Polovini gradova preti smrzavanje

Dok Evropa strepi od nove gasne krize prouzrokovane lošim relacijama Rusije i Ukrajine, Srbiju bi ove zime, pored te opšte, mogla zadesiti i sopstvena gasna kriza. Ona bi se, jednostavno, rečeno mogla nazvati i ruskim zavrtanjem gasa, ukoliko se ne nađe novac potreban za kupovinu ovog energenta. A što se tiče novca, odgovor je lak, njega nema. Alarmantna upozorenja Srbijagasa da, ako gas ne poskupi za traženih 18,2 odsto, od februara može doći do prekida grejanja, kao i toplana da bi ove zime čak 25-30 gradova moglo imati probleme, seju strah među građanima, od kojih mnogi već kupuju grejna tela na struju. Čime opet seju strah u EPS-u, u kome strepe od tolikog opterećenja. Slom energetskog sistema, o kome slušamo pred svaku zimu, sada se čini vrlo realnim. Iz začaranog kruga koji čine građani i privreda, koji ne plaćaju račune za grejanje (ono, za razliku od struje i telefona, ne može biti isključeno), lokalne samouprave, koje mahom nemaju sredstava da subvencionišu grejanje na gas i Vlada Srbije, koja zvanično nije ni nadležna, ali je zato znala da uredbom ograniči procenat poskupljenja grejanja na svega šest odsto, ne vidi se izlaz. I svi su negde u pravu. Građani kad kažu da nemaju novca i da im je standard sve gori, lokalne samouprave kad tvrde ne samo da nemaju novca već i da nije korektno da subvencionišu samo jednu kategoriju stanovništva - onu koja ima centralno grejanje, i Republika koja vodeći računa o makroekonomskoj stabilnosti ne dozvoljava dramatičan rast cena. A takav korak su najavile recimo Beogradske elektrane, koje traže poskupljenje od 40 odsto, nakon čega bi cena grejanja dostigla, kako tvrde, realan iznos od 90 dinara po kvadratnom metru stana. Ovako visok procenat mogućeg poskupljenja, Petar Vasiljević, pomoćnik generalnog direktora Beogradskih elektrana, objašnjava za NIN činjenicom da aktuelna cena grejanja od 64,37 dinara (sa PDV-om) po kvadratu nije promenjena od 1. januara 2009. godine (22 meseca). „Mazut je u međuvremenu poskupeo za oko 35 odsto, a cena kubika gasa je, od početka prošle grejne sezone, odnosno od oktobra 2009. godine, povećana sa 25,5 na 41,47 dinara. Zbog toga Beogradske elektrane ostvaruju gubitak u poslovanju, tako da bi prema prostoj računici, u ovom trenutku, realna cena grejanja trebalo da bude oko 90 dinara po metru kvadratnom“, kaže Vasiljević. Račun za grejanje bi prosečnoj beogradskoj porodici u stanu od 60 kvadrata iznosio oko 5.400 dinara. Za nju mnogo, za Beogradske elektrane, koje Srbijagasu već duguju oko 4,7 milijardi dinara (47 miliona evra) malo. Zato ne čudi pitanje koje stalno stiže iz Srbijagasa - a ko će to da plati? Jer, neko mora. I stvarno, ko će platiti uredno snabdevanje gasom i grejanje u 57 toplana koliko ih ima u Srbiji? Gde će se pronaći, kako je procenjeno u Srbijagasu, nedostajućih 100 miliona evra za ovu grejnu sezonu? I ko će snositi odgovornost ako grejanja ne bude, tj. ako od februara, do kada direktor Srbijagasa Dušan Bajatović procenjuje granice izdržljivosti ovog preduzeća, budu obustavljene isporuke gasa? „Toplane u Srbiji duguju Srbijagasu ukupno sedam milijardi dinara ili 70 miliona evra, dok su dugovi prema NIS-u za mazut mnogo manji - oko 400 miliona dinara. Toplane su bile daleko disciplinovanije prema NIS-u nego prema Srbijagasu. S druge strane, toplane imaju potraživanja od šest milijardi dinara, a najviše duguju građani. I to je suština tog začaranog kruga, jer mi ne možemo da naplatimo, a ne možemo ni da platimo. Zato su poskupljenja neminovna, ali i tu leži zamka, jer svako veće poskupljenje moglo bi da smanji ionako mali procenat naplate“, objašnjava za NIN Milovan Lečić, direktor poslovnog udruženja „Toplane Srbije“. Razlozi za poskupljenje su, tvrdi Lečić, potpuno jasni, energenti su poskupeli za dve godine 36 odsto, a grejanje za osam odsto. Prosečna cena grejanja u Srbiji iznosi 65 dinara, a realno bi trebalo da iznosi 90 dinara po kvadratu. Procenat naplate i po sadašnjim cenama iznosi oko 75 odsto, pa u toplanama strahuju da bi on mogao biti i manji kad do poskupljenja dođe. Koliko neplaćanje računa može da upropasti toplane, vidi se i na primeru Beogradskih elektrana, koje Srbijagasu duguju 4,7 milijardi dinara, a istovremeno potražuju od korisnika više od pet milijardi dinara. Još bolja ilustracija je toplana u Priboju, kojoj privreda i građani duguju sa kamatama oko 150 miliona dinara. Sama toplana duguje 90 miliona dinara, pa kada bi uspela da naplati sva potraživanja, bila bi u plusu, i kako kaže Zoran Stajić, direktor preduzeća FAP stan, u okviru koga radi i toplana, jedna od najboljih u Srbiji. Ali nije. Naprotiv, među onima je sa kojima NIS gotovo da ne želi da priča o novim isporukama mazuta, koji isključivo koristi, jer spada u problematične platiše. „Najveći dug, od oko 51 milion dinara, imamo prema NIS-u. To sami ne možemo da izmirimo i neophodna nam je pomoć grada i republike“, kaže Stajić. Toplane u Srbiji posebno su nezadovoljne uslovima za nabavku mazuta, koje im je NIS ponudio ove sezone. Tvrdi pregovori sa Naftnom industrijom Srbije još traju, a rešenje se ne nazire. U Udruženju toplana Srbije tvrde da je NIS kao monopolista ponudio neprihvatljive uslove, cenu od 46 dinara po kilogramu, skraćene rokove otplate na 15 do 45 dana, kao i bankarske garancije. Za većinu ovdašnjih toplana, koje su u tolikim dugovima da ne mogu niti da dobiju bankarske garancije niti da uzmu novi kredit, to je nepremostiva prepreka. „Za nas je prihvatljiva cena od 30 dinara po kilogramu, ali to mora da se dogovori na republičkom nivou“, kaže direktor pribojske toplane. U NIS-u odgovaraju da je cena mazuta u Srbiji najniža u regionu, kao i da će prednost u isporukama mazuta imati toplane koje uredno izmiruju obaveze. Napominju da je, s obzirom na prethodna iskustva otežane naplate, primarni interes NIS-a, garancija da će isporučena roba biti plaćena. Oni podsećaju da je dug toplana 400 miliona dinara (od čega 150 miliona iz prethodne sezone), te da su već, kao gest dobre volje, odblokirali račune, odnosno povukli menice toplana koje su puštene radi naplate starih dugova. Sve to je, tvrde u NIS-u, urađeno kako bi se omogućilo toplanama da se blagovremeno pripreme za predstojeću grejnu sezonu i izvrše neophodne remonte. Očito je u lancu kreiranja socijalnih cena energenata, poslednjih godina ispala jedna bitna karika - NIS. Praksu nekadašnjeg javnog preduzeća (još uvek monopoliste) da isporučuje mazut i kad je plaćen i kad nije, ruski vlasnik oštro je prekinuo. Bez obzira na socijalne posledice, koje uostalom i nisu njegova briga. O tome je računa morala da vodi Vlada. Koja danas kaže da nije nadležna za grejanje. Zato se toplane dovijaju i traže ad hoc rešenja, ne bi li preživele još jednu zimu. Među gradovima u kojima je grejanje najneizvesnije su Priboj, Trstenik, Novi Pazar, Majdanpek i Bor. „Za grejnu sezonu mi treba milion evra, a ja sam već 15. oktobra u minusu 100.000 evra“, ilustruje tešku situaciju u ovim gradovima Stajić iz Priboja. Zato je ova toplana, kao i mnoge druge u Srbiji, zatražila od lokalne samouprave poskupljenje, u ovom slučaju od 18 odsto, jer, kako tvrde, sadašnja cena od 49 dinara bez PDV-a nije ni blizu ekonomske. Dodatni problem ove, ali i kragujevačke toplane, jeste činjenica da su u procesu restrukturiranja, tokom koga nijedna banka neće da im odobri kredit, bez garancija gradskih vlasti. Muku muči i Boris Vukmirović, direktor Toplane Trstenik, koja je nastala 2003. godine, izdvajanjem iz Prve petoletke, kada je nasleđen i stari dug prema NIS-u od 944.000 evra. „Uz taj nasleđeni dug, od skoro milion evra, svake godine poslujemo sa gubitkom, jer imamo socijalnu cenu od 60 dinara po kvadratu, a realna je daleko viša. Nema ko da dotira tu razliku u ceni“, tvrdi Vukmirović. On ističe da su u Trsteniku najveće neplatiše građani, procenat naplate je svega 67 odsto, zbog čega je i oprezan u zahtevima za nova poskupljenja. „Time ćemo samo kazniti one koji redovno plaćaju“, razmišlja on. Sa izuzetkom Beograda i Novog Sada, čije su toplane već nabavile potrebne količine mazuta, a nadaju se i redovnim isporukama gasa, direktori toplana po pravilu nisu optimisti pred predstojeću grejnu sezonu. Gotovo svi tvrde da su „završili remonte i da će učiniti sve da grejanja bude, ali ne zavisi samo od nas“. Ili, kako kaže direktor Toplane Trstenik, „15. oktobra počinjemo, pa dokle izdržimo“. „Znate kako je, niko ne bi da podiže cenu tokom godine, to nije popularno, a onda pred oktobar uvek stani-pani, svi gledaju u toplane i čekaju čudo. Ali kako, mi ne možemo da naplatimo, banke ne žele da kreditiraju gubitaše i tako stalno ukrug“, objašnjava Vukmirović. Gde je trajno rešenje za ove probleme, koji se manje ili više zaoštreni javljaju pred svaku zimu? Najpre, podići stepen naplate putem uvođenja kalorimetara (uređaja koji mere potrošnju gasa) u svako domaćinstvo, što bi omogućilo isključenje neredovnih platiša. „Sada mogu da uđem u stan samo uz sudski nalog i asistenciju policije i da plenim televizore i tehniku po kući. To je u praksi gotovo neizvodljivo, a i da jeste, kome posle to da prodam“, kaže Stajić. Praksa pokazuje da je ova potraživanja i uz sudske presude nemoguće naplatiti. Toplana u Trsteniku od građana potražuje 45 miliona dinara, a čak za 20 miliona postoje sudske presude. „Polovina od toga je realno nenaplativa, jer i da uđemo u stan, ljudi su toliko siromašni, da nema šta da im se pleni, a kod druge polovine je nemoguće ući u stan. U praksi to znači da nećemo naplatiti ništa“, kaže Vukmirović. Upravo zato je on svojoj opštini predložio da, po ugledu na Austriju i Nemačku, neplatišama budu uskraćene sve druge usluge lokalne samouprave, poput izdavanja dokumenata, potvrda i slično. Opštinske vlasti nisu imale razumevanja za njegov predlog, iako je uveren da bi se tako došlo i do rezultata Austrije i Nemačke, u kojima direktori toplana ne znaju za pojam neplatiša. U praksi ima i drugih primera. Tako je, recimo, u Kruševcu grejanje poskupelo za 15 odsto, ali su uvedene i podsticajno-kaznene mere, pa ko plati na vreme, dobija popust od 10 odsto, a ko kasni uvećan račun za 15 odsto. Vukmirović smatra da ovakve mere u naplati treba da budu jedinstvene u celoj Srbiji, kao i cene grejanja po gradovima, jer, kako kaže, „gas i mazut, koštaju isto i u Trsteniku i u Subotici“. Kao deo sveobuhvatnog rešenja predlaže da država i opštine naprave program i podele troškove subvencionisanja u narednih 3-5 godina, do kada bi trebalo postići realne cene. Time bi se izbegla trenutna situacija da imamo subvencionisane cene, ali ne znamo ko pokriva razliku, pa ceh toplane prebacuju na lokalne samouprave, a ove na republiku i tako ukrug. Uz popravljanje naplate i definisanje ko pokriva subvencije, trebalo bi da ide i postepeno dizanje cene do realne. Od njenog plaćanja trebalo bi da budu izuzeti samo socijalno ugroženi, što bi se regulisalo putem socijalnih karti. A ni njih još nemamo. Kao što nemamo ni ozbiljnu energetsku politiku, pa je za svaku zimu potrebno hitno, po pravilu improvizovano rešenje. Zato su žitelji 25-30 gradova, koji važe za rizične ove zime, sa razlogom zabrinuti hoće li se i kako grejati i hoće li im i „baba Marta“ dodatno stati na muku, ako u februaru „iscuri“ gas. Grejanje poskupljuje za 14 odsto? Vlada Srbije će, prema najavi Petra Škundrića, ministra energetike, u narednih nedelju dana odlučivati o poskupljenju gasa, a cena struje neće biti menjana do kraja godine. „Gas će poskupeti, ali ne mogu da kažem od kada i koliko”, rekao je Škundrić i dodao da će do 15. oktobra biti doneta i odluka o poskupljenju daljinskog grejanja. Ako gas bude poskupeo za traženih 18 odsto, u Udruženju toplana Srbije procenjuju da je realno cena daljinskog grejanja poraste za oko 14 odsto. Škundrić je, takođe, najavio da će Vlada, zajedno sa lokalnim samoupravama, pomoći 5-6 toplana u Srbiji koje nisu u mogućnosti da obezbede energente za predstojeću zimu.  Cene daljinskog grejanja (u RSD, po m2, bez PDV-a) Toplana stamb. prostor Beograd 59,60 Novi Sad 61,55 Kragujevac 50,74 Niš 58,06 Užice 60,72 Leskovac 36,46 Čačak 65,53 Novi Pazar 46,29 Prijepolje 118,00 Kraljevo 52,00 Izvor: Udruženje toplana Srbije Struktura prodajne cene mazuta (na dan 06.09.2010)  Država Cena bez PDV-a, USD/t Srbija 472,81 Bugarska 578,36 Mađarska 538,35 Rumunija 625,97 Slovenija 632,03 Makedonija 568,58 Izvor: NIS Najveći ugovorili mazut Za predstojeću grejnu sezonu (2010/2011), dve najveće toplane, beogradska i novosadska, već su ugovorile isporuku mazuta. „Beogradske elektrane“ su ugovorile kupovinu 40.000 tona mazuta za celu grejnu sezonu i NIS joj je već isporučio 35.000 tona. Takođe, toplana Novi Sad je u avgustu ugovorila i izvršila kupovinu oko 5.000 tona mazuta. Inače, obe ove toplane podnele su zahtev za vraćanje u status tarifnog kupca, jer su se u prošloj grejnoj sezoni „opekle“ kao kvalifikovani kupci (cena sa direktnom pogodbom sa Srbijagasom). Uslov da se vrate u stari status je da istekne godinu dana (ističe u oktobru), ali i da izmire sve dugove prema Srbijagasu.