Fenomen Bilbao

Poslednjih godina arhitektura sve više privlači medijsku pažnju, pa se često u štampi i na televiziji pojavljuju izveštaji ili reportaže o novim atraktivnim građevinama podignutim u celom svetu.. Naširoko su danas poznati olimpijski stadioni u Pekingu, osamsto metara visok hotel i naselja na palmolikim veštačkim ostrvima u Dubajiu, Gugenhajm muzej u Bilbau, Jevrejski muzej u Berlinu, šangajski neboderi...Da dodamo i nešto starije Bobur u Parizu ili Sidnejsku operu koja je postala najprepoznatljivije znamenje čitavog jednog kontinenta. Tvorci ovakvih objekata danas su istinske internacionalne zvezde za čije se kreativno angažovanje nadmeću ne samo gradovi nego i države. Tako je postalo sasvim obično da Francuz Nuvel gradi u Barseloni, Španac Kalatrava u NJujorku, Englez Foster u Japanu, Japanci Sižima i Nišizava u Švajcarskoj, Švajcarci Nercog i De Meron u Kini, Amerikanac Libeskind u Berlinu, Holanđanin Kolhas u SAD... Prirodno je da mnoštvo novih, formom i funkcijom, izuzetnih objekata prosto nameće poređenja i vrednosne ocene kako u stručnim krugovima tako i u širokoj publici, pa se često na tu temu priređuju razne ankete ili upitnici. Jednu takvu anketu priredio je ovog leta američki časopis „Veniti fer“ („Vanity Fair“) s tim što je njoj poseban značaj dalo učešće pedesetdvojice najpoznatijih svetskih stvaralaca i kritičara arhitekture. Pitanje upućeno učesnicima bilo je da daju svoj izbor najznačajnijeg arhitektonskog ostvarenja u poslednjih trideset godina, a rezultat ankete pokazao je da je nadmoćno, sa 28 glasova, počasno mesto pripalo Muzeju Gugenhajm u baskijskom gradu Bilbao američkog arhitekte Frenka Gerija (1929). Na drugom mestu sa trostruko manje glasova našla se zgrada Menilove kolekcije u Hjustonu Italijana Renca Pjana, a zatim su sledili objekat Terme u Valsu u Švajcarskoj domaćeg arhitekte Petera Cumtora, Banka Šangaj u Honkongu Normana Fostera i Biblioteka u Sijetlu Rema Kolhasa. Kada je 1997. završena izgradnja Muzeja u Bilbau on je odmah naišao na nepodeljeno interesovanje i podeljene ocene. Vitoperne dinamično isprepletene fasadne površine obložene titanijum pločama bile su iznenađujuća novina u arhitektonskom oblikovanju. I dok je na jednoj strani Muzej sa ushićenjem prihvaćen kao pravo remek-delo, na drugoj strani su mu poricane bilo kakve vrednosti uz podsmešljiva poređenja, između ostalih, sa raščupanom glavicom kupusa. Najkompetentniji mogući ocenjivački sud, međutim, velikom većinom glasova izabrao ga je za međaša u arhitektonskoj istoriji kojim je, kako je rečeno, označena nova stvaralačka era. Bilbao je sa Muzejom Gugenhajm doživeo neslućenu turističku privlačnost pa i nagli privredni razvoj, a Frenk Geri je postao najtraženiji internacionalni graditelj po čijim je projektima, uz prepoznatljivi autorski pečat, izvedeno mnoštvo objekata širom sveta. Za čitaoce NIN-a svakako će biti zanimljiv podatak da je i kod nas, pored godišnjih lista i povremenih izbora uspešnih arhitektonskih ostvarenja, Akademija arhitekture Srbije 2001. godine sprovela anketu među svojim članovima (dakle ljudima visokog stručnog autoriteta) i za naše najznačajnije ostvarenje druge polovine dvadesetog veka izabran je Muzej savremene umetnosti na Ušću Ivana Antića, i Ivanke Raspopović, dok je drugo mesto pripalo Generalštabu Nikole Dobrovića, a treće i četvrto mesto podelili su Beogradski sajam Milorada Pantovića i Zapadna kapija Mihajla Mitrovića.