Dr Vukašin Pavlović

Rođen je 1943. u selu D. Račnik kod Jagodine. Završio Pravni fakultet u Beogradu. Dr Vukašin Pavlović je profesor predmeta Politička sociologija na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu. Bio je Fulbrajtov predavač na City University of New York, kao i Visiting Professor na University of Pittsburgh i University of Westminster u Londonu. Autor je više knjiga, među kojima su i: Diskursi moći (Zagreb, 2010), Civilno društvo i demokratija (2004), Društveni pokreti i promene (2003), Poredak i alternativa (1987), Savremeno društvo i politika (1984). Editor je zbornika: Političke institucije i demokratija (2006), Environmental Impacts of the NATO War in FR Yugoslavia (1999) Ekologija i religija (1997), Ekologija i etika (1996), Potisnuto civilno društvo (1995), Obnova utopijskih energija (1987). Koeditor je sledećih knjiga: Savremena država: struktura i socijalne funkcije (2010), Beograd demokratska metropola (2009), Savremena država (2008), Dileme i izazovi parlamentarizma (2007), Challenges to New democracies in the Balkans (2004), Uslovi i strategije demokratizacije (2004), Postkomunizam i demokratske promene (2002), The Tragedy of Yugoslavia (1992). Osnivač je Eko-centra, direktor Međunarodne letnje škole za demokratiju i predsednik Anglo-srpskog društva. U više mandata je bio dekan i prodekan Fakulteta političkih nauka u Beogradu. Bio je predsednik Jugoslovenskog udruženja za političke nauke, kao i Udruženja Fulbrajtovih alumnista Srbije. Glavne oblasti istraživanja: demokratija i civilno društvo, društveni pokreti, globalizacija i savremena država, socijalna i politička ekologija. Sa suprugom Marinom ima dva sina, Marka i Nikolu. RADOST I TUGA Šta je vaša najveća nada? Da će se zaustaviti uništavanje prirode. Šta je za vas najveća nesreća? Što nema lekova za mnoge bolesti. Kad vam je neprijatno? Kad se stidim zbog nečije gluposti i arogancije. Koju pesmu volite da pevate? Izvorne narodne. Šta vas izluđuje? Sebičnost, pokvarenost, agresija. Na koje svoje dostignuće ste najviše ponosni? Na dobre odnose sa većinom ljudi. PRIJATELJI I NEPRIJATELJI Kome ćete biti večno zahvalni? Ocu – najboljem učitelju. Koga ne biste želeli da sretnete u sauni ni u kom slučaju? Nekog dosadnog i debelog sagovornika. Koji prirodni dar biste hteli da imate? Da sviram na nekom instrumentu. Za šta ili kome morate svakako još da se izvinite? Izvinjenje je dug koji se odmah plaća. PRIVID I STVARNOST Koje vaše dobre osobine se ne uvažavaju kako treba? Trpeljivost. Ako biste mogli da promenite jednu svoju osobinu, šta bi to bilo? Nestrpljivost. Šta je vaša najdragocenija imovina? Porodica i prijatelji. Šta je bila vaša najdramatičnija pogrešna odluka? Čekam je. Koje su vaše skrivene slabosti? Olako ispuštanje prednosti, naivnost i lakomislenost. RAZUM I ŽELJE Šta biste najpre uradili kada biste dobili vlast u Srbiji na jedan dan? Predložio bih ljudima više osmeha i ljubaznosti. Ko će da vlada Srbijom kroz deset godina? Nadam se bolja generacija od naše. Sa kojom istorijskom ličnošću se najradije identifikujete? Nemam istorijske pretenzije. Ko su za vas najumniji duhovi našeg doba? Albert Ajnštajn, Hana Arent. Koji politički projekat bi doneo sreću svetu? Uništenje nuklearnog naoružanja. Za kog slikara biste dali najviše para? Kandinskog. ŽIVOT I VEČNOST Kao dete hteli ste da budete? Naučnik. Koji san hoćete svakako još da ostvarite? Da napišem knjigu kojom ću biti zadovoljan. Kako biste voleli da umrete? Bezbolno. Kojoj rečenici se nadate u oproštaju s vama? Bio nam je drag.