Da ne bude gora

Optimisti će sportsku 2010. pamtiti po uspesima kojih nije bilo malo dok će pesimisti neuspehe, kojih je takođe bilo, staviti u prvi plan i tvrditi kako nam ni u sportu ne ide kao nekad. Ipak, čini se da još uvek važi konstatacija da nam je sport bolji od države, odnosno od uslova u kojima egzistira i opstaje. Ta se teza potvrđuje iz godine u godinu pa se valja nadati da će tako biti i na kraju 2011. Šta naše sportiste čeka u njoj ? Godina je predolimpijska, važna za mnoge takmičare koji će pokušati da ispune olimpijsku normu. Sezona, po običaju, počinje serijom teniskih turnira u Australiji od kojih je svakako najvažniji „Australia open” od 17. do 30. januara. Podsećanja radi, to je jedini „Gren-slem” turnir koji je u karijeri osvojio Novak Đoković. U januaru će na scenu i rukometaši koje u Švedskoj od 13. do 30. očekuje Svetsko prvenstvo. U grupi smo sa Australijom, Alžirom, Hrvatskom, Danskom i Rumunijom. Rukomet nam nije na nekadašnjim visinama, ali ima talentovanih igrača u koje treba verovati, kao i u selektora Veselina Vukovića koji je u kvalifikacijama protiv teškog rivala kakva je bila Češka pokazao da se može i protiv prognoza. KK Partizan će tokom januara i februara nastaviti takmičenje u Evroligi nudeći Beogradu, i košarkaškoj Evropi, bar još tri spektakla u „Areni”, ali nije realno očekivati nova čuda poput plasmana u plej-of, još manje na „F4”. U martu će teniseri protiv Indije, verovatno u Novom Sadu, početi odbranu Dejvis kupa a krajem tog meseca fudbaleri će pokušati da uhvate poslednju teoretsku šansu makar za „baraž” za EP 2012. u Poljskoj i Ukrajini. Meč sa Severnom Irskom igraće se 25. marta bez publike zbog skandala koji su naši huligani izazvali u Đenovi. Ako se u neobičnim uslovima, u tišini, dobije ta utakmica, oživeće i nada...Četiri dana kasnije je gostovanje u Talinu, protiv Estonije koja je pobedila u Beogradu sa 3-1. Inače, FSS će 1. marta otvoriti „Kuću fudbala” u Staroj Pazovi i to će biti verovatno najveći dobitak srpskog sporta u 2011. Moderan sportski centar biće dostupan i selekcijama iz drugih sportova. U maju, junu i julu su Rolan Garos i Vimbldon na kojima ćemo navijati za naše predstavnike u obe konkurencije a u drugoj polovini jula (16-31) u Šangaju se održava Svetsko prvenstvu u plivanju i vaterpolu. Nadamo se da će se Milorad Čavić sasvim oporaviti od operacije leđa i braniti zlato na 50 metara delfin osvojeno u Rimu a vaterpolisti rimsko svetsko zlato. U julu počinju i kvalifikacije za Ligu šampiona u fudbalu, naš prvak startovaće od druge runde a treba da pregura još i treću i četvrtu. Tenisere će, nadamo se, čekati drugo kolo. U septembru će na evropsku scenu košarkaši, odbojkaši i odbojkašice. Domaćin muškog šampionata odbojkaša (10-18. septembar) je Češka, a ženski zajednički organizuju (23.9.-2.10) Italija i Srbija s tim što će finale biti u Beogradu. Naše devojke igraće u grupi A, u Beogradu, protiv Nemačke, Ukrajine i Francuske. Košarkaše čeka EP u Litvaniji a turnir je ujedno i kvalifikacioni za Olimpijadu u Londonu 2012. Direktno idu samo finalisti, još 4 ekipe boriće se na dodatnom kvalifikacionom turniru. Dug i težak put do Londona. Fudbaleri Srbije završavaju kvalifikacije za EP 7. i 11. oktobra mečevima sa Italijom u Beogradu i Slovenijom u LJubljani, ali od onoga šta se uradi u martu i septembru (protiv Severne Irske u Belfastu i Farskih Ostrva kod kuće) zavisiće značaj tih utakmica. U novembru će se igrati baraž za Evropsko fudbalsko prvenstvo (8 drugoplasiranih) a bilo bi idealno da u decembru branimo Dejvis-kup. Pa makar i gostima ! I još nešto. U 2011. dobićemo, sva je prilika, dugo čekani zakon o sportu na čije su se odsustvo vadili svi oni koji nisu hteli ili umeli da rade i u postojećim uslovima. Najvažniji sportski događaji u 2010. godini Srbija Trijumf u Dejvis-kupu. Kruna jedne relativno uspešne godine srpskog sporta stigla je na kraju, u decembru. Srbija je postala prvak sveta u tenisu! Pobedom nad Francuskom (3-2) osvojena je čuvena „salatara”, najlepši trofej u svetskom sportu. Junaci pobede: Novak Đoković, Viktor Troicki, Nenad Zimonjić, Janko Tipsarević, selektor Bogdan Obradović, savetnik Nikola Pilić. Bronza odbojkaša na SP. U velikoj konkurenciji, u sportu koji je masovan i koji se kvalitetno igra u velikom broju zemalja, biti treći na svetu, pri tom savladati domaćina Italiju u borbi za bronzanu medalju, rezultat je za poštovanje. Ostvario ga je relativno mlad tim predvođen sjajnim veteranom Nikolom Grbićem koji se na najbolji način oprostio od dresa reprezentacije. Plasman Partizana na F4. Fantastičan rezultat košarkaša „crno-belih” koji su posle briljantne sezone stigli do Pariza a tamo izgubili oba meča u produžetku. Od ulaska u istoriju delile su ih sekunde i malo više sreće, ali i ovako su oduševili. Četvrto mesto košarkaša na SP. Generaciji koja dolazi izmaklo je drugo uzastopno finale za pola sekunde i zbog neobjektivnog suđenja u polufinalu protiv Turaka koji su, povrh vetra u leđa tokom celog meča, pobedonosni koš postigli posle evidentnog auta strelca Tunčerija. Bronza vaterpolista na EP. Od svetskog prvaka uvek se očekuje najviši plasman, ali kada se Evropsko prvenstvo održava u zemlji koja je, poput Hrvatske, jaka u vaterpolu, i bronza je veliki uspeh. Niz medalja nije prekinut. Trijumf Zorane Arunović. Streljaštvo nam, tradicionalno, donosi dobre rezultate a u 2010. obradovala nas je Zorana Arunović, najbolja sportistkinja Srbije u izboru Olimpijskog komiteta i lista „Sport”. Na prvenstvu sveta u Minhenu pobedila je u gađanju vazdušnim pištoljem u konkurenciji 138 takmičarki a bila druga u gađanju iz sportskog pištolja. Ima samo 24 godine, „puca” za Crvenu zvezdu. Ženska odbojkaška reprezentacija. Po drugi put uzastopno odbojkašice su postale pobednice Evropske lige a nisu se obrukale ni na Svetskom prvenstvu u Japanu gde su osvojile 7. mesto. Fudbalska reprezentacija. Neko je sigurno još uvek ljut što fudbaleri nisu ispunili očekivanja u Južnoj Africi, ali ne preterujmo. Uspeh je i otići na Svetsko prvenstvo. Koliko bi nas već danas potpisalo da idemo u Brazil 2014. pa makar opet ne prošli prvi krug? Plasman Partizana u Ligu šampiona. Čekalo se 7 godina da Partizan ponovi uspeh. Posle 6 poraza u isto toliko utakmica neki će reći da bi bolje bilo i da se nije plasirao, ali nije tako. Prvo, ni u jednom meču „crno-beli” se nisu obrukali. Drugo, Beograd je imao tri fudbalska spektakla i, treće, kasa kluba bogatija je za 10-tak miliona evra. Atletika. Nije bilo medalja, ali kada je kraljica sportova u pitanju naša učešća moraju se posmatrati sa više objektivnosti. Na Evropskom prvenstvu u Barseloni mala, ali odabrana četa od samo 12 atletičara i atletičarki ostvarila je čak 9 finala. Ukupno su na 14 međunarodnih takmičenja osvojene 22 medalje a državni rekordi rušeni su 20 puta. Svet Trijumf Španije u Južnoj Africi. Svetsko fudbalsko prvenstvo bilo je planetarni događaj godine a Španija je fantastičnom „tiki-taka” igrom („kao sat”) objedinila svetsku i evropsku titulu. Pobeda Sebastijana Vetela u „Formuli 1”. Po medijskoj pažnji koju izaziva „Formula 1” je uvek u prvom planu. U izuzetno dramatičnom šampionatu pobednik je odlučen u poslednjoj trci, Nemac Sebastijan Vetel nadmašio je Španca Fernanda Alonsa za samo 4 boda u ukupnom plasmanu. Sa 23 godine i 4 meseca postao je najmlađi prvak sveta. „Super-boul”.Ogroman spektakl u američkom fudbalu koji se od 1967. igra uvek početkom februara. U Americi prenos direktno prati i do 150 miliona ljudi a oni koji žele da se reklamiraju plaćaju najskuplje sekunde u istoriji televizije. Jedna firma je za spot od 30 sekundi platila 2,5 miliona dolara. U poslednjem finalu „Sveci” iz NJu Orleansa pobedili su „Indianapolis kolts” sa 31-17. Inter-pet titula. Nije oboren rekord Barselone koja je pre dve godine osvojila svih 6 takmičenja u kojima je učestvovala, ali je Inter iz Milana bio na korak. Posle Super-kupa, kupa i prvenstva Italije, osvojio je Ligu šampiona pa Super-kup Evrope i, konačno, Interkontinentalni kup. Kapiten Srbije Dejan Stanković bio je jedan od ključnih igrača u tom trijumfalnom pohodu. Košarkaško prvenstvo sveta. Spektakularan trijumf Amerikanaca predvođenih neverovatnim Kevinom Durantom, svestranim igračem Oklahome, koji vodi loptu kao plej, šutira trojke kao krilo a skače kao centar. Turci su bili drugi, Litvanci treći a Srbija četvrta. Kristof Lemeter. Mladi francuski sprinter (20 godina) osvojio je tri zlatne medalje u Barseloni (na 100 i 200 metara i štafeti 4x100) ali je u istoriju ušao kao prvi rođeni belac koji je trčao ispod 10 sekundi. U Rijetiju je 29. avgusta istrčao 9,97 dok mu je najbolji rezultat na 200 metara 20,16. Rafa Nadal. Najbolji teniser današnjice konačno je u 2010. osvojio i poslednji veliki turnir koji mu je nedostajao - USA Open. Nažalost, protiv Novaka Đokovića ali „ćeraće se oni još”. Trijumf Lejkersa u NBA. Amerikanci svoju NBA ligu smatraju „šampionatom sveta” pa je shodno tome i prvak NBA, po njima, „šampion sveta”. Lejkersi, predvođeni Kobijem Brajantom i Pau Gasolom, uspeli su da odbrane titulu pošto su u finalu pobedili Boston Seltiks sa 4-3 i tako se revanširali za 2-4 poraz u finalu 2008. U finalu 2009. bili su bolji od Orlando Medžika 4-1. Horhe Lorenco. Prvak sveta u motociklizmu u klasi motora od 500 kubika. Mladi Španac je bio briljantan, ostvario je 9 pobeda, od 18 trka u 16 je bio na pobedničkom postolju. Na početku karijere vozio je motore od 125 i 250 kubika, ali je u najjačoj kategoriji pomračio slavu i jednog Valentina Rosija. Odluka FIFA o Rusiji i Kataru. Nije sportski događaj na terenu, ali je od višestrukog značaja za sport, posebno fudbal. Odlukom da svetsko prvenstvo 2018. organizuje Rusija a 2022. Katar, FIFA je izazvala mnogo oprečnih reakcija. Za jedne je odluka „dokaz korumpiranosti” čelnika svetske kuće fudbala, za druge sasvim suprotno, dokaz da FIFA „ne pada” na novac i da vodi računa o rotaciji kontinenata i zemalja.