Agonija se konačno završava?

Ohrabrujuće vesti stižu za sve one koji u proteklih skoro deset godina, a ima ih mnogo, nisu imali priliku da posete Narodni muzej u Beogradu. Naime, prva faza novog konkursa za rekonstrukciju jednog od najstarijih zdanja u srpskoj prestonici je završena, a za četiri dana, od 62 pristigla rada, pet najboljih (uz mogućnost da se lista proširi za još dva, tri rada) ući će u najuži izbor. Krajem novembra znaćemo ime najboljeg. Velika prašina digla se oko ovog konkursa, te je tako 216 građana (profesora, istoričara umetnosti, arhitekata...) pre dve nedelje podnelo apel srpskim vlastima da se proces novog rešenja za Muzej obustavi. Osim toga što su tražili hitnu obustavu konkursa, potpisnici su zahtevali da se vrati već prihvaćeni projekat arhitekte prof. dr Milana Rakočevića. Dalje se u apelu kaže da je Ministarstvo kulture, kao glavni vinovik blokade rekonstrukcije Muzeja, što je čin bez presedana, nastojalo da teret sopstvene odgovornosti za trogodišnji nerad i zastoj planiranih poslova na uređenju Narodnog muzeja prebaci na već prihvaćeni projekat. „Ministarstvo paušalno iznosi optužbe da su učesnici u realizaciji projekta naneli štetu državi, a da pri tom nije iznet nijedan dokaz koji bi neosnovane optužbe potvrdio. Svojim štetnim delanjem, Ministarstvo kulture produžava agoniju Muzeja, najstarije institucije zaštite kulturnog nasleđa u Srbiji, istovremeno otvarajući puteve nepotrebnog odliva finansijskih sredstava iz državnog budžeta” – ističe se u saopštenju. Za Apel će najverovatnije važiti ona „kasno Marko na Kosovo stiže”. Naime, sadašnji predsednik Upravnog odbora Narodnog muzeja arhitekta Branislav Mitrović, za NIN kaže da je peticija građana upućena državnim organima prekasno stigla, i da bi imala potpuno drugačiji efekat pre tri, četiri godine: „U ovom trenutku bila bi nam korisnija podrška građana, jer za apele je kasno, a veliki posao je pred nama”. Direktorka Muzeja Tatjana Cvjetićanin za NIN kaže da nisu odgovorni zbog toga što izvođenje radova, odnosno početak, kasni, jer Muzej ne funkcioniše kao autonomna jedinica: „Ne donosimo samostalno bilo kakve kapitalne odluke. Svi mi funkcionišemo u određenom sistemu. I trudimo se, zajedno, da zaštitimo kulturno nasleđe najbolje što možemo i umemo“ - kaže Cvjetićaninova. Hronološki gledano, renoviranje Narodnog muzeja prvi put se pominje još 1979. godine, zatim 1996. i 1998. godine, da bi 2002. godine tadašnji premijer Zoran Đinđić priredio donatorsku večeru za početak rekonstrukcije. Ubrzo nakon toga je za glavnog i odgovornog arhitektu izabran prof. dr Milan Rakočević. Izrada projektne dokumentacije završena je 2007. godine, a projekat je dobio nagradu Privredne komore Srbije. Najviše problema zadao je „sporni“ depo u Krnjači, odnosno mesto gde će biti čuvana zbirka Muzeja za vreme radova. Epilog priče sa „Kunstransom“, završiće na sudu, a gde će biti izmešteni eksponati tokom predstojeće rekonstrukcije, priča Branislav Mitrović: „Sigurno je da ćemo onog tenutka kada projekat krene da se razvija, pronaći i adekvatno mesto za zbirku Muzeja. Rešićemo taj problem, za sada ne bih opširnije o tome da govorim“ - kaže predsednik Upravnog odbora. Trenutno su, kako kaže Cvjetićaninova, zbirke Muzeja u dobrom stanju, stručnjaci ulažu maksimalni napor da ih sačuvaju i zaštite. Direktorku međutim brine nešto drugo: „Glavni problem su uslovi u kojima se nalaze kulturna dobra. Za njihovo adekvatno čuvanje, oni ne treba da budu minimalni, već moraju da budu optimalni. To znači da moramo imati prostor za adekvatno izlaganje, ali i bolju funkcionalnu organizaciju postojećeg, u skladu sa profesionalnim standardima“. „Istorijsku rekonstukciju“ nacionalnog muzeja pratile su i priče o (ne)stručnosti ekspertskog tima, jer kako je NIN ranije pisao, „eksperti nisu koristili arhivsku građu o nastanku i strukturi starog zdanja, niti su analizirali Projekat koji su odbacili“. Branislav Mitrović kaže da uvek postoji neka istina koja može da se stavi pod znak pitanja, ali autoritet ljudi, eksperata koji učestvuju u ovom projektu veoma teško može da se ospori: „Vaš nedeljnik je pisao i o tome, da sam i ja bio u sukobu interesa. Ali ne želim time da se bavim. Trenutno je važno da postoji dobra komunikacija sa ministrom Nebojšom Bradićem, i da ne postoji nikakva opstrukcija sa njegove strane, kao i sa strane celokupnog ministarstva. Zamolili su nas da izvedemo ovaj projekat do kraja, i potrudićemo se da ga završimo što pre“ - kaže Mitrović. Prema njegovom mišljenju, završetak ovog projekta zavisi od efikasnosti celog tima: „Nadam se da ćemo se dobro organizovati, što zavisi od svih učesnika u ovoj složenoj organizacionoj šemi“. A prognoza direktorke Narodnog muzeja o tome kada će se otvoriti vrata institucije stare 166 godina je: „Sva moja dosadašnja očekivanja nisu se ostvarila, želimo najbolje za kulturna dobra, publiku i Muzej i to što pre“. Naravno da nismo iz ovog novog početka stare priče izostavili i ministra Nebojšu Bradića. Na pitanja NIN-a o konkursu, dosadašnjim troškovima, završetku radova, ...ministar nam je odgovorio... Slučaj koji to više nije Nebojša Bradić, ministar kulture u Vladi Srbije Vlada Republike Srbije je na sednici 7. maja 2010. godine prihvatila izveštaj Ministarstva kulture u kome je obrazložen zaključak eksperata da je postojeći projekat rekonstrukcije Narodnog muzeja „nefunkcionalan, konstruktivno nelogičan, neracionalan i ekonomski neopravdan“. Na istoj sednici Vlada je dala saglasnost da Ministarstvo kulture i Narodni muzej, u skladu sa zakonom, sprovedu novi postupak za izbor glavnog i odgovornog arhitekte-projektanta za rekonstrukciju i adaptaciju Narodnog muzeja u Beogradu, a „sa ciljem izrade funkcionalnog, muzeološki definisanog i ekonomski opravdanog rešenja rekonstrukcije i adaptacije zgrade Narodnog muzeja“. Novi konkurs raspisan je 12. avgusta, a najavljen 15. jula, na konferenciji za novinare, i javnost je na taj način potpuno informisana o svakom koraku. Stoga, motiv potpisnika Apela, u momentu kada je konkurs već pri kraju – u najmanju ruku nije jasan! Prema izveštaju sekretara žirija, na konkurs su stigla 62 rada, što najbolje govori o velikom interesovanju i značaju koje struka pokazuje prema ovom projektu. Ako se setimo da pri izboru prethodnog projekta nije raspisivan konkurs i da je postojao jedan jedini kandidat, onda je jasno da se radi o dva sasvim različita pristupa rešenju ovog, za našu kulturu kapitalnog poduhvata. Uvidom u dokumentaciju utvrđeno je da je arhitekta Rakočević u vreme raspisivanja javnog poziva bio konsultant u Visokom odboru za rekonstrukciju Narodnog muzeja, što izaziva sumnju u postojanje mogućeg sukoba interesa, imajući u vidu da je upravo on izabran za glavnog i odgovornog arhitektu- -projektanta Muzeja. Zgrada na Trgu Republike, u kojoj je najveći deo kolekcije Narodnog muzeja, dvostruki je spomenik kulture, a prema važećem zakonu, glavni arhitekta je u trenutku raspisivanja Javnog poziva morao posedovati Veliku licencu, budući da je reč o zgradi koja je kulturno dobro od izuzetnog značaja. Konkursni uslov, međutim, za kandidata je predviđao samo posedovanje lične licence, pa je komisija odlučila da glavni arhitekta može da bude arhitekta prof. dr Milan Rakočević. Utvrđeno je i da je zapisnik komisije nepotpun, jer ne sadrži nikakvo obrazloženje na osnovu kojih kriterijuma, merila i bodova je izabran baš M. Rakočević, koji gotovo da nije imao iskustva u radu na kulturnim dobrima. Konstatovano je i „da se u dokumentaciji nalazi i dopis Ministarstva kulture koji je neovlašćeno potpisao tadašnji pomoćnik ministra Miladin Lukić, s obzirom na to da je jedino ministar imao ovlašćenje da potpiše takav akt“. Ukupno od 2004. do 2008. godine za izradu Idejnog rešenja i projekta i izradu Glavnog projekta Birou Rakočević inženjering isplaćeno je 856.850 evra bez PDV tj. 91.402.293,13 dinara sa PDV-om. Takođe, Narodni muzej je 2005. godine za poslove nadzora i projekat menadžmenta (pripremnih i organizacionih poslova, organizacije i kontrole izrade tehničke dokumentacije, realizacije investicije, tendera, upotrebne dozvole i kontrole i upravljanja ekonomsko-finansijskim poslovima) sklopio ugovor sa Konzorcijumom „Solomko-Projman“ u iznosu od 300.000 evra bez PDV - isplaćeno je 248.054 evra bez PDV-a tj. 292.703,72 evra sa PDV. Ne treba podsećati javnost da poslovi rekonstrukcije u periodu o kome je reč nisu ni započeti. Sredstva koja mi možemo da planiramo za rekonstrukciju Narodnog muzeja jesu pre svega iz budžeta Republike Srbije, a to je oko 20 miliona evra. Žiri već pregleda radove koji su konkurisali tokom prethodna dva meseca, a u novembru ćemo, kao što smo i obećali, rezultate predstaviti javnosti. Tada ćemo i dovršiti kampanju za podsticaj doniranja i u zemlji i u inostranstvu za pojedine potrebe rekonstrukcije i rada u Narodnom muzeju. Donacije, kao što se zna, ne moraju biti samo u novcu već pre svega u opremi i uslugama, stručnoj podršci i rešenjima. Mi želimo da Narodni muzej transformišemo kao ustanovu. Nikakvo prethodno nasleđe niti političke igre, interesi i manipulacije, lične povređenosti i druga ometanja, nisu predmet našeg razmišljanja. Već početkom 2011. možemo početi sa radovima po novom projektu, a očekujem da će 2013. godine Narodni muzej biti ponovo otvoren za posetioce.