Farmer je preduzetnik

Holandski poljoprivrednici odudaraju od stereotipa seljaka kao inertnog društvenog sloja, vezanih za zemlju i najbližu okolinu; možete ih naći u okolini Moskve, Maleziji, na Filipinima... Andrije de Ro, savetnik za poljoprivredu ambasade Holandije u Beogradu, a prethodno na Maleziji, smatra da u tome nema ništa neobičnog, jer holandski farmer je preduzetnik i stalno širi posao. Izići na svetsko tržište nije lako ni tradicionalno orijentisanim na izvoz? U nas je poljoprivrednik uvažavan član društva, sa pristojnim stručnim i opštim obrazovanjem, vlada novim tehnologijama, razume tokove globalizacije. Podsticaj mobilnosti je i težnja naših proizvođača da diversifikuju ponudu, ulaganjem u više faze prerade, srodne delatnostu poput etnoturizma ili izmeštanjem pojedinih segmenata proizvodnje bliže velikim tržištima. Koji su još motivi pokretljivosti holandkih farmera? Skupo poljoprivredno zemljište, u proseku 40.000 evra za hektar, dok u područjima gde su zastupljeniji plastenici i staklenici cena dostigne i 80.000. Važno je da naš farmer ima dovoljno stručnog znanja i veština da bude kurentan u različitim sredinama. Najčešće, prethodno je tržište već osvojeno izvozom robe proizvedene u Holandiji. Važite kao zemlja poljoprivrede? Obrađujemo oko 1,3 miliona hektara, a izvozimo agrarnih roba i usluga u vrednosti i do 65 milijardi evra, oko 18 odsto našeg ukupnog izvoza. Polovinu izvoznih prihoda donosi cveće... Naša poljoprivreda je visokoproduktivna, sa hektara proizvedemo 8,5 tona pšenice, 72 tone šećerne repe, 45 tone krompira.., 7.900 litara mleka po muznoj kravi. Imamo povoljnu klimu, sa samo 60 sunčanih dana, ali sa dosta, relativno ravnomereno raspoređenih, padavina. Odavno smo, na nacionalnom nivou, shvatili da smo (i) agrarna zemlja, te da su poljoprivreda i prehrambena industrija naša šansa. Na 80.000 farmi radi tek 4,1 odsto svih zaposlenih Holanđana, ali proizvode 10 odsto BDP. Kako holandska država podstiče poljoprivrednu delatnost? Uklapamo se u pravila agrarne politike Evropske unije, subvencionišemo zaradu farmera, na osnovu veličine farme i stada u uzgoju. Sa farme veličine 30 hektara, seljak prihoduje 30, dok mu država doplaćuje desetak hiljada evra. Logističku podršku izvozu pružaju luka u Roterdamu i aerodrom u Amsterdamu. Važna je i podrška školovanju i stručnom usavršavanju farmera, još više podsticaji tehnološkoj modernzaciji i inoviranju agrara i prerađivačke industrije. Na univerzitetu u Vaneningenu rade se i bazična i primenjana istraživanja, a nova znanja implementiraju u agrarnu svakodnevicu Hilandije. Kako su organizovani seljaci? Veoma su povezani, udruženi u finansijski moćne zadruge. Ovde je manje poznato da su RAB banka, najveća poljoprivredna finansijska institucija u Evropi, zatim Milkkampina, treći svetski prerađivač mleka ili Berza cveća, u pravnom smislu, zadruge! Pri vladi Holandije postoje veći broj stalnih i povremenih tela koja se bave samo agrarom. I pored toga, o svim bitnim potezima koji se tiču agrara, vlada direktno razgovara sa predstavncima Unije proizvođača. Jesmo zemlja izrazito liberalne ekonomije, ali smo iz poljoprivredne tradicije baštinili sve što smo smatrali korisnim, uključujući i zadrugarstvo koje se u vas doživljava kao sinonim za socijaldemokratski pristup poljoprivredi. Mislim da je loše iskustvo sa zadrugama, više puta ponovljeno unazad 60 godina, ograničavajući momenat za razvoj poljoprivrede u Srbiji. Ima li srpskim proizvodima mesta na tržištu Holandije? Sada ja međusobna agrarana razmena na nivou 80 miliona evra, od čega je holanski izvoz 75 miliona. Smatram da na holanskom tržištu dobar plasman mogu imati vaše jagodičasto voće i, za mnoge neočekivano, vaša vina. Sta ste za pet meseci boravka u Srbiji primetili neobično na agrarnoj sceni Srbije? Izrazita sukobljenost na relaciji proizvođač - potrošač. U nas potrošači poštuju farmere, uvažavajući napor koje je neophodno uložiti da bi se proizvela kvalitetna hrana. Odluka se donosi tek kada se i argumenti za i argumenti protiv razmotre u telima vlade i u razgovorima sa Unijom proizvođača. U nas nije običaj da se odluka vezana za agrar primerava očekivanjima većine svojih potencijalnih glasača.