Arhiva

Kupanje u turskoj sapunici

Miljan Paunović | 20. septembar 2023 | 01:00
Taman kada smo pomislili da je utihnula euforija za telenovelama, kao grom iz vedra neba, pojavila se turska melodrama „Hiljadu i jedna noć”, u narodu poznata kao „Šeherezada” i zapretila da Turska ponovo „pokori“ Balkan. Ovaj hit sa Istoka za kratko vreme ugrozio je dvodecenijsku dominaciju telenovela sa Zapada, pod kojom je Srbija ni kriva ni dužna, bila „okupirana“ proteklih 20 godina. Borba sapunjavih Titana je počela. Prošlonedeljna poseta popularnih turskih glumaca iz serije „1001 noć“ Berguzar Korel (Šeherezada) i Halit Ergenc ( Onur) Beogradu, izazvala je pravu euforiju među obožavaocima jedne od najgledanijih telenovela kod nas. Videti Šeherezadu i Onura uživo čini se da je bila stvar prestiža, to nisu doživeli ni Roling Stounsi, Madona, Sting... a bili su i oni kod nas. Naravno, da sve bude „holivudski“, nije moglo tako lako da se priđe bračnom paru Berguzar-Ergenc, sve vreme bili su okruženi telohraniteljima. Gostovali su i na Prvoj televiziji, te zajedno sa gledaocima, odgledali poslednju epizodu serije... Ode „Šeherezada“ u istoriju, barem kada je Srbija u pitanju. Ali bez brige, stiže nova turska telenovela „Kad lišće pada“. Zbog čega je toliko velika popularnost istočnjačkih serija, i šta nam one zapravo nude? Turska se u „1001 noći“ prikazuje kao zemlja savremenih shvatanja i novih društvenih normi. Šeherezada je emancipovana žena, bori se za svoja prava, i spremna je da prkosi muškarcima i ne pristaje na potčinjavanje. Osim što gledaocima pruža još jednu seriju u nizu o borbi dobra i zla, pravde i nepravde, „Šeherezada” razbija tabue o Turskoj, i ideološki ekstremna shvatanja o ovoj zemlji, to jest, da je država na dva kontinenta zatvorena, konzervativna i da su građanske slobode ograničene, pre svega svetom knjigom „Kuran”. Vesna Jezerkić, profesorka dramaturgije na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, kaže za NIN da, iako je Ataturkova sekularna opcija trenutno u defanzivi, nema sumnje da autori turskih sapunica žele da nam prikažu jednu modernu, emancipovanu i turistički neodoljivu Tursku, u kojoj je vera nešto privatno i diskretno: „U obe turske serije, ’Hiljadu i jedna noć’ i ’Gumuš’, sva venčanja su građanska, nema nijedne molitve u džamiji ili domu, ne vide se verski obredi, čak ni u malobrojnim seoskim scenama. Nema zabrađenih žena, a poznato je da se u savremenoj Turskoj supruge istaknutih političara u javnosti pojavljuju samo pokrivene glave” - kaže profesorka Jezerkić i dodaje: „Mogućnost takvog pogleda govori o medijskim slobodama Turske, bez obzira na to da li su proizvedene na državnoj ili privatnoj televiziji”. I latino i istočnjačke serije, objašnjava Maja Volk, profesorka na FDU, zavisno od stepena religioznosti nacije su zasnovane na poštovanju porodice, tradicije, morala, gde se nevera, preljuba, zlo i te kako kažnjava. Američke serije su zasnovane na promiskuitetu („Prijatelji“, „Seks i grad“, čak i tinejdžerske, setimo se „Beverli Hils Haj“ ili serije fantastike kao što su „Čari“, (veliki izuzetak su „Zvezdane staze“) i konceptu slobode ličnosti i slobodne ljubavi, koja je naravno, uvek sa nedostižnim ciljem da se nađe ’onaj pravi’. Kod TV novela, pravi tip je tu od početka, ali nikako da se venčaju do poslednje epizode... Ipak, za razliku od „španskih serija”, odnosno meksičkih, brazilskih, portugalskih, istočnjačke serije su malo sofisticiranije, te nema eksplicitnih scena vođenja ljubavi, manje je drame u smislu plakanja, setimo se Esmeralde, Kasandre i LJovisne, isplakaše žene okean suza, a prostora za prava i odnose gej populacije za sada je u istočnjačkim sapunicama nezamislivo malo. Ono što trenutno ide u korist istočnjačkim sapunicama u odnosu na zapadne je modernija produkcija. Raskošna scenografija, predeli, panorame, dijalozi glavnih likova na otvorenom, novitet su u odnosu na latinoameričku produkciju. Mada, ne daju se i Južnoamerikanci, jer brazilska serija „Indija - ljubavna priča” koštala je 50 miliona dolara, i ne može se poreći raskoš i predivne slike ove melodrame. Tačna cifra turske produkcije nije poznata, ali i ona se meri desetinama miliona dolara. Zna se koliko para treba izdvojiti za kupovinu serije. Dragan Petrović, direktor firme „Visionari Thinking” i distributer televizijskog programa za Evropu, kaže da zahvaljujući fenomenalnom uspehu „1001 noći“, Turci za prava emitovanja za Srbiju danas traže i preko dve hiljade evra po epizodi: „To je suma koja se više ne plaća ni za najskuplje američke serije. Istovremeno, Latinoamerikanci su danas srećni ako dobiju i 400 do 500 dolara po epizodi”. Naš sagovornik smatra da se samo u arapskom svetu i na balkanskom poluostrvu može govoriti o fenomenu turskih „sapunica“ i pomami za distribucijom: „Nisam stručan da ulazim u razloge zašto je to tako, ali sam sklon da verujem kako je ova ’nova turska zabava’ bar nekoliko decenija u raskoraku s onim što razvijena televizijska tržišta podrazumevaju pod pojmom vrhunska TV serija”. Profesorka Maja Volk podseća i da je Indija oduvek bila najjača kinematografska nacija na svetu. Još pre 30 godina, proizvodilo se 800 igranih filmova godišnje, što SAD ne može da dostigne sa svim svojim nezavisnim A, B i C produkcijama. Ali, tajna uspeha „Hiljadu i jedne noći”, ali i sapunica koje su ranije prikazivane na našim televizijama, zasniva se na snažnim emocijama koje, kako kaže profesorka, imaju cilj da se gledalac dobro isplače, i oslobodi straha od ’zlikovaca’, ali i da bude siguran u izvesnost srećnog kraja... „U vremenima kada su mnogi izgubili veru u postojanje neke konačne instance na kojoj se pravično ocenjuju postupci, u kojoj pobeda dobra nije verovatna, melodrama deluje lekovito” kaže Volkova. Ono što po pravilu prati telenovelu je i popularnost glavnih aktera. Devedesetih godina, ubedljivo najgledanija melodrama kod nas, ali i u svetu ikada, bila je venecuelanska telenovela „Kasandra”. U vreme najveće bede i sankcija, dolazak glavne glumice Koraime Tores u Srbiju, bio je za obožavaoce „devojke iz cirkusa” presedan i pravo osveženje! Srećne novorođene bebe, sada već velike devojke, dobijale su ime po glavnoj akterki ove sapunice. A zahvaljujući ciganskoj vračari i proročici Dorindi, Kasandrinoj baki koja je čuvala, i kod nas su se pojavile poznate gatare... Eto šta može popularnost telenovele da donese jednoj tada već posrnuloj državi. Pre posete Beogradu, glumci serije „1001 noć“ bili su gosti u Hrvatskoj. Ovo gostovanje popularnih glumaca komšije je koštalo 300.000 evra. Za posetu Beogradu šuška se da su plaćeni 100.000 evra. U Hrvatskoj je međutim popularnost ovog para otišla toliko daleko da je jedan obožavalac objavio oglas da prodaje stan u Zagrebu „isti kao Onurov”! Osim što sapunice utiču na gledaoce da zajedno sa glavnim likovima prolaze kroz „golgotu”, da bi na kraju pobedili dobro i ljubav, inspirišu ih i da napišu poneki scenario ili epizodu. Da srpski obraz ne bude ukaljan, pobrinula se Aleksandra Belčević (24), scenaristkinja telenovela. Mlada Beograđanka učestvovala je u pisanju scenarija za telenovelu „Heridas de amor” (kod nas prevedena kao „Slomljeno srce”). Trenutno je, kako kaže za NIN, u kontaktu sa velikim brojem latino glumaca, producenata i menadžera, ima još par scenarija koje je prosledila producentima kompanije “Televisa San Anhel” i nada se da će u narednom periodu biti prostora za neku ozbiljniju saradnju: „Nameravam i da uskoro pokrenem sajt koji će se baviti povezivanjem latino glumaca sa domaćim medijima”. Belčevićeva kao mladi ekspert za fenomen maratonskih serija smatra da su kod nas turske sapunice popularnije jer više podsećaju na serije domaće proizvodnje: „Mentalitet koji pokazuju u svojim produkcijama liči na mentalitet naših ljudi, što je verovatno i glavni razlog velikog uspeha turske telenovele ’1001 noć’”. Ona razliku između istočnjačkih i zapadnih sapunica vidi u jeziku i kulturi koju predstavljaju: „Detaljnijim gledanjem stiče se utisak da latino serije mnogo više polažu na dramatične obrte radnje, zamršene priče i tragične događaje, dok se u turskim akcenat stavlja na odnose između protagonista, ljubavne priče i porodične relacije”. U Turskoj lokalne zvezde, ali i one nama poznatije, utrkuju se ko će pre da zaigra u nekoj novoj sapunici. Popularna pevačica Emina Jahović, inače supruga čuvene pop zvezde Mustafe Sandala, imala je sreće i dobila glavnu ulogu u seriji „Polje lala”, koja bi trebalo da se od Nove godine prikazuje i kod nas. Balkanska Penelopa pobrala je sve pohvale, a sapunica trenutno u Turskoj obara rekorde gledanosti. Bilo je i kod nas (ne)uspešnih pokušaja da se reditelji poznati glumci, ali i tada nove nade, oprobaju u ovom žanru. Prva sapunica „Jelena” emitovana je 2004. i 2005. godine. Autor scenarija je Meksikanac Hoakin Herero Kasasola, a telenovela prepuna obrta, završila se nakon 110. epizode. Zanimljivo je da se prva epizoda „Jelene” emitovala na velikom video-bimu, na Trgu Republike u Beogradu, kako bi se što bolje promovisala. Tri godine kasnije, 2008., ljubitelji sapunica su na Pinku uživali uz junake serije “LJubav i mržnja”, i ova telenovela dobila je dobre kritike, i veliku gledanost. Jedna od glumica u ovoj seriji, Katarina Radivojević, danas snima u Hrvatskoj, i šuška se da po epizodi “Najboljih godina” zarađuje oko 500 evra. Hrvati su ozbiljno pristupili ovom poslu. Angažovanjem srpskih glumaca, pridobili su na veoma jednostavan način naše gledaoce. I braća Rusi su po ugledu na Latinoamerikance i Evropljane, imali izlet u sapunice. Prva ruska telenovela “Kneginja Anastasija” iz 2004. godine, dobila je pozitivne kritike van granica bivšeg SSSR. Dramatična sudbina Anastasije u 127 epizoda u Kini je imala zavidnu gledanost, ali i u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Dramatičnost telenovela ne može da se doživi na pravi način bez muzičke podloge. Jedan od glavnih faktora za uspeh sapunica je muzika. Svaku sapunicu prati naslovna pesma. Mnoge poznate svetske zvezde pevale su za telenovele, među njima Enrike Iglesijas, Šakira, Glorija Estefan, Elton DŽon, tinejdž atrakcija Rebelde ( iz istoimene serije)…O kvalitetu songova ne treba raspravljati, ali orijent zvuk koji je kod nas veoma popularan u pojedinim turbo folk pesmama, daje na snazi i turskoj Šeherezadi. Ko će iz “rata sapunica Istok protiv sapunice Zapad izaći kao pobednik? Još je rano za tačne prognoze, ali ko god da na kraju slavi, većini ljubitelja ovog žanra biće svejedno – važno je da se drami, plače, voli, moli, i da ima više od 100 epizoda – obavezno! Što se tiče Onura i Šeherezade, utabali su staze za primat u sapunskoj produkciji, barem kada je naš region u pitanju. A da li će medijska industrija uspeti da ubrza modernizaciju Turske uz pomoć bajkovitih sapunica, pokazaće neko drugo, novo vreme…  Ratovi i vibratori Povodom dolaska glumačkog i bračnog para Berguzar Korel ( Šeherezada) i Halit Ergenc (Onur) u Srbiju, prošle subote u beogradskom hotelu Hajat organizovana je i konferencija za novinare, a nakon nje slikanje fanova sa turskim zvezdama. Bilo je klasičnih pitanja, milion puta postavljenih (kako vam se dopao Beograd, ljudi, hrana, piće...), ali mi izdvajamo dva pokušaja da se postavi pitanje. Nada Veljković, novinarka portala „Nadlanu.com“, pokušala je da pita: „Pročitala sam da se zbog velike popularnosti u Hrvatskoj, u seksi šopovima mogu naći i ...“ – novinarka nije uspela da završi pitanje do kraja. Razumljivo je da se Onuru nije pričalo o vibratorima sa njegovim imenom, dužine 22 centimetra i sa tri brzine, za kojim su žene poludele u Hrvatskoj. Novinarka „Novosti on line“ Marija Vukićević, je pokušala da kroz pitanje objasni gostima srpsko-turske odnose: „Ne znam da li ste upoznati sa našom burnom istorijom, odnosno istorijom Srbije i Turske, s obzirom na to da ste jako popularni kod nas, po mom skromnom mišljenju uspeli ste da pomirite naše dve zemlje, i bacite u senku sve one ratove i ružne stvari...“ – nakon burnih reakcija prisutnih, novinarka je prekinuta. NIN je nakon nje, upitao Berguzar da li igra u pozorištu, i šta je za nju pozorišni izazov? „Trenutno ne glumim u pozorištu, ali u zavisnosti od angažmana naredne godine, definitivno ću se posvetiti teatru. Volim komedije i mjuzikl, i nadam se da ću se oprobati u tim žanrovima“. Nakon završetka konferencije, oko stotinak najvernijih fanova pohrlilo je da se ovekoveči na slici sa glumcima. A završnica srpsko-turskih ratova ostala je bez odgovora. Kao i popularnost „onur“ vibratora. Zašto, baš, sapun Sapunica je prevod engleske reči „soap opera“, i kada je nastala odnosila se na igrani dramski program emitovan na radiju. „Svakog dana u dnevnom terminu, tema je bila izmišljene domaće nedaće i problemi. Malo radnje mnogo osećanja. Za ime ’sapunica’ zaslužni su sponzori takvih programa, najčešće proizvođači sapuna”- kaže profesorka Vesna Jezerkić i dodaje: „Kasnije se termin koristio da označi realnu situaciju, krizu ili gomilu problema koji su podsećali na one u kojima su slušali u sapunicama na radiju. Naravno sapunica je aluzija i na domaćice, kao na primarnu publiku, na bujicu suza koje naviru kao kada vam ’sapunica uđe u oči’”.