ZVERINJAK NA ASFALTU

Svako malo, televizijski ekrani nam se zacrvene od krvavih prizora snimljenih na mestima srpske saobraćajne pogibije. Sve su češće nesreće sa tragičnim posledicama i po našim gradovima. Zašto? Dovoljno je, kao test, izaći na prometniju raskrsnicu i, bar pola sata, posmatrati ponašanje sugrađana. Pravila preživljavanja su kao u džungli. Jače zveri satiru slabije. Bez imalo milosti. Sve počinje sa pešacima i njihovim ignorisanjem obeleženih prelaza i semafora. Količina bezobrazluka je nekako srazmerna sa godinama i viškom kilograma i, dakako, obrnuto srazmerna sa spretnošću i fizičkom spremom prekršitelja. Tu su, potom, biciklisti koji sa pešacima dele trotoare. Naročito u većim gradovima biciklisti, pešačke staze smatraju svojim i gaze sve hodajuće po njima. E, na nesreću biciklističku, tu se pojavljuju skuteraši i vespaši, koji pedalaše doživljavaju kao najnižu saobraćajnu vrstu. Kao što njih, onako iz dubine duše, mrze motoraši. Nijedan „pravi“ motociklista nikada neće pristati da o skuterašima razmišlja kao o sebi ravnima. Ni u životu, a nekmoli u saobraćaju. Na ulicama i bulevarima, naravski, caruju automobilisti. Sve mogu, sve im je dopušteno. Kolikogod da je konja pod haubom, uvek je onaj najveći i najjači za volanom. Ali, i od njih, u tom zverinjaku, ima besprizornijih i bahatijih. Taksisti i, gotovo obavezno, vozači gradskog prevoza. Za njih ne postoje pravila, obziri... i to je to. Predatorska gama besprekorno funkcioniše. Svi pomenuti arhetipovi - (sa)učesnici u domaćem saobraćajnom hororu - objektivno i statistički gledano, jesu ogromna manjina. Previše ih je, međutim, za broj nesreća sa tragičnim ishodom, koje (ne)posredno uzrokuju. Ima li pomoći? U tom ratu, na prvoj liniji fronta, mora biti policija. Potom pravosuđe. Kazne, kazne, kazne! Mnogo može da učini i javnost. Mnjenje i mediji. Svako na svoj način. U punom obimu i angažmanu. Dok god svako od nas - kada primeti neodgovornog pešaka, bezobraznog biciklistu ili skuteraša, manijaka za kormanom motora ili volanom automobila, pomahnitalog taksistu ili vozača gradskog prevoza u prekršaju - i ne reaguje odgovarajuće (glasnim komentarom, upozorenjem, fotografisanjem mobilnim telefonom, zapisivanjem registarskih tablica, telefonskom prijavom na 92...) nema nam pomoći. Tu palicu (dobra figura?) bi, dalje, trebalo da preuzmu mediji. Televizija, pre svih. Iz dana u dan, objavljivanjem slika i scena zabeleženog primitivizma. Sa imenima aktera, ako je moguće. Samo svi zajedno možemo stvoriti ambijent u kojem će bahatost i bezobrazluk biti ponašanje izloženo najžešćem preziru okoline. Za početak, makar to.