Južni front

Period relativnog mira na Kosovu, koji je za tamošnje prilike trajao neočekivano dugo, prekinut je u sredu na najbrutalniji mogući način pogibijom desetak i ranjavanjem više od 200 ljudi, Srba i Albanaca. U opštem haosu, pucnjavi, eksplozijama i oblacima dima i suzavca ozbiljno je uzdrman već gotovo pet godina dug pokušaj međunarodne zajednice da u toj pokrajini uspostavi bilo kakve uslove za normalan zajednički život dve suprotstavljene nacionalne zajednice, i konačno, postavi osnove za rešenje konačnog statusa te pokrajine.

Događaji, koje je suštinski pokrenulo ranjavanje jednog Srbina u centralnom Kosovu, i još nerazjašnjeno utapanje trojice albanskih dečaka nešto severnije, pokrenulo je lavinu negativnih emocija i strasti od kojih su u proteklih pet godina toliko zazirali predstavnici međunarodne zajednice, a Kosovska Mitrovica, grad podeljen na srpski i albanski deo, ponovo je, posle duge pauze, pretvoren u poprište sukoba. Istovremeno, Srbi i Albanci sukobili su se i u Čaglavici, a pucnjave je bilo i u još nekoliko mesta širom Kosova. Idealno okruženje za rešavanje višedecenijskih međunacionalnih problema, rekli bi skeptici.

“Desilo se tačno ono čega smo se plašili. Svega nekoliko incidenata bilo je potrebno da se relativan mir pretvori u sveopšti haos. Suštinski, sve ono što smo postigli tokom prethodnih godina, iniciranje povratka srpskih izbeglica, početak rešavanja problema hiljada nestalih - sve veoma lako može pasti u vodu. Međutim, upozoravali smo - Kosovo je još jako, jako daleko od situacije u kojoj se međunarodna zajednica može opustiti”, rekao je za NIN jedan zapadni zvaničnik.

“Rat, rat, rat. Rat na Kosovu”, javljali su beogradski i prištinski mediji, razbuktavajući ionako prenaglaševe strasti u pokrajini, koja se posle duže pauze ponovo našla na ivici otvorenih sukoba, a istovremeni protesti Albanaca na nekoliko mesta probudili sumnje da je cilj demonstracija “proterivanje preostalog srpskog stanovništva sa Kosova”. “Divljanje albanskih ekstremističkih grupa predstavlja najbolji pokazatelj onog što Crkva i srpski lideri već godinama govore, to je da se na Kosovu i Metohiji u prisustvu međunarodnih snaga gradi jedno monoetničko i fašistoidno društvo”, upozorila je Eparhija raško-prizrenska.

Albanski zvaničnici su odmah demantovali tvrdnje srpskih sveštenika, i zatražili od međunarodnih snaga, ovog puta nespremnih da zaustave nasilje na više tačaka istovremeno, da uspostave mir u Kosovskoj Mitrovici. “Zahtevamo od međunarodnih vlasti da drže situaciju pod kontrolom i pozabave se razlozima koji su doveli do ovih događaja”, rekao je kosovski premijer Bajram Redžepi posle posete bolnici u južnom, albanskom delu Kosovske Mitrovice, gde se pomoć ukazivala desetinama demonstranata. Svega nekoliko stotina metara severnije, u srpskoj bolnici ležalo je oko 70 Srba, a povređeno je i petnaestak pripadnika Kfora i međunarodne policije. Povređeni su još uvek ležali i po ulicama. A tragični bilans sukoba u Čaglavici, Belom Polju, Lipljanu, Kosovu Polju, Grabcu i Biči sveo se na puko nabrajanje zapaljenih srpskih kuća. Najgore su, kako se čini, prošli povratnici u selo Belo Polje kod Peći, kojima je zapaljeno svih dvadesetak kuća, a oni prebačeni u obližnju italijansku bazu.

Borbena gotovost Nastojeći da zaštiti preostale Srbe i srpsku zaostavštinu, ministar spoljnih poslova SCG Goran Svilanović u sredu uveče je imao razgovore sa predstavnicima zemalja koje imaju uticaja na situaciju. Otvoreno je pitanje podizanja borbene gotovosti naših bezbednosnih snaga. Makedonija je već podigla borbenu gotovost svojih jedinica. Istu tu meru je zatražio i Dušan Proroković, funkcioner DSS-a. General Goran Radosavljević Guri kaže da se naše jedinice već nalaze na terenu. Podizanje borbene gotovosti bi u ovakvoj situaciji imalo ne samo demonstrativnu funkciju već bi predupredilo prelivanje terora preko administrativne granice i uvlačenje Srbije u veoma tešku i neizvesnu situaciju. U trenutku kad je gotovost podignuta, teško da više bilo ko može da prođe liniju koja bi u vojničkom smislu bila gotovo linija fronta. Sa ovim se slaže i Dušan Janjić, direktor Foruma za međuetničke odnose. - U političkom smislu, ova mera bi pokazala Albancima i međunarodnoj zajednici da država ipak funkcioniše u šta oni nisu ubeđeni. Naročito je važno da jedinice žandarmerije budu na terenu. S druge strane, to bi bila dobra provera naših bezbednosnih struktura,kaže Janjić M. MILETIĆ

Širom pokrajine čuli su se pucnji iz vatrenog naoružanja, kao i eksplozije ručnih granata koje, posle silnih akcija dobrovoljnog predavanja ili odlučnih akcija protiv nelegalnog oružja, ne bi smelo biti u rukama civila.

Međutim, kao i u većini sličnih događaja, koji su u proteklih pet godina bili sve samo ne retki, demonstranti su se u sumrak povukli kućama, a nemiri na obe strane reke ustupili su mesto glasinama o noćnim akcijama protivničke strane. Na mestu gde su se tokom dana vodili sukobi, mogu se videti samo bezbrojni oklopni transporteri Kfora i, posle dužeg vremena, ozbiljno naoružani i opremljeni vojnici. Padu tenzija doprinela je akcija policije UNMIK-a na prilazima Čaglavici, koja je zaustavila nekoliko grupa Albanaca u nameri da se pridruže svojim sunarodnicima na prilazima tom selu. Deo grupe je ipak, kako je rekao portparol UNMIK-ove policije Derek Ćapel, zaobilaznim putem uspeo da se probije do srpske enklave, pa međunarodni policajci nisu uspeli da na vreme zaustave sukobe, u kojima su hicima iz automatskih pušaka ranjena dva Srbina.

“Pritisak na sve stane, i Srbe i Albance i međunarodnu zajednicu, prevelik je i to traje godinama. Iako zvuči užasno, ovakvi izlivi nasilja su razumljivi. Previše je frustracije i mržnje, a premalo konkretnih rešenja. Nažalost”, ocenio je zapadni diplomata.

Istovremeni brutalni protesti širom Kosova mogu se shvatiti i kao jasan odgovor na nedavni predlog vlasti u Beogradu da se deo tamošnjih nagomilanih problema reši suštinskom podelom - na manji srpski i veći albanski deo, što je u Prištini protumačeno kao “duvanje u ratne trube sa mogućim teškim posledicama”. Posledice su stigle pre nego što ih je bilo ko očekivao, a šareni mitrovački most, preuređen u slavu smirivanja tenzija u tom gradu, ponovo je dospeo u centar pažnje svetskih diplomata i medija. Prvi put u prethodnih pet godina, međutim, silina sukoba obrušila i na Čaglavicu - malu srpsku enklavu nedaleko od Prištine. Albanci su u tom selu zapalili desetak kuća, a otprilike toliko srpskih porodica će do noći napustiti Kosovo. Tako je posle svakog ozbiljnijeg incidenta. Na Kosovo se uz mnogo buke i galame vrati stotinjak Srba, ali ih u međuvremenu najmanje dvostruko toliko napusti pokrajinu iz straha od ovakvih napada.

Međutim, međunarodnoj zajednici, koja se pre gotovo pet godina obavezala da će od kosovskoh haosa napraviti model demokratije (nekadašnji britanski ministar spoljnih poslova Robin Kuk), najteži zadatak predstavljaće upravo pokušaj da tamošnju uzavrelu atmosferu stave pod kontrolu i spreči širenje sukoba. “Događaji od srede su najbolji pokazatelj šta sve može da se dogodi kada apsolutno sve krene naopako. Takođe, ovde još uvek ima sasvim dovoljno ekstremista, da budem jasan - i među Albancima ali i među Srbima - koji će po svaku cenu pokušati da spreče nastavak razgovora između vlasti u Beogradu i Prištini”, rekao je diplomata.

U međuvremenu, odbori za bezbednost i za Kosovo i Metohiju Skupštine Srbije zatražili su od Vlade Srbije da preduzme sve potrebne mere za zaštitu Srba na Kosovu i da intenzivira međunarodne aktivnosti na tom planu. Takođe, zatraženo je i podizanje borbene gotovosti snaga bezbednosti na administrativnoj granici sa Kosovom.