So zemlje

Na malom političkom vašaru gotovo svakodnevno čujemo uzvike jednih da bi trebalo da se krećemo ka Vašingtonu i NATO-u, ali ne, drugi uzvikuju Brisel i bez NATO-a, ali ne, treći mrmljaju uzdajući se u BRIK, ali ne, četvrti se nadaju u rezervno vreme na čijem će se kraju u jugoistočnoj Evropi i oko Crnog mora pojaviti obnovljeni Varšavski pakt, ali ne, peti viču ostajte ovde, nikud se ne krećite, i ti su najgori, pošto sedeći u svetskim metropolama nama preporučuju bedni izolacionizam. Uzvici i kalkulacije političkih torbara nisu ozbiljni politički planovi ili državne strategije, što dokazuje toliko siromašnih i prilično zaostalih građana. Teško da se sa njima bilo gde može krenuti a da se ne dobije neki oblik kolonijalnog statusa. Uostalom, odavde se beži glavom bez obzira. Dobije se stipendija i ne vraća se više. Brisel skine vize, a talas azilanata poplavi Nemačku. DŽordž Fridman otkriva svoje izvore informacija na osnovu kojih Stratfor geostrateški analizira i prognozira: prvo ode da vidi da li je i kako je izloženo voće i povrće u marketima, da li je sveže ili ne, a još je ponajbolje posmatrati kasno popodne šta i kako nekih pet žena kupuje. Siromašni i srednja klasa su, a ne bogati, so zemlje i supstanca društva i ukoliko su oni unazađeni i poniženi propadaju zakoni i vrednosti, šire se korupcija i mafije i zemlja nije nezavisna. Imati sopstvenu geostrategiju ne znači prepustiti narod samo geografiji, planinama i rekama nad kojima se proglasi suverenitet, pa se natera da živi zabačeno kao guzica osuđena da tavori u tmini, kako nadahnuto utvrđuje nemački filozof Peter Sloterdijk, dakle, poput klošara, među delovima tela, kao pravi idiot porodice. Pored geografije, trebalo bi imati i politiku sa velikim idejama. Iz balkanskog provincijalizma Srbiju su izvukle dve velike ideje, dve velike politike i dve velike ideologije – jugoslovenstvo i socijalizam. Otvorile su ljudske mogućnosti i široke vidike prezrenim i zaostalim masama, i od Balkanaca napravile građane sveta. Kad god je preovladavao nacionalizam, Srbija bi postajala izolovana balkanska kneževina sa terorističkim „crnim rukama“ koje su ubijale i trovale generale, ministre, kraljeve i izvodile atentate van nje, izazivajući nestabilnost i ratove u celom regionu. Nestajala bi srednja klasa, rastao bi broj siromašnih i kulturno retardiranih, uzdizali bi se liferanti, monopolisti, apisovci, politički mediokriteti, ministri snalažljivi sa placevima i akcijama i razni drugi mister dolari. I te dve geostrateške ideje nisu se razvile u Srbiji, bile su uvezene. Jugoslovenstvo je nastalo kao koncept štita poljske političke emigracije 19. veka iz Pariza da bi se zapadna Evropa odbranila od carske Rusije, a socijalizam je uspostavljen na konceptu komunista iz Moskve, na borbi protiv fašista, ali je bio podržan od Čerčila, Ruzvelta i Trumana ne bi li Balkan ostao neutralna zona. Pokušaj Miloševića da pod navalom nacionalista i ekstremista (bez obzira na to odakle su sve bili podstaknuti) reinterpretira ova dva koncepta u isključivo srpskom ključu srušio ih je, ali sa njima i san ksenofobičnih Srba da su pupak sveta. Nazadovanje i siromaštvo su stigli kao kazna pošto u međuvremenu nismo našli svoj put. Ostali smo u igri suprotstavljenih atlantsko-ruskih geostrategija što može dovesti do građanskog rata, i pouzdano nas udaljava od šansi za prosperitetom. Ako su mediji potpuno prenebregnuli ovacije trideset hiljada ljudi ovonedeljnom upozorenju ruskog ambasadora Konuzina u beogradskoj Areni na proslavi SNS da nas „neki guraju tamo gde nećemo“ (mislio je na NATO), i podsećanju na mnogobrojne grobove ruskih vojnika koji su oslobađali Srbiju – taj medijski muk nimalo ne ublažava ozbiljnost, niti smanjuje realnost izrečene opomene. NJoj važnost daje i to što je dan ranije upravo sličnu proslavu stranke koja zagovara što brži ulazak u NATO posetila američka ambasadorka i svi lideri koalicije na vlasti. Amerikanci su već uznemireni pojačavanjem ruskog uticaja u evropsko-turskom regionu oko Crnog mora. I da li će svrstavanja kod nas voditi u oštrije podele ili će Amerikanci i Rusi ponovo pronaći i složiti se oko statusa koji će omogućiti građanima, supstanci društva, blagostanje – zavisi i od toga da li su aktuelni političari od formata, da li su u duhu vremena i na visini izazova, ili će otkriti da ispod nalickane garderobe kriju repove balkanskih šićardžija i štetočina.