Teško, teže, 2011.

I dok nam je za 2020, dakle deset godina unapred, obećan bolji život - inflacija od tri odsto, 400.000 zaposlenih više i bruto domaći proizvod po stanovniku od 8.000 evra, malo ko se od ovdašnjih političara usuđuje da nam nešto obeća za narednu 2011. godinu. Čak ni poslovično optimistični Dinkić. Tek da ne bude sve crno pobrinuo se, inače dedamrazoliki, premijer Mirko Cvetković, najavivši da će nam svima biti bolje u 2011. godini. Sumoran kraj 2010. i statistika ne govore tako. Visoka inflacija, slabljenje dinara, nezaposlenost u porastu, nestašice poput onih iz Miloševićevih vremena, smračili su lica građana uoči Nove godine. „Nikad neizvesnije nismo dočekivali Novu godinu. Imamo visoku inflaciju, nestabilan devizni kurs, pesimistična očekivanja privrednika, nerešene probleme likvidnosti, visoku nezaposlenost, zaustavljen kratkotrajni oporavak industrijske proizvodnje. Kada ovome dodamo verovatno zapaljivu predizbornu retoriku, onda se u pitanje dovodi i održavanje kakve-takve socijalne stabilnosti”, tvrdi za NIN Vladimir Vučković, profesor na Megatrend fakultetu i saradnik MAT-a. Podseća da ni u svetu nije mnogo bolja situacija, pa, kako kaže, EU “liči na voz sa koga otpada jedan po jedan vagon, a u SAD, slično kao kod nas, nakon ohrabrenja ponovo stižu loše vesti o stanju realne privrede”. Glavni ekonomski problemi neće se menjati u odnosu na ovu godinu. To će ostati visoka inflacija, nestabilan kurs, gubitak posla. Ekonomisti se slažu da će biti jako teško da se održi ciljana inflacija od maksimalno šest odsto u narednoj godini. Inicijalni udarac na inflaciju već početkom naredne godine biće rast penzija i plata u javnom sektoru. Guverner NBS Dejan Šoškić izjavio je da bi prevremeno odmrzavanje zarada moglo uticati na povećanje inflacije od 0,3 do 0,4 odsto. Gotovo istovremeno očekuje se i poskupljenje struje i gasa, čija je cena “kočena” tokom 2010. godine. Prema nezvaničnim informacijama, struja bi dogodine mogla da poskupi za 20 odsto, a i gas u sličnom procentu od oko 18 odsto. Sve će to bitno pogurati inflaciju. U takvim uslovima i pri slabom prilivu investicija neće biti lako ni održati kurs dinara. Većina ekonomista smatra da će dinar dogodine oslabiti za 10-15 odsto. Planirani rast bruto domaćeg proizvoda od tri odsto je realan, kaže Vučković, ali napominje da to neće doneti puno poboljšanja u realnom životu. Sa rastom od tri odsto vraćamo se, u pogledu vrednosti BDP, tek na nivo iz 2008. godine. Isto tako, u realnom životu neće biti većih promena ni ako rast bude manji od tri odsto. Dakle, standard građana neće se popraviti. Iako na papiru na povećanje zarada mogu računati samo zaposleni u javnom sektoru i penzioneri, prvo skromno povećanje od samo dva odsto u januaru, doneće im u proseku po nekoliko stotina dinara više. Malo da popravi standard građana, a puno za državnu kasu. Svaki procenat povećanja košta dodatnih sedam milijardi dinara. Da je ispunjeno ranije obećanje o usklađivanju i sa procentom polugodišnje inflacije, ceh za budžet bio bi daleko veći (za skoro 40 milijardi dinara), a budžetska rupa 160 umesto 120 milijardi dinara. “Posle dve godine zakucanih plata i penzija, u 2011. godini ćemo kroz tri povećanja imati njihov skroman rast od možda 6-7 odsto ukupno. To povećanje imaće smisla samo ako inflacija ne bude visoka i ne pojede ga potpuno. Očekujem rast BDP-a od tri odsto, zaustavljanje rasta nezaposlenosti i rast izvoza. Dakle, verujem da će ekonomski parametri pokazivati pomak nabolje. Ipak, efekti tih parametara neće se u dovoljnoj meri odraziti na standard građana, pa će oni živeti tek nešto malo bolje nego 2010.”, tvrdi za NIN Jurij Bajec, ekonomski savetnik premijera Cvetkovića. Za razliku od sasvim skromnih pomaka za one kojima je država poslodavac, zaposleni u privatnom sektoru nemaju čemu da se raduju. NJih, za razliku od državnih službenika, čekaju novi talasi otpuštanja i ponegde već najavljeno smanjenje plata, kako bi se broj otpuštenih umanjio. Investicija nema ni od korova, a u najavljivane prilive država računa najviše na prihode od prodaje Telekoma. “Ako izuzmemo Telekom, neka bude i pola od pompezno najavljivane četiri milijarde evra, pa će biti odlično. Sada i dve milijarde evra izgleda mnogo. A otprilike nam godišnje toliko treba do kraja decenije da nadomestimo nedostatak domaće akumulacije za solidan privredni razvoj”, objašnjava Vučković. Glavni adut Vlade, a čini se i jedini u predizbornoj 2011. godini, biće prodaja Telekoma. Upravo ona drži osmeh na licima vladinih zvaničnika, koji u nju polažu sve nade, pa se od tog priliva očekuje ne samo dovoljno novca za brojne puteve, otplatu kredita, već i da takva devizna injekcija stabilizuje dinar, koji nezadrživo tone. „Kurs dinara mogao bi da bude stabilniji, jer se očekuje značajan priliv deviza na osnovu prodaje Telekoma i stranih investicija koje su uglavnom već dogovorene. Recimo, Fijat će uložiti dogodine oko 700 miliona evra. Ako se to sve ostvari i ukoliko država bude vodila politiku umerenog trošenja budžeta, onda bi kurs mogao da bude stabilniji”, tvrdi Bajec. Takođe očekuje da država u godini pred nama uradi puno na izgradnji infrastrukture, pre svega na Koridoru 10, kao i da podigne građevinsku industriju, koja je bila problem u 2010. godinu, a bitno utiče na ukupni privredni rast i aktiviranje domaćih resursa. I sam priznaje da za ovu vrstu umerenog optimizma koji gaji, ima puno pretpostavki, a sve zavise od ponašanja Vlade, koje je neizvesno u predizbornoj godini. Upravo u ponašanju Vlade najveću opasnost vidi i Vučković. “Ne verujem da ćemo imati naglo pogoršanje makroekonomskih performansi. Pre ćemo biti skuvani lagano kao žaba, nego što će nešto eksplodirati. Ipak, glavni ekonomski problem će tek nastati ukoliko se vlast bude odlučila da u predizbornoj godini veštački poveća standard, po osnovu prelivanja sredstava od prodaje Telekoma u potrošnju, odlaganja kapitalnih investicija, izbegavanja da se odlučnije krene u reformu javnih preduzeća i slično. Zvuči paradoksalno, ali mora se reći - ukoliko dođe do naglog porasta životnog standarda u sledećoj godini, to će značiti da ćemo nakon toga živeti lošije, jer ćemo razoriti razvojne mogućnosti”, tvrdi Vučković. Većina privrednika smatra da smo ih već razorili, te da će godina pred nama biti još teža. Tako Milan Knežević, vlasnik tekstilne firme „Modus“, tvrdi da je država propustila sve šanse do sada, a nijednu strukturnu reformu nije završila. „Nismo završili ni privatizaciju, imamo 30 odsto reprivatizovanih preduzeća, a kad dodamo one za koje nema kupca, to je 45 odsto. Nije napravljena reforma javnih preduzeća, koja i dalje posluju kao socijalne ustanove, zadužene da obezbede jeftinu struju, gas i grejanje. Najbolju sliku o tome koliko nas takva politika prema javnim preduzećima košta daje podatak da će iz budžeta za 2011. godinu 3,2 milijarde dinara otići na subvencije privredi, dok će samo Železnice kroz subvencije dobiti pet puta više“, tvrdi Knežević. Trenutno stanje u privredi naš sagovornik vidi kroz 30.000 preduzeća u blokadi, 7.300 njih spremnih za stečaj, kao i kroz izostanak ozbiljnog obračuna sa sivom ekonomijom u kojoj se, kako kaže, obavlja 50 odsto prometa. Kriza je ostavila oko 200.000 ljudi bez posla, a Knežević očekuje da će, ako se ništa ne promeni, još 50.000-60.000 ljudi ostati bez posla u godini pred nama. „Nije kriza oluja, pa da prođe sama od sebe. A naši političari je upravo tako shvataju, ne čineći ništa. I ono što čine je u predizborne svrhe, pa je tako odmrzavanje plata samo avans za izbore, da se budući birači održe u stanju dobre volje. Efekti tog povećanja u smislu veće tražnje neće se osetiti, jer će zaposleni i penzioneri dobiti nekoliko stotina dinara više“, tvrdi Knežević. Tako smo se našli u vrzinom kolu, subvencije privredi sve su manje, krediti privredi sve skuplji zbog povećanja referentne kamatne stope, veliki broj firmi više nema kreditni bonitet, jer ne uspeva da otplati postojeće obaveze, pa više ne može ni da se zaduži i tako ukrug. „Idemo ka potpunom kolapsu privrede. Ako 2011. godine ne počnemo veliko spremanje i ako država reši da u predizbornoj godini više troši, a zatim izgubimo i 2012. zbog izbora, onda smo 2013. godine izgubili i svaku šansu za razvoj“, mračne su prognoze Kneževića. I Vučković se slaže da će 2011. godina teže pasti privredi nego građanima, jer će o delu zaposlenih i penzionera, “brinuti” država. “Željom da im na račun privrede održava standard, država će samo produžiti Matriks. Buđenje će biti bolnije”, slikovit je Vučković. Baš zato što je sve na vladi i njenoj spremnosti na oštre reforme i štednju, malo ko je danas u Srbiji optimista. Loše prognoze za nas su gotovo izvesnost. Tim pre što je godina pred nama predizborna, dakle nikako ona u kojoj bi vlada vukla ispravne, a nepopularne mere poput smanjenja administracije, reforme javnih preduzeća, demonopolizacije… I dok Bajec tvrdi da ipak ne treba sve gledati tako crno, jer je “stvar još u našim rukama, nije sve ispušteno”, Vučković veruje da je danas luksuz biti optimista. “Ipak, ako hoćemo da tražimo naznake boljih dana, onda bi to bilo: poljoprivredna godina će, nadamo se, biti uspešnija, a time i cene stabilnije, integracija sa EU bi trebalo da se produbi, mogle bi se dalje efektuirati, kroz rastuće proizvodnju i izvoz, ranije strane investicije, poput Ju-Es stila, Gorenja, Fijata…”, kaže Vučković. Mogli bismo ići još dalje, pa zagledani u obećanu lepšu 2020. godinu, ove pred nama nekako “pregrmeti”. Sa tankom nadom da ćemo iz tog lonca u kome se “lagano kao žaba” kuvamo već godinama, ipak izaći živi.  Najvažniji ekonomski događaji u 2010. godini U januaru je počela podela besplatnih akcija građanima Srbije. Oko 4,8 miliona građana koji u dosadašnjem postupku privatizacije nisu dobili akcije društvenih preduzeća dobilo po pet akcija Naftne industrije Srbije, nominalne vrednosti 2.500 dinara. Republička agencija za telekomunikacije dodelila je u februaru kompaniji Telenor licencu za fiksnu telefoniju čime je i zvanično ukinut monopol Telekoma u ovoj oblasti. Licenca plaćena milion i pedeset hiljada evra. Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić u martu je podneo ostavku. Jelašić je svoj čin obrazložio ličnim razlozima, ali je on usledio nakon velikog pritiska od dela Vlade Srbije i privrednika zbog naglog slabljenja dinara. Predstavnici kineske kompanije CRBC, ministarka za NIP Verica Kalanović i gradonačelnik Beograda Dragan Đilas u aprilu su potpisali sporazum o izgradnji mosta Zemun – Borča, preko Dunava. Most se gradi kreditom kineske Eksim banke od 170 miliona evra. Vrednost evra u maju je prvi put od njegovog uvođenja prešla 100 dinara i srednji kurs je iznosio 100,2 dinara. Ekonomisti najavili dalji pad domaće valute. Skupština Srbije izabrala je u julu Dejana Šoškića, profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu i predsednika Saveta Narodne banke Srbije, za novog guvernera NBS. Šoškić izjavio da će politika NBS ostati ista. Na Beogradskoj berzi krajem avgusta počela je trgovina akcijama Naftne industrije Srbije po početnoj ceni od 505 dinara. Vrednost akcije u jednom trenutku dostigla 550 dinara, ali je posle pala na nešto preko 400 dinara. Ministarstvo finansija Srbije objavilo je u oktobru tender za prodaju 51 odsto akcija Telekoma Srbije. Ukupna vrednost kompanije procenjena na 2,43 milijarde evra. Iz Vlade Srbije najavili da će prodaja Telekoma sačekati 2011. godinu. Upravni sud Srbije doneo presudu po kojoj je Denjub fuds grupa, čiji vlasnik je investicioni fond Salford, zloupotrebila monopol na tržištu otkupa mleka u Srbiji. U presudi donetoj u novembru navedeno je da je kompanija, u čijem vlasništvu je pet najvećih mlekara u Srbiji, nametala nepravedne i nejednake uslove proizvođačima, čime su konkurenciji onemogućavali ulazak na tržište, a proizvođače stavljali u zavisan položaj. Bord direktora MMF-a odobrio u decembru šestu, poslednju reviziju stendbaj aranžmana Srbije sa MMF-om. Srbiji je time omogućeno da povuče novih 373 miliona evra. Kreditni aranžman od skoro tri milijarde evra sklopljen je sa Međunarodnim monetarnim fondom sredinom maja 2009. godine, a ističe u aprilu 2011. godine. Građani razumniji od političara “Prodaja Telekoma jeste važna u 2011. godini, ali je još važnije pitanje kako će se novac od prodaje potrošiti. Važno je da ta sredstva, kao mnogo puta ranije, ne `odlepršaju` u potrošnju. Teško je to sprečiti u predizbornoj godini. Ipak, čini mi se da građani, koje čujem u autobusu i na pijaci, shvataju da od tih kratkoročnih većih prihoda nemaju ništa. Shvataju da ćemo do novih radnih mesta doći štednjom i ulaganjem u infrastrukturu. Nisu građani više spremni da nagrade glasovima na izborima lako date populističke predloge. Moj utisak je da bi se danas, za razliku od nekih ranijih godina, poverenje građana na izborima pre dobilo kroz pošten pristup – ‘teško je i zato moramo danas da štedimo da bi sutra Srbiji bilo bolje’. Nisam siguran da naši političari misle isto što i ja, ali osećam tu promenu kod građana”, objašnjava Jurij Bajec. Projekcija za 2011. (u %) Pokazatelji 2011. BDP, mlrd dinara (tekuće cene) 3.419,2 BDP po stanovniku, u evrima 4.387,8 BDP, realni rast 3,0 Izvoz robe, izražen u evrima 14,2 Uvoz robe, izražen u evrima 6,2 Deficit tekućeg računa, bez donacija, % BDP 8,0 Spoljnotrgovinski saldo robe i usluga, u evrima, % BDP 14,5 Prosečne neto zarade, realni rast 1,8 Rast produktivnosti rada 3,0 Inflacija, kraj perioda 5,8 Fiskalna politika za 2011. Osnovni parametri mlrd RSD % BDP Ukupni javni prihodi 1.320 38,65 Ukupni javni rashodi 1.460 42,75 Ukupni fiskalni deficit 140 4,10 Prihodi budžeta Srbije 724 21,20 Rashodi budžeta Srbije 845 24,75 Deficit budžeta Srbije 121 3,55 Budućnost pripada njima Lazar Krstić (26) Etika ekonomije Lazar Krstić (26) jedan je od najmlađih projekt menadžera u poznatoj svetskoj konsultantskoj kući, Mek Kinsi, u kojoj je svojevremeno karijeru započeo i aktuelni potpredsednik Vlade Srbije, Božidar Đelić. Lazar je karijeru, međutim, započeo u Beogradu, ali je brzo, za svega četiri godine, preko Zagreba, Beča, Moskve, Londona i Seula, stigao do NJujorka, gde sada radi. Specijalnost su mu energetika i bankarstvo, a značajno iskustvo ima i u javnom sektoru. Neposredno pred početak profesionalne karijere, Lazar je dimplomirao na Univerziteta Jejl, nadomak NJujorka, iz etike, politike i ekonomije i matematike. U toku studija bio je dobitnik više od deset univerzitetskih nagrada i stipendija, uključujući i jednosemestralni boravak na Slobodnom univerzitetu u Berlinu, kao i kraće studijsko putovanje na Vajcmanovom naučnom institutu u Izraelu. Do svoje 18. godine Lazar je živeo u Nišu, gde je završio Gimnaziju „Bora Stanković“ kao đak generacije i osnivač i predsednik đačkog parlamenta. Posebno mesto u njegovim srednjoškolskim godinama (i deo zasluga za kasnije uspehe) zauzima i vreme koje je proveo u Istraživačkoj stanici „Petnica“ nadomak Valjeva. Iako već godinu i po dana živi u NJujorku, nije mu problem da i više puta mesečno – poslom ili privatno – dođe u Evropu, a najčešće u Srbiju. Rekreativno se bavi tenisom i stonim tenisom, a kad god može, ne propušta priliku da stane na skije. Zbog svojih rezultata, Lazar je 2008. godine bio dobitnik drugog po redu počasnog srpskog pasoša. Član je Mense Srbije i ogranka „Nikola Tesla centar“ od 16. godine, a povremeno je uključen i u rad Međunarodnog akademskog centra u Beogradu. Lazar tečno govori engleski jezik, a služi se i nemačkim, francuskim i ruskim.  Vanja Đurić (24) Lepota pameti U životu Vanje Đurić sve se odvija brzo. I onda, na samom njegovom početku, kada ti događaji nisu bili ni malo lepi, i kasnije, kada se uspesi nižu kao na traci. Upravo dok je pripreman ovaj tekst Vanja je dobila posao u kompaniji informacione tehnologije KomDok. Kao direktor za poslovni razvoj. Vanja je rođena 28. jula 1986. u Bosni i Hercegovini, odakle se pred ratnim vihorom, sklonila u Srbiju. Kasnije se njena porodica preselila u Sjedinjene Države, u državi Ohajo. Na univerzitetu u Akronu Vanja je studirala biznis sa osvrtom na međunarodno poslovanje i pripremni program za prava. Stekla je diplomu sa svega devetnaest godina, postavši tako najmlađi diplomac u celokupnoj istoriji univerziteta u Akronu. Nakon diplomiranja i nekoliko godina stečenog iskustva, Vanja je odlučila da se dalje školuje na posle diplomskim studijama. Na osnovu svog izuzetnog uspeha na redovnim studijama, nagrađena je punom stipendijom univerziteta Kent State, gde je studirala biznis. Vanja je stekla MBA titulu kao najbolja u svojoj klasi. Uporedo sa svojim akademskim i poslovnim uspehom, Vanja se oprobala i u takmičenju lepote i 2009. godine osvojila titulu mis turizma države Ohajo. Od 2006. godine, bila je predsednik folklorne grupe Sveti Dimitrije Ostrog, gde je, pored mnogih dužnosti koje dolaze sa ovom titulom, posvetila pažnju pomaganju i profesionalnom obrazovanju mladih. Krajem oktobra je na Ohajo Stejt univerzitetu završila sav neophodni rad za doktorat u oblasti međunarodnog poslovanja i doputovala na odmor u Srbiju. Kada se vratila kući, u Ameriku, čekalo ju je više ponuda za posao, od koji je izabrala onu pomenutu na početku.