Mnogo je bilo usporavanja na evropskom putu

Članstvo Srbije u Evropskoj uniji je već deset godina među ciljevima koje građani naše zemlje najviše podržavaju. Od ulaska u članstvo, istraživanja pokazuju, građani očekuju bolji život, mogućnost slobodnog putovanja, veću mogućnost zapošljavanja, ali i bolje šanse za mlade, za „našu decu“. Ovakva podrška jedan je od retkih pozitivnih rezultata gotovo desetogodišnje izolacije kroz koju smo prošli. Ipak, današnju podršku članstvu Srbije u EU karakteriše više racionalnosti i manje idealizma nego ranije – veći je procenat građana koji podržavaju ulazak Srbije u članstvo EU nego onaj koji pokazuje da se osećaju „Evropljanima“. Razlog je jednostavan – ka EU se krećemo sporije od očekivanja, probleme sa kojima se susrećemo građani više osećaju nego koristi kojima se nadaju, o evropskoj budućnosti se priča toliko da njena izvesnost već počinje da im bude sumnjiva. A usporavanja je svakako bilo. Najpre smo se suočili sa potrebom unapređenja funkcionisanja državne zajednice i odnosa Srbije i Crne Gore u zajedničkoj državi zbog čega je kasnila Studija izvodljivosti. Zatim je u fokus došla nesaradnja sa Haškim tribunalom, koja je usporila početak pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, a kada su, kasnije, počeli, dovela i do njihovog prekida. Tome je pridodato i pitanje Kosova, pa je Sporazum potpisan u atmosferi u kojoj je i sam nastavak procesa integracija za neke u tadašnjoj vladi bio sporan. Nakon potpisa, potrajalo je godinu i po dana, odnosno tri pozitivna izveštaja glavnog tužioca Tribunala Serža Bramerca, da bi se izgubljeno poverenje obnovilo i postigla saglasnost među svim članicama o privrženosti Srbije saradnji, i da bi i EU počela da primenjuje potpisani Sporazum. Tada podneti zahtev za članstvo još čeka da se ministri u Savetu EU saglase da ga proslede Komisiji i od nje zatraže mišljenje da li je Srbija zrela da postane kandidat. Atmosfera sukoba sa članicama EU u pogledu rezolucije koja bi, nakon objavljivanja savetodavnog mišljenja Međunarodnog suda pravde, bila usvojena u Generalnoj skupštini nije pogodovala da se tako nešto desi. Problem je razrešen dogovorom i zajedničkim nastupom. Ali, da li to znači i saglasnost u pogledu saradnje sa Haškim tribunalom? I u pogledu rezultata koje postižemo u ispunjavanju drugih kriterijuma? Saradnja sa Haškim tribunalom formalni je kriterijum za članstvo u EU. Izveštaj glavnog tužioca mera je uspeha u ispunjavanju kriterijuma. Poslednji je doveo do “odmrzavanja” Prelaznog trgovinskog sporazuma, ali su nedavni komentari doveli u pitanje način na koji Bramerc doživljava sadašnji nivo saradnje. Razočaranje Bramerca, što su preostala dvojica optuženih za teške ratne zločine i dalje na slobodi, uz ne mali broj građana Srbije, sigurno dele i oni koje je u prethodnim izveštajima hvalio i za političku volju i za uložene napore. U svakom slučaju, važnije je nastaviti sa radom da bi se oni što pre našli u Hagu nego razmišljati dokle možemo doći iako nisu izručeni. Pitanje Kosova formalno nije uslov članstva, ali utiče na kontekst u kome se odvija evropska integracija Srbije, i to kako u zemlji tako i unutar EU. O državnosti Kosova nema saglasnosti u EU, ali ima o uključivanju celog regiona u proces evropske integracije i regionalne saradnje. Za Srbiju je važno ne samo da vodi računa o onome o čemu nema saglasnosti, već i o onome u čemu je nema. Treba da se trudi da se otvorena pitanja rešavaju tako da budu katalizator postizanja dogovora unutar EU, a ne kamen spoticanja među članicama. U tom okviru treba sagledavati i predstojeći dijalog – kao način da se otvorena pitanja reše tako da se ceo region približava EU. Najzad, Evropska komisija mora biti uverena, i o tome izvestiti članice, da je dinamika unutrašnjeg reformskog procesa, odnosno usvajanja i primene zakona kod kuće, zadovoljavajuća. Pozitivni izveštaji Komisije osnov su za formalne korake napred u procesu integrisanja u Evropsku uniju – sticanje statusa kandidata, početak pregovora, otvaranje pregovaračkih poglavlja. Naravno, predlog Komisije da se učini formalni korak napred mora potvrditi Savet ministara EU, odnosno o tome se mora postići saglasnost zemalja članica. Za njihovu podršku važno je da je Komisija kroz strog i objektivan proces proverila ispunjenost uslova, ali je važno i u kakvoj političkoj klimi oni donose odluku. To je dakle proces u kojem istovremeno radite, ali i stvarate atmosferu u kojoj se rezultati rada na pravi način mogu vrednovati. Da li će odluka o prosleđivanju našeg zahteva Komisiji, koju sada čekamo, biti doneta u oktobru, novembru ili decembru? Ne znam, ali ako uložimo vreme, napor i dobru veru u primenu zakona koje smo usvojili, formiranje i nesmetani rad regulatornih i nezavisnih tela koja iz njih proizlaze, potragu za Mladićem i Hadžićem i predstojeći dijalog sa Prištinom, učinićemo građanima veliku uslugu. Obećana evropska budućnost delovaće bliže, izvesnije i manje kao nešto što će se desiti kada se završi dan mrmota.