All about Deda

Trenutno se osećam ko Jelena Karleuša. Sedim za kompjuterom, skupljam inspiraciju, i čekam da mi kolumna padne s neba. Naziv sam lako smislio – ako se njena zvala ’All about Diva’’, moja će se zvati ’All about Deda’’. Moguće da će redakcija NIN-a narednih dana biti zatrpana pismima u kojima se zahteva da otkriju ko piše kolumne Deda Mraza, ali ja sam im jasno stavio do znanja da u mom slučaju javno pisanje kolumne ne dolazi u obzir. Niti imam vremena za gubljenje, niti mislim da ovde ima ljudi koji veruju da Deda Mraz ne ume da piše kolumne. Sondiranje javnog mnjenja koje je sprovela moja agencija ’’Deda Mraz, Ekrem & Jevrić’’ pokazalo je, naime, da od ukupne populacije Srbije čak 74 posto ispitanika smatra da ja povremeno postojim, 16 posto smatra da postojim stalno i samo 10 posto smatra da uopšte ne postojim. Iznenadilo me, međutim, što u isto vreme sprovedena anketa o mom cenjenom dvojniku M. Cvetkoviću pokazuje dijametralno suprotne rezultate – čak 62 posto punoletnih građana Srbije smatra da on uopšte ne postoji, dakle ni stalno ni povremeno, osam posto anketiranih je na njegov pomen odbilo da se izjašnjava tako što su anketare izbacili iz stana uz pretnju hladnim oružjem, 11 posto je odbilo da se izjašnjava uz pretnju vatrenim oružjem, devet posto je anketare uzelo za taoce, dok se 10 posto ispitanika izvinilo što ne znaju tačan odgovor, jer ne prate fudbal. Iz toga zaključujem da Srbi više veruju finskim lekarima i finskim Deda Mrazovima, nego domaćim. Ho-ho-ho, čudan ste vi narod. Iz Srbije mi inače stiže veliki broj pisama. Ove godine mi je stigao i jedan dečkić. Mada pravila moje fabrike igračaka nalažu da je nezaposlenim licima pristup zabranjen, on je bio toliko dosadan i dosledan da sam ga primio. Zove se Vuk. Ima, odokativno, oko trinaest godina. Čim sam mu otvorio vrata, umesto ’’soni plejstejšna’’ zatražio je da Laponija ne prizna Kosovo. Boravio je tu nekoliko sati, i mada sam ga ubeđivao da moje ingerencije ne sežu toliko daleko, na kraju je ipak dobio moje čvrsto obećanje: Laponija podržava suverenitet i teritorijalni integritet Srbije gde god da je. Uvalio sam mu i neke radioaktivne kineske igračke, jer mi je rekao da voli sve što je kinesko, sem disidenata. Inače, ja sam osedeo mnogo pre njegovog dolaska. Ne pratim mnogo politiku, pa ne znam kad su osedeli moj i Klunijev dvojnik. Vilenjaci, opet, tvrde da su mi kosa i brada od te diplomatske posete bar dve nijanse belje, ali vilenjaci su spadala. Ho-ho-ho-hohštapleri... Struktura poklona koje mi naručuju iz Srbije razlikuje se od godine do godine, od režima do režima. Ove je najviše bilo pisama sledeće sadržine: ’’Deda Mraze, da li irvasi daju mleko? Ako daju, donesi nam dva irvasa, ali gledaj da obavezno budu ženke’’. Sem irvasa muzara, građani Srbije najviše traže da im donesem kuće, pos’o, pos’o, kuće, i tako ukrug, zatim raskošni talenat Jelene Karleuše (52 posto), onog starog Tomu (32 posto), iz Kraljeva traže cigle i gipsane labudove sa likom Aleksandra Vučića, baštenske patuljke sa likom Ratka Mladića... Ima tu svakakvih čuda. Interesantno, deca ne traže ništa posebno. Kažu, svega im je dosta. Najviše mi pišu odrasli, ali njihova pisma blagodareći impozantnom broju gramatičkih i pravopisnih grešaka, ne ruše čaroliju da to čine mališani. Snalažljiv ste narod, umete da se kamuflirate, imate stila. Ne baš pravopisnog, ali životnog svakako. Srbija mi ove godine onako laički, iz vazduha, izgleda mnogo evropskije nego ranije - nema one slatke neizvesnosti da će me na ulici presresti „grobari” s motkama, misleći da sam vođa „delija” („skidaj dres, čiča”), nema simpatičnih radikala koji decu plaše mojom malenkošću kao zapadnjačkog bauka („Vidiš, sine, ovako ćeš ofucano izgledati ako piješ koka-kolu, osvežavajuće bezalkoholno američko đubre”), čak je i poznati dedoskeptik Napredni Tomislav počeo da veruje u mene, a Evropski Ivica pozvao me da se učlanim u Socijalističku partiju Srbije. „Imamo potrebu za još jednim neobičnim članom Glavnog odbora - a istinsko iznenađenje posle svega, kažu interna istraživanja, bili biste jedino Vi” - napisao mi je u telegramu Evropski Ivica. Ko bi rekao da su to onaj isti ho-ho-hoblovani radikal, i onaj ho-ho-ho-homofobični debeljko. Ho-ho-ho...