnoj relaciji sa Alijem. I taj koktel objektivnog i subjektivnog, stvarnog i mogućeg, činjenica i utisaka, jeste opijajući. O mladom Kasijusu, potom o Aliju, o deranu iz Lujvila u Kentakiju, pa apsolutnom svetskom šampionu u boksu, nenadmašnom brbljivcu („lepršam kao leptir, ubadam kao pčela“), vrhunskom zabavljaču, nepotkupljivom borcu za ljudska i građanska prava svojih obojenih sunarodnika, hrabrom oponentu američkog vojnog angažmana u jugoistočnoj Aziji, velikom emotivcu, kolosalno inteligentnom sportisti neobično lepe spoljašnosti, svedočili su Anđelo Dandi, možebiti ključni kreator Alijevog atletskog lika i dela, epski rivali u ringu Frejzer i Forman, Ričard Vilijams, otac teniserki Venus i Serene, glumci Rod Stajger, DŽejms Erl DŽons, Ričard Haris, Bili Kristal, pevač Tom DŽons, bivša supruga Veronika, ćerka Hana. I, mnogi drugi. Ova poslednja rečenica nije otrcana poštapalica kojom, uglavnom, žurnalisti sa manjkom stila, zamenjuju napor pri nabrajanju nekoga ili nečega. Ne, jednostavno rečeno, ostale, nesumnjivo važne tumače jedne neponovljive karijere, ja ili ne poznajem ili ih nisam prepoznao. Jer, ni jedan učesnik - zamislite! - nije potpisan! Hoću sa gnevom da kažem da je onaj zaduženi u narečenoj televiziji da film obradi na valjan i propisan način i pripremi ga za emitovanje, preterao u nemaru i diletantizmu. Ako - sada ja pokušavam da posavetujem profesionalce - film nije ispraćen sa odgovarajućom listom učesnika, uz malo truda, na netu konkretno, može sa pronaći spasonosno rešenje. I još: budući da je film emitovan u dva dela, na kraju nastavka, neko je u režiji programa, bahato, isekao odjavnu špicu. Ništa novo u domaćem televizijskom brlogu, ali i na B 92 !? Potpuno neočekivano. Neprihvatljivo. “Nepodnošljiva lakoća“ u gaženju sopstvenih visokih standarda, bezobrazno nipodaštavanje tuđeg rada i sramno nepoštovanje gledališta.