Država, birokratija i građani

Smanjenje birokratije, skoro poetski nazvano „giljotina propisa“ dugo je bilo omiljena tema nosilaca vlasti na svim nivoima. Na sva su usta obećavali da će smanjiti maltretiranje građana, čak je ministarka pravde izjavila da će sudovi raditi i po podne – sve da bi se građanima izašlo u susret. Time se bavio čak i predsednik države. Šta se stvarno dešava građanima? Predao sam zahtev za izdavanje vlasničkog lista u Osnovnom sudu u Smederevu. Taksa je 100 dinara, ali sam iz džepa morao da izvadim 130! Kolika je onda stvarno taksa? Zahtevi se, naravno, ne primaju ceo dan, nego samo od 9 do 13 - valjda da se neki birokrata ne bi preopteretio! U toj je kancelariji prostor za stranke i službenike razgraničen pultom. Naravno, neće vam dozvoliti da popunite obrazac na slobodnom delu pulta – zahtevaće da izađete u hodnik gde ne postoji nikakav oslonac za pisanje. Uostalom, poznato je da su stranke za birokratiju samo dosadna stvorenja, poput mušica, koja je ometaju u slatkom dremežu pa ih treba pobiti ili bar udaljiti! Vlasnički list će biti gotov za tri dana, izdaje se u drugoj kancelariji. Posle par dana odlazim u tu kancelariju. Na vratima piše: „Rad sa strankama od 9 do 13“ Znači čak ni puno radno vreme. Došao sam u 9.56. Službenik kome sam se obratio kaže da mogu dobiti vlasnički list ali tek kada sa drugi vrati – otišao je na doručak. Da li doručak treba da bude baš u vreme kada se radi sa strankama? Dolazim kasnije ponovo. Nađem drugog službenika. Ne može da mi izda vlasnički list jer se izdaju od 12 do 13 sati. Istina je da i to piše na vratima ali nije li čudnovato da njegov saradnik iz iste kancelarije to ne zna! I šta uopšte znači „Rad sa strankama od 9 do 13“ ako je u baš to vreme pauza, a i ne radi se sa svim strankama nego samo sa nekima? Drugih stranaka u to vreme nije bilo! Dolazim posle 12, po treći put. Nema vlasničkog lista jer sam u zahtevu napisao brojeve parcela po novom premeru, a oni imaju podatke po starom! Napominjem službeniku da zahtev nisam poslao poštom nego sam ga dao u ruke službeniku suda! Odgovor je da on to ne mora da zna nego je trebalo da ja pitam! Zašta onda taj prima platu ako sve treba stranka da zna i da uradi? Morao sam da odem na drugi kraj grada da (četvrti put!) donesem brojeve starog premera i da opet čekam tri dana. Da li vlast zaista i pomišlja da smanji maltretiranje građana? Naravno, ne! Vlast se, očigledno, ponaša kao svaki nasilnik – siledžija, koji povremeno obećava da će prestati sa nasiljem ali stvarno na to i ne pomišlja! Sve ovo bi se moglo pojednostaviti bez ijednog dinara ulaganja – samo produženjem i poštovanjem vremena kada se radi sa strankama! Nimalo me ne bi iznenadilo kada bih na istim vratima uskoro ugledao natpis: „Rad sa strankama od 9 do 13 – za parcele na mesecu. Sa ostalima radimo od 12 do podne!“ Da li je onda čudno što sam (i ne samo ja!) uveren da političare – na svim nivoima – od Vlade do opštine, sudbina naroda uopšte i ne zanima, i da sva obećanja o pojednostavljenju birokratije (a i ostala!) zaboravljaju čim ih izgovore?