Šume su suština sveta

Šume pokrivaju 29,1 odsto ukupne površine Srbije, što će reći oko 2.700.000 hektara. Ako nastavimo u duhu brojki, možemo dodati da od naših šuma godišnje dobijemo 8.000.000 tona kiseonika. Međutim, to ipak nije dovoljno. Iako proporcionalno površini naše zemlje imamo više pošumljenih krajeva od Danske, Ukrajine, Velike Britanije i Irske, daleko smo iza Slovenije, Švedske, Finske i Austrije. Magistar Bratislav Kišin, diplomirani inženjer šumarstva iz JP „Srbijašume“, skreće pažnju na to da je „prostornim planom Republike Srbije do 2050. godine predviđeno povećanje šumovitosti do optimalnih 41,4 odsto“, a, kako navodi, „to će se ostvariti samo ako država bude više ulagala u osnivanje novih šuma, odnosno nova pošumljavanja. Za postizanje ovog cilja potrebno je novih milion hektara šuma“. Da bi se stimulisalo šumarstvo dele se besplatne sadnice. Magistar Kišin objašnjava: „Svake godine sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede se finansira pošumljavanje na oko 1300 hektara novih površina, od čega oko 300 hektara u državnom vlasništvu i oko 1000 hektara u privatnom vlasništvu.“ Šume, međutim, nisu poželjne samo zato što nam čiste vazduh i time doprinose našem zdravlju, one su i izvor sirovina koje su se koristile i milenijumima unazad. Drvo se koristi i za ogrev, pa se ne treba čuditi ako se u septembarskim danima vide ljudi kako cepaju drva, pa čak i u ulici Vojvode Stepe u Beogradu. Neki fakulteti u sklopu Beogradskog univerziteta imaju svoje botaničke bašte. Tako Biološki fakultet ima baštu „Jevremovac“, a Šumarski fakultet baštu „Arboretum“. Marina Vukin, magistar biotehničkih nauka, stručni je saradnik u ovoj bašti: „Arboretum predstavlja vredan i očuvan ambijentalni i pejzažno-arhitektonski prostor u sistemu gradskog zelenila. On predstavlja, pre svega, našu ’učionicu i laboratoriju na otvorenom’. Tokom više od pola veka njegovog postojanja zabeležene su brojne posete predstavnika naučnih institucija i stručnjaka iz zemlje i šireg okruženja, zatim posete zainteresovanih pojedinaca i privrednih i društvenih organizacija“. U subotu 18. septembra, zaposelni iz kompanije DHL International Beograd posadili su 80 sadnica, naglašava gđa Vukin: „Ove sadnice predstavljaju vrlo vredne drvenaste vrste i kultivare iz domaće rasadničke proizvodnje, i ovim će se, u znatnoj meri, unaprediti biljni fond naše dendrokolekcije i, svakako, kompletiranje praktične nastave iz niza nastavnih disciplina.“ Magistar Vukin potvrđuje da Srbija ima bogatu floru: „NJu karakteriše prisustvo oko 3.100 botaničkih vrsta. Postojanje ovakve jedne specifične botaničke bašte, već više od pola veka, značajno doprinosi očuvanju bogatog genofonda kojega u sebi skrivaju šumska prostranstva Srbije, i stvara podsticaj za saradnju sa stranim botaničkim baštama i zasadima na svim kontinentima.“ Ona naglašava i značaj „borbe za višu ekološku svest“: „Upoznavanje široke javnosti sa ciljevima, zadacima i samom ekološkom srži šumarske nauke i struke, sigurno predstavlja jedan od koraka ka zelenoj budućnosti čovečanstva. Ovu borbu moguće je sprovoditi kroz spektar ekoloških, edukativnih akcija, javnih tribina i učionica na otvorenom i kroz raznovrsnu izdavačku delatnost.“ Značaj šuma je, smatra Vukin, impozantan: „Šume su obilan izvor raznovrsnog blaga, pre svega, dragocene i nezamenjive drvne mase i mnogobrojnih sporednih šumskih proizvoda, džinovski rezervoari vode i zaštitnici vodotokova, proizvođači kiseonika i ’vazdušnih vitamina’, apsorbenti ugljen-dioksida, filteri prašine, čađi i ostalih savremenih zagađivača atmosfere, prostori rekreacije, lečilišta, i još mnogo, mnogo više“. Očuvanje šuma svakako ne treba biti stvar samo Ministarstva, JP „Srbijašume“ i studenata Šumarskog fakulteta, već i dužnost svih nas koji udišemo vazduh koji nam drveće poklanja. Uostalom, nije tek tako Robert Redford, u jednom vesternu rekao: „Šume su suština sveta“.