Čuda za gledanje

Nakon što su uklonjene sve neizvesnosti oko održavanja 16. po redu festivala autorskog filma (30. novembar 7. decembar 2010) , i kada je festivalski program objavljen u celosti čitave dve nedelje pre svečanog otvaranja, čini se da ima dosta razloga za optimizam. Glavni program festivala čini 16 filmova! Iako se ovaj broj čini najpre preskromnim, pokazaće se da je koncepcija kvaliteta prevladala u odnosu na kvantitet. Iako se ove godine odvija pod sloganom „Sloboda ima skupu cenu“, čini se da ne postoji neki objedinjujući konceptni okvir koji na bilo koji način integriše zastupljene filmove u okviru nekakve monolitne ideološke ili programatske platforme. Ove godine filmovi dolaze sa čak pet kontinenata! (Evropa, Azija, Latinska i Severna Amerika, Afrika). Ima dosta osnova nadi da ćemo ove godine prisustvovati kvalitetnijem i ujednačenijem festivalu u odnosu na prošlogodišnji, kada je pre svega podbačaj velikih evropskih autorskih filmskih zvezda (Angelopulos, Fatih Akin...) prilično kompromitovao festivalsko favorizovanje Evrope kao neprikosnovenog estetičkog polja. Čast da otvori festival ove godine pripala je jednom domaćem filmu, i to je dobro. Beli, beli svet Olega Novkovića, potpuno zasluženo uvršten u prestižni festivalski glavni program, već je dobitnik nekih uglednih festivalskih međunarodnih nagrada (Grand pri festivala u Kotbusu, nagrada za žensku ulogu na festivalu u Lokarnu, i specijalnog priznanja za „odvažnost u potrazi za ekspresivnim i dramatičnim izvorima“, na internacionalnom festivalu Mar del Plata u Argentini). Tri azijska filma takođe su veliki festivalski adut. Jedan od tih filmova , Ujak Bunmi, tajlandskog reditelja Apičatponga Verasetakula, dobitnik je ovogodišnje kanske Zlatne palme, što neki pripisuju tradicionalnoj slabosti američkih reditelja u funkciji uticajnih članova žirija (kao što je ovde slučaj sa Timom Bartonom) prema azijskom filmu generalno. Setimo se velike respektabilnosti koju je Kventin Tarantino na prošlogodišnjem Kanu iskazao spram filipinskog reditelja Briljanta Mendoze. Ruku na srce, Ujak Bunmi nije možda najbolji Apitčapongov film, ali je njegov originalni autorski potpis dovoljan mamac za beogradsku publiku za koju je on uz Vong Kar Vaia, Takeši Kitana i Kim Ki Duka najprihvaćenije azijsko rediteljsko ime. I kineski reditelj DŽang Jimou jedno je od najuglednijih imena svetskog filma. Film kojim se on ove godine predstavlja našoj publici, Žena, pištolj i rezanci, groteskna, crnohumorna priča izvanredno inventivnih rediteljskih rešenja, ne pokazuje nam DŽanga u nekom revolucionarno izmenjenom rediteljskom ključu. No, možda najuspešniji azijski film na ovogodišnjem festivalu, a po svoj prilici i čitavom festivalu uopšte je južnokorejski film Poezija, reditelja Li Čen Donga. Reditelj fascinantnih filmova Oaza, Pepermint bombona i Tajni zrak pojavljuje se ovoga puta sa možda svojim najkompleksnijim filmom. Iako njegova reputacija reditelja minimalističke provenijencije (Tajni zrak je u tom smislu najogledniji primer), počiva na hipnotičkom mizanscenu, čisto narativni aspekti Čeng Dongove poetike ne bi se kategorijalno trebali smeštati u drugi plan. Nagrada za scenario na ovogodišnjem Kanu mogla bi biti uverljiva potvrda. Među najzapaženijima od filmova za koje ima osnova pretpostaviti da će biti na festivalu, Poeziji svakako valja pridodati rumunski film Aurora, reditelja Kristija Pujua... Jedan od fundamenata novog rumunskog filmskog čuda (Smrt gospodina Lazareskua) u novom, tri časa dugom filmu, nadilazi sve, rumunskom filmu imanentne opservacije vezane za njegovo socijalno ustrojstvo kao i mesto pojedinca u njemu. NJegova brutalizacija stvarnosti (koju mnogi vide kao atipičnu za rumunski film, ali čini se samo u sferi eksplikativnosti nasilja) gleda se bez daha i Pujuovu inscenacijsku snagu čini jednom od relevantnijih u evropskom filmskom prostoru... Najzad, ovu listu akademski bitnih imena ne samo za festival, no za film uopšte, čini Žan Lik Godar svojim novim filmom pod zagonetnim i ironičnim naslovom Socijalizam. Godar koji će četvrtog dana festivala napuniti tačno 80 godina (3. decembra) ne prestaje da u stalnom traženju podmlađuje sebe ali ni posustali evropski film... Socijalizam je polifona tvorevina iznenađujuće vizuelno kultivisana i objedinjena u svojim parcijalizmima rukom iskusnog dirigenta...To što se u njemu pojavljuju Peti Smit i filozof Alan Badiju, najmanje su njegove osobenosti. Neki drugi filmovi kao i njihovi reditelji su potpuna nepoznanica. Ne treba sumnjati da se među nekima od njih kriju potencijalna prijatna iznenađenja (kakav je kanadski film Izmišljene ljubavi Ksavijera Dolana, s uspehom prikazan na ovogodišnjem kanskom festivalu). Ne zaboravimo da je nagradu kritike na istom festivalu dobio film Čovek koji vrišti Mahamat-Saleh Haruna, reditelja iz Čada, čiji je izvanredni film Sušno doba beogradska publika imala prilike da vidi 2007. godine. S obzirom na senzibilnost Harunovih filmskih opservacija, njegovo mesto u vrhu ovogodišnjeg festivala ne bi trebalo da predstavlja iznenađenje. Ukoliko je Matje Almarik, potpisnik filma Na turneji, bio i hvaljen ali i osporavan nakon nagrade za režiju u Kanu, pa se tako značajnoj nagradi ne treba povinovati kao obavezujućem gledalačkom učešću, neki drugi filmovi, među njima Kaboom Grega Arakija ili nadasve meksički Prestupna godina Makla Roua i te kako nalažu gledalačku participaciju. Ne obuhvativši ni izdaleka sve ovogodišnje festivalske filmove, mapirajući samo mogući prostor estetičkih vrhunaca festivala, ne smemo zaboraviti da glavni program festivala nije i jedino festivalsko događanje. Nekoliko paralelnih programa takođe zaslužuje našu pažnju....Anarhizam i film u Muzeju Kinoteke, Planeta zemlja –poslednji izazov, u istom prostoru ili pre svega retrospektiva Novog turskog filma, primeri su ovogodišnjeg festivalskog dinamizma...Festival koji s ponosom insistira na svojoj nekomercijalnoj prirodi, verovatno će biti idealno mesto za promociju i jednog unikatnog filmskog događaja...prezentaciju filma Walls of Memory našeg istaknutog teoretičara i pedagoga, profesora Vlade Petrića, osnivača legendarnog harvardskog filmskog arhiva.