Izgubljeno dostojanstvo

U doba komunizma smo imali iluziju o ljudskom dostojanstvu ako su poštovana određena pravila. Mnogi ljudi su vredno radili i verovali da grade svetlu budućnost. Država nam je bila poštovana u svetu kao i vođa. U sklopu toga Srbija se sakrila i smirila. Ali smrću vođe polako se uigravao raspad, a tu su se svi bolje snašli nego mi, i svi pobegoše umesto da je Srbija prva hrabro istupila iz Jugoslavije i sačuvala svoje dostojanstvo. Vreme Miloševićevih ratova i sankcija je dotuklo naše ljudsko dostojanstvo-prevarama, lažima, krađom i urušavanjem svih sistema vrednosti. U tom haosu smo i danas poprilično. Izgubili smo dostojanstvo kao država, izgubili smo dostojanstvo i mi građani. Da li demokratija može čarobnim štapom da sve izbriše i da nam vrati izgubljeno. Naravno ne. Na tome mora mukotrpno da se radi i što manje greši. Nadali smo se posle petog oktobra 2000. godine da ćemo brzo sanirati štetu koja je učinjena u decenijama pre toga, ali šteta je ispala mnogo, mnogo veća. Surova istina nalaže da pogledamo istini u oči!