Kralj Aleksandar na Olimpijadi

Te godine Uskršnji ponedeljak je padao na veliki grčki nacionalni praznik Dvadeset i peti mart. Šezdeset hiljada gledalaca, više od polovine stanovništva Atine, tiskalo se na tribinama drevnog stadiona Kalimarmara. Nije im smetala neuobičajena svežina ranog proleća. Svi su bili toplo i svečano obučeni, slutili su da je taj dan po svemu poseban. Među njima su se nalazili i članovi grčke kraljevske porodice, predstavnici grčke vlade, izaslanici stranih država. Tačno u 3:30 po podne grčki kralj Jorgos se obratio gledaocima:

- Proglašavam početak prvih međunarodnih Olimpijskih igara u Atini. Živeo grčki narod!

Prisutni na drevnom stadionu u Atini osećali su zadovoljstvo dok je oslobođeni duh iz Olimpije vaskrsavao pred njihovim očima posle toliko vremena. Jedan gledalac u svečanoj loži imao je poseban razlog za ponos. Tridesettrogodišnji francuski baron Pjer de Kuberten pripadao je retkoj vrsti sanjara kojima je pružena prilika da svoju maštu ostvare za života. Prve moderne Olimpijske igre bile su trijumf njegove volje i duha.

Prisećao se kasnije:

- Kada sam pričao o obnavljanju olimpijskih igara, mnogi su me slušali s ironičnim izrazom lica. Mislili su da sam sišao sa uma.

Prvo su na programu bile kvalifikacione trke na 100 metara. Još u staroj Olimpiji trka atletičara na dužini od jednog stadiona (192,27 metra) bila je najvažnija disciplina igara. Pobedniku te trke pripadala je čast da se period od naredne četiri godine - Olimpijada - nazove njegovim imenom. Zbog velikog broja prijavljenih takmičara i u Atini su održane kvalifikacije kao što je činjeno nekada u Olimpiji.

Ubrzo je proglašen i prvi olimpijski pobednik. Slavnu tradiciju Leonide, Dijagore, Milona i ostalih legendarnih sportista iz Olimpije, nastavio je američki troskokaš DŽejms Konoli. NJegov troskok od 13,71 metara bio je duži za čitav metar od troskoka drugoplasiranog Francuza Tuferija.

- Na Olimpijskom stadionu bile su istaknute zastave trinaest zemalja čiji sportisti su se takmičili na prvim Olimpijskim igrama: SAD, Velike Britanije, Francuske, Nemačke, Danske, Švedske, Austrije, Ugarske, Švajcarske, Bugarske, Australije, Čilea i Grčke.

Uskoro se na stadionu zavijorila i zastava Kraljevine Srbije.

Nakon što je uskršnje praznike proveo u manastiru Hilandar, kralj Aleksandar Obrenović se u pratnji svog ađutanta Živojina Mišića našao u Atini.

Još u antičkoj Grčkoj olimpijske igre su pružale priliku za susrete zvaničnika gradova-država. Platon je preporučivao da se u Olimpiji okupi što više uglednih ljudi koji bi prisustvom povećavali ugled svojim državama. Tako bi se slava njihovih država mogla meriti sa onom pribavljenom u ratu. Zvaničnici su odsedali u zgradi koja se zvala Leonidion u jednoj od 80 soba. Svoje darove zvanice su ostavljale u riznicama. Pojavljivanje na igrama je bilo pitanje prestiža za predstavnike gradova-država.

Zato je razumljiva velika pažnja koju su domaćini pridali poseti srpskog suverena prvim modernim Olimpijskim igrama.

Četvrtog dana Igara u 2:30 na Olimpijskom stadionu pojavili su se kraljevi Grčke i Srbije Jorgos i Aleksandar. Takmičenja su prekinuta, intonirane su himne Kraljevine Grčke i Kraljevine Srbije “Bože pravde”, a u čast srpskog vladara još jednom je odsvirana olimpijska himna.

O značaju koji je dat poseti srpskog kralja svedoči naslov u grčkom listu “Asti” posvećen četvrtom danu Igara. Sva sportska takmičenja bila su u senci tog događaja.

U listu “Romios” objavljeni su sledeći stihovi:

“Živeli Srbi i Grci,
živele Igre,
Igre dedova i očeva naših,
i Igre naših potomaka.”

Zabeleženo je i to da su dva vladara na Igrama potpisala akt o grčko-srpskom prijateljstvu, što će usloviti političku situaciju na Balkanu sledećih decenija.

Kralj Aleksandar Obrenović prisustvovao je i najuzbudljivijem događaju Igara, maratonskoj trci, koja je održana petog dana Igara.

Kubertenov blizak saradnik i sunarodnik Mišel Breal, inspirisan legendom, predložio je Organizacionom komitetu Igara da start trke bude na Maratonskom polju, a cilj na stadionu Kalimarmara. Smatrao je da će tako oživeti antički duh na modernim igrama, uprkos činjenici da takva trka nije postojala na programu igara u Olimpiji. Ispostavilo se kasnije da ni sam Breal nije znao da to rastojanje iznosi nešto više od 42 kilometra. Ipak, ideja je sa oduševljenjem podržana u grčkoj javnosti.

Nakon što je lokalni sveštenik blagoslovio učesnike trke, dvadeset i pet atletičara zaputilo se sa Maratonskog polja prema Atini. Duž staze bodrilo ih je više od 150 000 gledalaca. Do trideset i drugog kilometra trku je vodio favorit Australijanac Flek, olimpijski pobednik na distancama od 800 i 1 500 metara. Tada mu se pridružio, a ubrzo i izbio na čelo 24-godišnji siromašni raznosač vode iz atinskog predgrađa Marusi Spiridon Spiros Luis.

Nekoliko kilometara pre nego što će ući na cilj, na Olimpijskom stadionu pojavio se starter na konju koji je uzbuđeno objavio gledaocima:

- Vodi Grk!

Francuski list “Ekip” objavio je članak u kome se opisuje finiš maratonske trke na prvim modernim Olimpijskim igrama u Atini i ulazak Spirosa Luisa na stadion Kalimarmara. Autor teksta je niko drugi nego baron Pjer de Kuberten:

“(...) Prvi takmičar koji se pojavio na stadionu bio je Grk.

- Grk?

- Da, Grk.

Kada su shvatili da Grk trči atletskom stazom, svi gledaoci su ustali. Sa njima i kralj Grčke, ali i kralj Srbije, grčka princeza, svi ministri i diplomatski predstavnici.

Igre su svečano zatvorene trećeg avgusta. Na njima je učestvovalo 311 sportista koji su se takmičili u devet disciplina. Jedan od učesnika bio je i Srbin Momčilo Tapavica iz Nadalja kod Novog Sada koji je branio boje Ugarske u disciplinama rvanje i dizanje tegova.

Godinu dana ranije, nakon što je na Sorboni formiran Međunarodni olimpijski komitet, književni list “Luča” zahtevao je učešće sportista Crne Gore na prvim modernim Igrama u Atini.

“Dakle, Crna Gora koja s pravom uživa svjetski glas za svoje junaštvo, Crna Gora koja je srodna Grčkoj po krvi, po vjeri, po naravi, po običajima, po klimatu, po temperamentu, po patriotizmu, po junaštvu. Bi li bilo pravo da ostane neutralna u toj izvanrednoj svečanosti koju s najvećim zanosom primaju i nude Amerikanci i cio ostali svijet? Crna Gora - nova Sparta - bi li bilo pravo da ne sudjeluje na toj svečanosti koja će biti na zemljištu stare Sparte? Nije li Fundina i Bučji do za Crnu Goru isto što i Maratonsko polje i Plateja za Grčku? Nije li crnogorski guslar, grčki Omir? Crnogorci - novi Spartanci - bi li bilo pravo da se pokažu indiferentnim prema svečanosti potomaka starih Spartanaca. Ne, doista.”

Na dan zatvaranja Igara “Srpske novine” su objavile izveštaj pod naslovom “Pismo iz Atine”. U njemu se navodi da je kralj Aleksandar prisustvovao biciklističkim takmičenjima jer je i sam vozio velosiped. Upoznao je Pjera de Kubertena, generalnog sekretara Međunarodnog olimpijskog komiteta, najzad, našao se na Panatenejskom stadionu gde je, zajedno sa 80 hiljada gledalaca pozdravio dolazak u cilj Grka Spiridona Luisa.

Dvadeset godina posle prvih modernih Olimpijskih igara proslavljeni srpski vojvoda Živojin Mišić evakuisao se sa svojim vojnicima savezničkim brodom sa Krfa u Solun. Prolazeći nedaleko od stadiona Kalimarmara prisećao se dana kada je kao kraljev ađutant pribavljao slavu svojoj državi u mirnodopskim uslovima.

Danas, 108 godina od dana kada je pola Atine posmatralo otvaranje prvih modernih Olimpijskih igara, ponovo će u Olimpiji goreti vatra, simbol trajanja života i ljubavi.

Dvadeset osme po redu savremene Olimpijske igre održaće se ovog leta od 13. do 28. avgusta u Atini. Najlepše je, ipak, kod kuće, vele Grci.

Prvi put na Igrama će učestvovati olimpijska reprezentacija pod službenim imenom državna zajednica Srbija i Crna Gora.

LJubomir Saramandić