Tragajući za simetričnim blizancem

Najveći svetski akcelerator u blizini Ženeve, od prošle godine nije stao ni za trenutak. Istraživači su u njemu aktivirali detonator za imitaciju „velikog praska“, tj. trenutka postanka sveta. Ogromni akceleratorski prsten LHC (Large Hadron Collider), kolos težak 10.000 tona, izgrađen u CERN-u (Conseil Européen pour la Recherche Nucléaire), koštao je više od tri milijarde evra. Reč je o najvećoj svetskoj laboratoriji za fiziku čestica, u kojoj se trenutno odvija grandiozni naučni eksperiment nezapamćen u ljudskoj istoriji. Imitira se postanak sveta, a između ostalog, traga se za antimaterijom. LHC u CERN-u najvrednija je i apsolutno zadivljujuća naprava, a sam CERN moderni je ekvivalent egipatskim piramidama - u svakom slučaju, LHC je najkomlikovanija stvar dosad načinjena ljudskom rukom. Od te komplikovane stvari očekuje se odgovor na više pitanja od kojih je jedno prastaro i odnosi se na trenutak i način nastanka svemira, dok se drugo pitanje tiče antimaterije. Oko prvog pitanja, stvari su, naizgled, sasvim jasne. Svemir je nastao pre 13,7 milijardi godina, što je dokazano. Na početku, svemir beše komprimovan i vrlo vruć – identični uslovi na Zemlji danas se laboratorijski simuliraju tako što se protoni visoke energije i ogromne brzine usmeravaju jedni na druge da bi se sudarili i raspali. To je ono čemu služi LHC i što fizičari u CERN-u, zapravo, žele da postignu. Na drugo pitanje dobili smo odličan odgovor pre nekoliko dana. Naime, 17. novembra ove godine u „Nejčeru“, najrenomiranijem svetskom naučnom časopisu, moglo se pročitati da je u Ženevi stvorena atimaterija vodonika, da je „uhvaćena“ i zadržana u jakom magnetskom polju, ali u kratkom, skoro nemerljivom vremenu. Tačno 38 atoma antivodonika dobijeniih u vakuumu ukočeno je za trenutak, uspešno je snimljeno i pokazano svim ljudima na svetu, koji se, bez ostatka, ponose umnim fizičarima. Sve što vidimo oko nas, nije ništa drugo do materija. Ona se sastoji od molekula, molekuli su sačinjeni od atoma, atome čine elektroni, protoni i neutroni. Elektroni, protoni i neutroni mogu se raspolutiti i tako dati kvarke. Kvark je sačinjen od još manjih delića zvanih strune koje su jedanaestodimenzionalne (deset dimenzija plus vreme). Ponašanje neke čestice predvidljivo je samo ukoliko ima svog blizanca, kao sliku u ogledalu, ali sa suprotnim električnim nabojem. Fizičari nazivaju simetričnog blizanca antiekletronom, antiprotonom ili antineutronom – dakle, antimaterijom. Ako biste umesto elektrona videli sebe u ogledalu, onda bi lice ispred vas bilo antimaterija. U suštini, to je „anti-vi“. Fizičari zamišljaju da negde daleko postoji svet koji izgleda baš kao naš ovdašnji, kao njegova slika u ogledalu. To bi bio “antisvet“ sa svojim antizvezdama, antikućama, antitravnjacima i sa mnogo drugih „anti“ koji čine antimateriju. Ali kad se materija i antimaterija suviše približe jedna drugoj, one se samouništavaju ostavljajući iza sebe svu energiju koju su posedovale. U švajcarskom CERN-u, proučavajući čestice i antičestice, fizičari, u stvari, čeznu za antimaterijom. Ako bi smislili odgovarajuću tehnologiju, spajanjem različitih antičestica stvorili bi gomilu antimaterije, koja bi, u suštini, obezbedila neiscrpan izvor energije. U romanu „Anđeli i demoni“ Dena Brauna, LHC služi za proizvodnju antimaterije namenjene borbi protiv Vatikana. Filmska verzija knjige sadrži i dokumentarni materijal iz CERN-a, snimljen po dogovoru režisera Rona Hauarda i uprave laboratorije. I u romanu i na filmu, razmatra se scenario u kome oko 250 miligrama antimaterije u dodiru sa materijom oslobađa razornu energiju jednaku snazi 5.000 tona trinitrotoluola (TNT) i pretvara u prah i pepeo sve što je u krugu od jednog kilometra. Tako je to kod Dena Brauna. Ali, u realnom životu, stvari izgledaju malo drugačije. Antimaterija se s vremena na vreme zaista stvori u trenutku udara kosmičkih zrakova u gornji sloj Zemljine atmosfere. Kada bi se nekako sakupila sva antimaterija proizvedena u istoriji našeg sveta i kada bi se sudarila sa materijom izazivajući anihilaciju, energije ne bi bilo dovoljno ni da se skuva jedna kafa. Nema drame, nema mistike! Ima mnogo onih koji misle da je astrofizika opustošila svemir eliminišući iz njega čudesnu lepotu i tajnovitost koje mu je podarila religija. Nestali su bogovi i druga svemirska populacija - bili oni anđeli, đavoli ili zli dusi. Možda nismo zadovoljni što su sada gore samo multiverzum, galaksije, tamna energija i crne rupe, ali smo srećni što iznad sebe imamo nebo i zvezde koji nas podsećaju na večnost materije. Uz nju, eto, imamo i antimeteriju. Malo li je?