Ahtisarijev Mont

Ministarstvo za obrazovanje, nauku i tehnologiju (MONT) osnovalo je, prema predlogu Ahtisarijevog plana, Komisiju za pregled udžbenika na srpskom jeziku, čiji će zadatak biti „razmatranje nastavnog programa na srpskom jeziku“, a ministar Enver Hodžaj objasnio je da se radi o želji tamošnje vlasti da kosovskim Srbima „pruži još jednu priliku za integraciju u kosovski obrazovni sistem“. Ova odluka gračaničke Srbe, međutim, uznemirila je koliko i činjenica da se u Komisiji, koja broji sedam članova, osim trojice Albanaca i jednog predstavnika međunarodne zajednice, ne nalaze i trojica Srba - Radivoje Mančić, Bratislav Zrzević, LJubiša Šipić. NIN je uspeo da dođe do profesora Mančića, koji nam je objasnio da će sve reći na konferenciji za štampu tokom nedelje u Prištini. Živorad Lazić, profesor pravne grupe predmeta Srednje ekonomsko-trgovačke škole iz Prištine koja je 1999. izmeštena u Gračanicu, kaže za NIN da je prevashodni zadatak Komisije MONT-a izmena plana i programa za predmete istorija, geografija i srpski jezik i književnost: „Komisija MONT-a formirana je 2009. godine, i, uoči početka ove školske godine završila je rad. Po njihovom planu i programu predviđeno je da srpski đaci na Kosovu uče albanski jezik, zatim da se iz čitanke za sedmi razred izbace „Boj na Kosovu“ LJubomira Simovića i „Simonida“ Milana Rakića, a iz istorije za šesti razred lekcija koja se bavi Kosovskom bitkom. Kod „Simonide“ je Albancima nepodoban deo stiha u kome se kaže ’Arbanas ti je nožem izbo oči’. Što se geografije tiče, i tu je stvar jasna; Komisiji ne odgovaraju karte i lekcije u kojima je Kosovo predstavljeno kao sastavni deo Srbije u srpskim udžbenicima. Obrazloženje MONT-a je da će se tako stvoriti uslovi za miran suživot jer se u Prištini smatra da ova dela podstiču velikosrpsku hegemoniju“, kaže Lazić, diplomirani pravnik koji je upućen u rad Komisije. Prema njegovim rečima, plan i program MONT-a, od ove školske godine, sprovodi se eksperimentalno, a njegova potpuna primena predviđena je školske 2013-2014. godine. „Naravno, ovaj plan i program ne primenjuju se ni u jednoj od osam škola koje rade u Gračanici. Nažalost, pojedini Srbi učestvuju u samozvanoj kosovskoj vlasti i aminuju sve njene odluke na štetu Srba“, dodaje Lazić. Za razliku od Kosovske Mitrovice, koju reka Ibar deli da južni, albanski, i severni srpski deo, Gračanica je na izvestan način podeljena među samim Srbima iako jasno vidljiva demarkaciona linija poput čuvenog mosta u Mitrovici ne postoji. Međutim, velika je sumnjičavost među ljudima. Posle lokalnih izbora koje su kosovske institucije organizovale 15. novembra prošle godine, Gračanica je prema Ahtisarijevom planu dobila status samostalne opštine, dok je prema Zakonu o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije ona opština u sastavu Grada Prištine. Na pomenutim izborima, prema zvaničnim podacima iz Prištine, od oko 18.000 birača sa teritorije Gračanice i srpskih sela koja joj gravitiraju, glasalo je oko 4.000 građana, dovoljno da se formira opštinska vlast pod jurisdikcijom kosovskih institucija. Bojan Stojanović, predsednik novoformirane Opštine Gračanica, Bojan Stojanović, potpredsednik Samostalne liberalne stranke i poslanik u kosovskoj Skupštini, napominje: „Nećemo dozvoliti izmenu nastavnog plana i programa jer je u tome ključ našeg opstanka na Kosovu. Međutim, mi ne možemo sprečiti kosovsku vlast da donese bilo kakvu odluku, ali ćemo se ovoj o mogućim promenama plana i programa suprotstaviti. Protiv mene su pojedini direktori i profesori koji na jednoj strani javno odbijaju saradnju sa kosovskim institucijama, a ovamo im MONT plaća materijalne i druge troškove.“ Gligorije Stojanović, direktor OŠ „Kralj Milutin“ kaže da nema nikakvu saradnju sa MONT-om, i da su za njega merodavne isključivo odluke resornog mnistarstva u Beogradu. Međutim, iz njegovih reči nedvosmislena je bojazan: „Sa ovima u Prištini ne sarađujem, ali ako reše da uvedu najavljene promene, ne sumnjam da će to i učiniti. Treba li da ponovim da se više plašim Beograda nego Prištine. Dok sam na čelu škole na promene neću pristati, pa neka rade sa mnom šta hoće. Imam dve godine do penzije i čistu savest“. I profesor Živorad Lazić ne krije ogorčenje odnosom resornog ministarstva prema ovom problemu. Na pismo upućeno ministru Žarku Obradoviću, kojim ga upozorava na odluke Komisije MONT-a, ali i na sveukupno teško stanje u obrazovanju na srpskom jeziku, iz kabineta mu je, jednom proširenom rečenicom, preporučeno da se obrati prosvetnom savetniku pri Školskoj upravi Ministarstva u Kosovskoj Mitrovici: „Obratio sam se savetniku Predragu Stojčetoviću krajem prošle školske godine, koji je došao kod mene na čas, malo posedeo, ali nikakvu povratnu informaciju nisam dobio. Onda sam u kabinet ministra poslao još jedan dopis, upravo jer u Školsku upravu na koju me upućuju nemam poverenje, ali čisto sumnjam da je moje pismo uopšte i stiglo do ministra“. Predstavnik Ministarstva prosvete Predrag Stojčetović, na drugoj strani, kaže za NIN da razume Lazićevu zabrinutost: „MONT nema nikakve ingerencije nad našim sistemom školstva. Na Kosovu i Metohiji radi se po planu i programu Ministarstva Vlade Srbije, a MONT, preko nekih Srba koji su ušli u kosovske institucije, pokušava da izvrši pritisak na nas da prihvatimo njihove odluke, što se nikada neće dogoditi. Ali, srećom, otkako je počela ova školska godina, pritisci jenjavaju“. Ali, to nije jedina muka. Opštinska vlast pod kontrolom Prištine, koju većina Srba, ako je suditi prema rezultatima izbora, ne priznaje, u centru Gračanice napravila je mozaik sa likom Simonide, supruge kralja Milutina, ali je nevolja u tome što se mozaik nalazi na zemlji, doduše na uzdignutom i ograđenom prostoru. „To su namerno uradili, da bi se preko Simonidinog lika gazilo,“ kažu nam gračanički Srbi. Predsednik opštine Bojan Stojanović odgovara da tako pričaju samo oni koji ne poznaju ni istoriju ni umetnost: „Najpre, Simonida nije bila Srpkinja već vizantijska princeza. Drugo, mozaik se ne nalazi na zemlji, već na pijedestalu, u ograđenoj kosoj ravni prečnika devet metara, dok je sam mozaik šest puta tri. Pa, da li znate koliko je bilo teško napraviti jedan takav spomenik u ovo vreme“? Sudbina Simovićevog „Boja na Kosovu“ i Rakićeve „Simonide“, ali i sudbina samih Srba koji žive na Kosovu i dalje je krajnje neizvesna. PESNIK O KOSOVU Akademik LJubomir Simović nije hteo da komentariše odluku prištinske komisije za reformu obrazovanja kojom se njegova drama „Boj na Kosovu“ izbacuje iz srpskih srednjoškolskih udžbenika. Ali, pesnik nas je uputio na svoje stavove o Kosovu koje je izneo u „Politici“ i „Vremenu“ „U izlaganjima naših političara o problemu Kosova i Metohije redovno nedostaju neka pitanja. Možda zato što na njih ne mogu da nađu odgovore, ili zato što su ti odgovori neprijatni i nepopularni. A možda je i samo postavljanje tih pitanja nepopularno. Neka od tih pitanja ja sam već postavljao, upravo u „Politici”. Šta bismo mi radili ako bi Sjedinjene Američke Države i Evropska zajednica, i svi koji su u stvaranje nezavisnog Kosova umešani, odlučili da Kosovo i Metohiju vrate u granice Srbije? Ima li Srbija snage i načina da integriše milion i po ili dva miliona kosovskih Albanaca, koji odbijaju da budu integrisani? Ako bi Kosovo ostalo u Srbiji, da li bi se etnička neravnoteža, koja je tamo stvorena – s obzirom na albanski natalitet, koji je u ekspanziji, i na srpski, koji je u opadanju – prenela i na ostale naše krajeve? Političari kažu: „Kosovo je Srbija”, i misle da je to formula kojom su rešili sve. A to nije nikakva formula, to je samo parola u službi dnevne politike. Umesto tog predizbornog partijskog patriotizma nama je potrebno otvoreno i ozbiljno suočavanje sa istinom. A istina je mnogo neprijatnija, problem je mnogo teži, i opasnost je mnogo veća nego što smo mi spremni da priznamo. Nama preti nešto mnogo opasnije nego što je nezavisnost Kosova. Mi moramo uzeti u obzir i mogućnost da jednog dana na Pančićevom vrhu ne bude granica između Srbije i nezavisne države Kosovo, nego granica između Srbije i Albanije. Pogledajte tu sliku na mapi, i sami izvucite zaključke.“„Politika“, 25. 1. 2009.