Pomeranje granica izdržljivosti

Drama 33 čileanska rudara zarobljena više nedelja u rudniku San Hose na dubini od 690 metara, pretvorila se u euforiju u toj zemlji pošto su pronađeni živi i zdravi, ali njihovo spasavanje i borba s posledicama tek predstoje. Rudari, koji su 31. avgusta oborili rekord po dužini boravka u zatrpanim oknima, možda će morati da čekaju četiri meseca dok se ne iskopa tunel kojim će biti izvučeni na površinu. Prošle godine, tri rudara su bila 25 dana zarobljena u poplavljenom rudniku na jugu Kine, a 1983. godine dva rudara na severoistoku Kine spasena su posle 23 dana. Još nekolicina rudara u skorašnjoj istoriji uspela su da prežive nešto više od dve nedelje. Tri rudara su u rudniku uglja Sjinćujao prošle godine uspela da prežive 25 dana pijući prljavu vodu i žvaćući ugalj, preneli su tamošnji mediji. Čileanski rudari su bili u nešto boljem položaju. Okrutno stroga dijeta – na svakih 48 sati su jeli po dva zalogaja konzervirane tune uz gutljaj mleka i jedan keks – protegla im je dvodnevne zalihe hrane na dve nedelje. Do prvih zaliha vode su došli tako što su ispraznili oko 5.000 litara iz hladnjaka rudarskih mašina. Dovitljivost su iskazali i kada su baterije iz mašina iskoristili za punjenje lampi na šlemovima. Prva linija komunikacije s rudarima u rudniku San Hose bio je kanal širine osam centimetara. Kroz tu „pupčanu vrpcu” dopremljena je najhitnija pomoć ljudima u skloništu površine 52 kvadratna metra u kome je i temperatura 32 stepena Celzijusova. Spasilački timovi su u međuvremenu probili širi kanal, a počele su pripreme i za probijanje tunela za izvlačenje rudara. Tunel će biti širok oko 66 centimetara s oko 207 centimetara u obimu. Rudari su u tako bizarnoj situaciji da moraju voditi računa o stasu kako bi mogli proći kroz tunel za spasavanje. U struku ne smeju imati više od 90 centimetara da bi korpom mogli biti izvučeni. NJima, međutim, tek predstoje iskušenja. Spasioci su prvo poslali posebnu hranu, visokoenergetske rastvore glukoze i piće nalik mleku obogaćeno kalorijama i proteinima, da bi im se stomaci posle više od dve nedelje gladovanja pripremili za čvrstu hranu. Vlada u Santjagu je tražila od Američke svemirske agencije (NASA) i svoje podmorničke flote savete za preživljavanje u ekstremnim uslovima u ograničenom prostoru, a namerava da rudarima šalje sledovanja slična onima što se koriste u svemirskim misijama. Porodice rudara okupljene u „Logoru nade“, kako je nazvano šatorsko naselje na površini blizu rudnika, tražile su od vlade da im omogući komunikaciju s bližnjima, ali su čileanski zvaničnici odlučili da prvo ustanove zdravstveno stanje svakog rudara. Psiholozi su angažovani da razgovorom pomognu ljudima u skučenom skloništu. Savetovanje je ponuđeno i članovima najbližih porodica rudara, koji su prolazili kroz agoniju dok su čekali vesti od spasilačkih timova. Čileanski zvaničnici su uveli kontrolu komunikacije porodica s rudarima strahujući da bi ih neki podaci mogli psihički uzdrmati. Psiholozi kažu da treba biti obazriv i voditi računa šta dopire do ljudi koji su preživeli katastrofu. Devetogodišnjeg Holanđanina Rubena van Asoua, jedinog preživelog iz avionske nesreće blizu Tripolija, u kojoj su poginule 103 osobe uključujući njegove roditelje i starijeg brata, rodbina i vlasti su izolovali od nasrtljivih medija. Dečak je uspešno operisan, posle čega se vratio u Holandiju, a retke slike koje su procurile u javnost bile su sa snimka libijske televizije iz bolnice. Preživljavanje nepogoda može zavisiti od pukih okolnosti i sreće u nesreći. Slučaj trudne Kineskinje Žang Sjaojan, koja je živa izvučena posle više od 50 sati iz ruševina nakon razornog zemljotresa 2008. godine, tamošnji mediji su opisali kao čudo. Mesec dana kasnije Žang je rodila zdravu bebu, a ona je u Kini postala simbol odlučnosti u oporavku zemlje od zemljotresa u kojem je život izgubilo više od 70.000 ljudi. Borba za život u ekstremnim okolnostima je prirodna reakcija zaklonjena razvojem civilizacije. LJudski organizam je u stanju da se prilagodi i iznađe izlaz iz naizgled beznadežnih situacija. „Svako od nas ima ono što nazivam ’ličnost za katastrofe’, stanje koje nastupa u krizi. To je naša srž”, navela je u članku „Uputstvo za preživljavanje katastrofe” u časopisu Tajm Amanda Ripli, autorka knjige „Nezamislivo: Ko preživljava udar katastrofe i zašto”. Dve Bangladežanke su 2003. godine uspele da prežive prevrtanje trajekta na reci Buriganga pod prevrnutim plovilom. Šest sati su provele udišući vazduh u prostoru ne većem od 15 centimetara. Žvakanje uglja radi zavaravanja gladi ili dve kašičice tune na 48 sati isto predstavljaju ekstreman oblik prilagođavanja. Rudarima, međutim, pomaže to što su većinom prošli kroz osnovnu obuku za slučaj nesreće, ali i to što su navikli da rade u opasnosti. „Oni imaju iskustvo preživljavanja. NJihov posao je preživljavanje”, rekao je rođak jednog od zatrpanih čileanskih rudara time plastično opisavši frazu o hlebu s devet kora. Amanda Ripli navodi i da u slučaju nepogoda svako treba da odigra svoju ulogu. To potvrđuju i psiholozi u slučaju čileanskih rudara. Timovi psihologa i psihijatara ispitaće u narednom periodu svakog rudara ponaosob kako bi ustanovili ko je u stanju da pomogne u sopstvenom spasavanju. Stručnjaci navode i da je veliku ulogu u uspehu rudara ispod pustinje Atakama imao njihov vođa, 54-godišnji Luis Ursua. On je godinama radio kao trener lokalnog fudbalskog tima, čime je stekao iskustvo za koje psiholozi kažu da je bilo od izuzetnog značaja za predvođenje i motivisanje ostalih rudara. Spasioci pored razgovora s psihijatrima, rudarima organizuju i dnevne aktivnosti. Čileanski ministar zdravlja Haime Manalih rekao je da je bitno ustanoviti dnevnu i noćnu rutinu. Pored radnih obaveza, rudarima su poslate razne igre kako bi prekratili vreme. Planira se i slanje snimljenih fudbalskih utakmica i MP3 plejera s meksikanskim, čileanskim i portorikanskim hitovima. Ako inženjeri dovoljno prošire kanal, spasilački timovi će poslati i plejstejšn konzole, sve samo da ne zavlada monotonija. Veruje se da ljudima izolovanim pod zemljom psihički može pomoći i razmena pisama s bližnjima. „Možete li zamisliti? Posle 30 godina braka ponovo smo počeli da razmenjujemo ljubavna pisma”, rekla je Lilanet Ramires, supruga 63-godišnjeg rudara Marija Gomesa. Glavni psiholog u spasilačkom timu Alberto Itura rekao je da je pozitivno iznenađen stanjem rudara i da je ono bolje nego što su se spasioci nadali. „Očekivali smo da nađemo znatno iznureniju grupu, bez mogućnosti razmišljanja, sporih reakcija i ograničenog sluha i vida”, rekao je Itura. Manalih najavljuje da će rudarima ipak biti poslati antidepresivi. „Očekujemo da ćemo posle početne euforije pošto su pronađeni, verovatno videti period depresije i obespokojenosti”, rekao je novinarima i dodao: „Naivno je misliti da mogu održati ovako dobar duh”. Posle depresije u skučenom skloništu, rudari bi mogli imati psihičke posledice i po izlasku na površinu. Psiholozi tvrde da se stres može javiti više nedelja i meseci, pa i godina, posle preživljene katastrofe.