19.05.
2024.
Iva je iz Kruševca otišla u fabriku ribe na Aljasci: Za mesec zaradiš 10.000 dolara, ali još pamtim šta se kolegi desilo
Iva je iz malog mesta u Srbiji otišla da radi na drugi kraj sveta.
Deset dana posle tragičnog atentata u Madridu, ne smanjuju se ni bol ni potresenost, ne samo zbog dve stotine dve ljudske žrtve i više od hiljadu pet stotina ranjenih, već i zbog sasvim novog, nepoznatog a dramatičnog saznanja da je i ovaj prelepi grad i svako u njemu, na meti ovde do sada neviđenog zla.
Policija je u čitavoj zemlji podigla sistem bezbednosti na najviši nivo na železničkim i autobuskim stanicama, lukama i aerodromima i ostalim mestima na kojima se okuplja veći broj građana. Uhapšeno je desetak osumnjičenih da su planirali i izveli atentat kakav se ne pamti u ovoj zemlji. U pitanju su Marokanci, Alžirci, Indijci i Španci, neki bez policijskih dosijea, a neki su već i ranije privođeni zbog sumnji da su prošli obuku u Bin Ladenovim kampovima u Avganistanu, i tamo stečeno “znanje” primenili u Čečeniji, Avganistanu i, naravno, u Bosni. Prvi su otkriveni zahvaljujući rancu punom eksploziva i mobilnom telefonu koji je u atentatu služio kao daljinski upaljač, ali na sreću, nije eksplodirao. Preko kartice i liste poziva, došlo se i do vlasnika telefona i njegovih drugara, po svedočenjima komšija, finih i tihih momaka (kao i obično), pa otuda dalje, do prodavnice elektronske tehnike u kojoj su osmunjičeni nedavno kupili sto pedeset kartica za mobilne telefone. Koliko ih je upotrebljeno u Madridu, i još važnije, gde su ostale i čemu će biti namenjene, saznaće se uskoro. A saznalo se da je i eksploziv španske proizvodnje i najverovatnije, ukraden u nekom od rudnika u Austriji.
Policija je u San Sebastijanu pronašla i uhapsila sitnog švercera droge, beskućnika koji spava po plažama, ali koji je pre nekoliko meseci prilikom privođenja, zapretio policajcima da će “zaliti krvlju madridsku stanicu”. Tada je bio pušten i malo ko je razumeo šta govori, mada je revnosni komandir stanice poslao pismeni izveštaj u Madrid. Šta sve ovaj “sitni” švercer zna i otkuda mu takva moć predviđanja, na policiji je da sazna. I da o tome obavesti ne samo špansku javnost, već evropske kolege, nezadovoljne izveštajima u prvom danu posle atentata kada je španski ministar unutrašnjih poslova, pod teretom predstojećih izbora, govorio da je u pitanju ETA, a ne Al kaida ili neka slična muslimanska teroristička organizacija. Iz Španije je zbog toga evropskim kolegama poslato izvinjenje, isto kao i Savetu bezbednosti, koji je pod pritiskom Španije i SAD, osudio ETA zbog atentata u Madridu.
|
Almodovar optužuje Drugog dana posle atentata u Madridu, ispred sedišta Narodne partije širom zemlje, okupilo se više hiljada demonstranata, zahtevajući istinu o zločinu pre izbora. Kako se sve događalo u noći pre izbora, izborna komisija je hitno zasedala, a iz Narodne partije su skupovi osuđeni kao nelegalni, sa mogućim posledicama po izbore. U toj užarenoj noći, nije izostalo širenje glasina o odlaganju izbora. Izbori su, ipak, održani. Oduševljen njima, reditelj Pedro Almodovar je na konferenciji za štampu, povodim svog novog filma “Loše obrazovanje” u kome na sebi svojstven način kritikuje religiozno obrazovanje u Španiji, izjavio da je zgađen glasinama da je u noći pred izbore “neko mogao da planira državni udar”. I da je srećan što je “otišlo vreme mraka”. Iz Narodne partije je odmah usledio odgovor u obliku sudske tužbe, pa će se u narednim mesecima Almodovar i advokati narodnjaka naći pred sudom. Ko će biti u pravu, ostaje da se vidi. |
Izbore su dobili socijalisti, bolje reći ne izbore već najviše glasova na njima, s obzirom na to da nemaju apsolutnu većinu u Kongresu. Novom budućem predsedniku vlade, Sapateru, to nije smetalo, pa je uveren u moć svoje partije da zadobije dovoljnu podršku drugih partija, najavio manjinsku vladu. I svakako će je dobiti, bar za početak, jer špansko društvo je isuviše stabilno i sa dovoljno odgovornim partijama, da bi svakih nekoliko meseci išlo na izbore. Pretnja za socijaliste dolazi iz Senata, gde po nepredvidivoj ćudi birača, većinu ima Narodna partija, inače gubitnik na izborima. Svaki zakon donet u Kongresu, mora na overu u Senat. U protivnom, nazad u Kongres. Istina, Sapatero u takvim slučajevima ima izlaza, jer i parlament može da usvoji zakon kao dekret. Ali, neće li se onda postaviti pitanje šta je sa demokratskom orijentacijom vlade, ako vlada dekretima. Naravno da hoće. Jer, Španci su dali nalog socijalistima da vladaju četiri godine, i to dobro i pod njihovom kontrolom, a ne doveka.
To vladati dobro, u ovim dramatičnim danima za Špance znači, pre svega, ispunjavanje predizbornog obećanja Sapatera da iz Iraka povuče španske vojnike, onako kao su to tražili milioni građana na protestnim mitinizima prošle godine. U prvim obraćanjima javnosti, Sapatero je potvrdio svoju nameru da obećano ispuni 30. juna ove godine, ukoliko do tada nad trupama u Iraku, komandu ne preuzmu Ujedinjene nacije. Izjava je preko Atlantika, i naravno La Manša, izazvala uznemirenje, dok je sa ove strane, posebno u Parizu i Berlinu, bilo lako prikrivanog zadovoljstva. Šta će se dogoditi, ostaje da se vidi, ali neće biti iznenađenje ukoliko Sapatera u ispunavanju obećanog pretekne Kofi Anan.
Druga stvar koja brine Špance, jeste buduća ekonomska politika socijalista. U proteklih osam godina vlade “narodnjaka” zemlja je doživela pravi procvat, i ne samo da je to zabeležila svetska statistika, što nije nevažno, već je to osetila, i to baš dobro, većina građana. Brige, međutim, nisu preterane, jer u Španiji se zna da u današnjem razvijenom svetu, već odavno na izborima nema političkih ili ideoloških glasova, već pre svega ekonomskih. Zato ne treba očekivati bitne promene u tom pravcu, možda neka laka poboljšanja ili socijalne korekcije, pa pred Španijom i dalje stoje dobri dani.
Branislav Djordjević
