Kad vlada pilotira

I ja sam tako mislio: da politika odlučuje o članovima upravnih odbora javnih preduzeća, a neke profesionalne stvari o mestu generalnog direktora. Onda su mi objasnili da pogrešno mislim, i prihvatio sam to, šta ću”, kaže za NIN niži rukovodilac u jednom od najvećih srpskih javnih preduzeća koja su baš usred trgovine vladajućih političkih stranaka.

Pošto su vladine stranke potpomognute restrukturiranjem i reorganizacijom nezadovoljnih sindikata i pojedinaca, podigle i inače latentnu temperaturu u tom preduzeću do nedopustivih granica, prvo je izgleda istrgovano sa JAT ervejzom, nacionalnim avio-prevoznikom. Mada je u poslovanje i probleme te kompanije vrlo upućena stranka G17 plus ostala razočarana, njeni predstavnici teško da će, posle svega što su u rukovođenju parama dobili, praviti velike probleme što je JAT na rukovođenje pripao Srpskom pokretu obnove. Možda već u četvrtak, kad NIN bude na kioscima, vest da im je Aleksandar Milutinović novi generalni direktor, stići će u JAT. Da ovaj tekst nije počeo citatom kojim je počeo, sad bi u njemu moglo biti postavljeno pitanje vladi kada će u javnost izneti činjenice zbog kojih je sadašnji generalni direktor JAT-a Predrag Vujović sa te funkcije “morao da ode”. I pored velike ofanzive sindikata i nedovoljno utemeljenih tvrdnji ministra za kapitalne investicije Velimira Ilića da je u tom preduzeću Vujović izazvao haos, dovoljno jasnih materijalnih činjenica o njegovom lošem rukovođenju firmom nema. A jedan poznavalac prilika u toj kompaniji, inače čovek po strani, tvrdi da su u toj “vrlo velikoj i složenoj firmi” i međuljudski odnosi složeni. “Sad su ti odnosi između nekih ljudi verovatno nategnuti, što se tamo vrlo često dešava kod promene vlasti. Tad je uvek mnogo kandidata za direktorska mesta, tako da počinju razne priče, preuveličane kao što je i sada slučaj.”

I Goran Kaličanin, predsednik Odbora za saobraćaj G17 plus razloge što je ta stranka uputila pismeni zahtev sadašnjem rukovodstvu JAT-a da sa sednice svog Upravnog odbora skine tačke o formiranju nove regionalne avio-kompanije, protiv čega inače nemaju ništa, nalazi u - za smenu vlasti karakterističnom - prestrojavanju u sindikalnim organizacijama JAT-a. On kaže da su u svim javnim preduzećima sindikati “na najadekvatniji mogući način” privoljeni na lojalnost rukovodstvu i da su se, kad je bilo jasno da se vlast menja, ponovo probudili kad su shvatili da i sa “novim rukovodstvom moraju da odigraju istu igru, pokažu da su ozbiljna snaga i tako izdejstvuju da im pozicije ostanu iste kao za prethodnog rukovodstva”.

Autoritativni izvor van JAT-a navodi da je prethodna vlada usvojila program rešenja viška zaposlenih u JAT-u . Program je usaglašen sa Ministarstvom za privredu i privatizaciju, a budžet Republike je pokrio i deo otpremnina za radnike koji su ostali bez posla. Sadašnji generalni direktor JAT-a Predrag Vujović se ni najmanje ne kaje što je sprovodeći ovaj program na sebe navukao gnev “malog broja” zaposlenih, jer na mestu na kome se on još nalazio kad je pisan ovaj tekst, čovek mora da odluči “hoće li socijalni mir ili kompaniju po evropskim standardima”. Na primedbu da su mu glave došli nezadovoljni piloti, Vujović tvrdi da je svaki od onih malobrojnih ispunio bar jedan od uslova za odlazak u penziju zahvaljujući pre svega beneficiranom radnom stažu. Dobro upućen izvor van JAT-a napominje da je analiza urađena 2001. godine pokazala da je prosek starosti zaposlenih u JAT-u 46 godina, “što je za takvu kompaniju katastrofa”. Vujović opet rezignirano kaže da “u penziju neće da idu ni stjuardese, iako JAT ima najstarije stjuardese u Evropi”. U firmi koja zapošljava 240 pilota, posebno su glasno protestovali flajt inženjeri .”U javnosti je naročito prisutan Rakočević, a njegovo radno mesto je ugašeno još pre 15 godina, ne prave se više avioni sa trojicom u kokpitu: pilotom, kopilotom i flajt inženjerom, a ti su ljudi obično u godinama kada se njihovo preškolovavanje na nešto drugo ne isplati”. Izvor van JAT-a podseća da ovi kadrovski problemi nastaju i zbog činjenice da se u floti JAT-a nalaze i tehnološki zastareli avioni DC 10, DC 9 i boing 727. “Za opsluživanje aviona DC 10 , koji ili ne leti ili leti ad hok, nama su potrebne tri posade, a imamo ih 11.” Na primedbe da su jedni ljudi slati na prinudne odmore ili dobijali otkaz, a drugi zapošljavani, izvor van JAT-a kaže: “Nego šta. Sa jednom trećinom zaposlenih kompanija je obnavljana, što je bilo i planirano.”

Goran Kaličanin iz G17 plus, stranke koja će se u ovim stvarima u vladi verovatno pitati, podvlači da je JAT kompanija koja finansijski samostalno posluje, pa i ako ima viška zaposlenih, o čemu se “pri sadašnjem obimu posla ne može razmišljati”, oni ne idu na teret poreskih obveznika. U narednih godinu dana G17 plus ne bi dirao u postojeće zaposlene. Aleksandar Milutinović, opet, napominje da se kompanija mora restrukturirati, a njena osnovna funkcija rasteretiti od pratećih funkcija.” A onda se strogo mora definisati kako će se ta osnovna funkcija razvijati”, kaže on za NIN.

Kad se već pominju stranke vladajuće koalicije, bilo bi čudno ne pomenuti vodeću. Prema svedočenjima direktno zainteresovanih za slučaj JAT-a, Demokratska stranka Srbije odlučila je da ne iskaže kadrovski interes za rukovodeća mesta u JAT-u i ŽTP “Beograd”. Ta je stranka, prema saznanjima sagovornika NIN-a, ranije bila zagovornik koncepta prema kome bi nemačka Lufthanza “praktično preuzela JAT”. Vrlo je zanimljivo, ali i značajno da se protiv ovog koncepta ne zalažu ni SPO, stranka kojoj će pripasti glavno rukovodeće mesto u JAT-u, ni G17 plus kojoj je već praktično pripao ekonomski sektor u vladi. Ali, i jedna i druga stranka Lufthanzu vide kao vrlo mogućeg strateškog partnera koji bi u JAT došao pošto se ta kompanija ojača.

“Ja mislim da bi JAT prvo trebalo ojačati, pa mu onda tražiti strateškog partnera”, kaže za NIN najozbiljniji kandidat za generalnog direktora JAT-a Aleksandar Milutinović. Vrlo je zanimljivo da je od svih relevantnih stranačkih sagovornika NIN-a on prezentovao najmanje poznavanje detalja o poslovanju i međuljudskim odnosima u kompaniji, što ovom novinaru svedoči o činjenici da je Srpski pokret obnove najmanje direktno prisutan u preduzećima. Što mu, kad je u pitanju zalaganje da politika izađe iz privrede, može služiti na čast. Mada gospodin Milutinović podvlači da je više od 30 godina radio u privredi, ova priča o politici u javnim preduzećima ima i onaj kraj sa početka teksta.

Sledeći JAT-ov problem koji će tražiti i političko rešenje, jeste ugovor koji je ta kompanija potpisala sa evropskim proizvođačem aviona Erbasom 1998. godine, koji je po mišljenju Vujovića “uzrok i posledica svega”, i za koji neki tvrde da mu ključni motiv nije bila ugovorena kupovina aviona nego da se Francuzi pridobiju pred pregovore u Rambujeu. Predrag Vujović kaže da pregovori sa Erbasom traju već 18 meseci, za koje vreme se “otklanjaju negativnosti iz ugovora, a oni manje-više voljno prihvataju da se ugovor adaptira”. Dok Vujović smatra da bi u konačnom opredeljenju između ostanka pri (adaptiranom) ugovoru sa Erbasom i priklanjanja tradicionalnom partneru američkom Boingu, trebalo videti koja će firma više da nam ponudi u tehničkom pogledu, računajući tu i regionalni servisni centar u Beogradu, Goran Kaličanin iz G17 plus nema dileme pošto je JAT dosad bio flotom oslonjen na avione tipa boing, a to je “u odnosu na erbas kapitalna razlika”. “Boing će nas izvesti iz ugovora sa Erbasom bez problema, pa poenta i jeste u tome da nas novi partner izvede iz tog ugovora.” Kaličanin tvrdi da je stranka G17 plus u tom smislu već imala prepisku sa Boingom. A u intervjuu NIN-u, spremnost Amerikanaca da u ovom poslu pomognu pozdravio je i resorni ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić.

Aleksandar Milutinović priznaje da taj ugovor, kao i mnogi drugi NIN-ovi sagovornici, nije video pa ne bi mogao da kaže da li je povoljan ili nepovoljan, ali da bi prema onim saznanjima koja ima to svakako trebalo raščistiti. Ni on nije protiv nastavka saradnje sa Amerikancima.

Sve imajući u vidu ogradu sa početka teksta, naime da u takvim kadrovskim pitanjima kod nas još odlučuje politika a ne rezultati, jedna od stvari koja je u medijskoj raspravi stavljena kao težak teret Predragu Vujoviću je osnivanje kompanije Inter link. Zbog nje je i nastala sva ona gužva oko održavanja sednice Upravnog odbora JAT-a. Velimir Ilić se na raznim stranama i na razne načine nepovoljno izrazio o ovoj ideji, a za NIN je rekao da su neki u tu firmu hteli da smeste neke koji bi eventualno bili smenjeni, dok je potpredsednik vlade Miroljub Labus, takođe neraspoložen prema toj ideji, NIN-u rekao da se na tu kompaniju prenosi flota, “a kome će dugovi, kome će dugovi?”.(Sem spornog ugovora sa Erbasom potencijalno teškog oko 360 miliona dolara, JAT je imao i dugove nasleđene od ranijih kupovina aviona koji su otpisani u sklopu pregovora zemlje sa Pariskim klubom”.) “Ali znate, uobičajeno je za avio-kompanije da kupuju avione, na kredit. JAT je počeo da servisira svoje dugove i mislim da neće imati nikakvih problema s tim”, kaže stručni izvor NIN-a van JAT-a.

Goran Kaličanin iz G17 plus, međutim, smatra da je zamisao o osnivanju kompanije u stopostotnom vlasništvu JAT-a, neopterećene JAT-ovim troškovima i dugovima, a namenjene razvijanju regionalnog saobraćaja, po trenutno u Evropi veoma modernom principu niskih cena karata a visoke frekventnosti, “utemeljena na dobrim principima i predstavlja dobro promišljanje da se prevaziđu problemi koji postoje”. Aleksandar Milutinović, opet, podvlači da u ceo projekat nije dovoljno upućen da bi donosio ocene. “Ima puno pojedinačnih mišljenja ljudi u JAT-u da bi to trebalo pod hitno obustaviti, da je to nešto što vodi u razbijanje JAT-a. “Međutim, ne mogu da tvrdim da je zaista tako, dok se sam ne uverim na bazi postojeće dokumentacije.”