Nemar, greške i neznanje

Kakav je bio učinak Ministarstva kulture i medija Republike Srbije u 2010. godini? Šta o tome kažu prilozi na sajtu Ministarstva, a šta medijski sadržaji, objavljivani tokom protekle godine? Sajt Ministarstva kulture obiluje naslovima koji govore o velikom angažmanu visokog stepena uspešnosti i ministra kulture i Ministarstva. Tematski, najzastupljenije su tri vrste priloga: prisustvo ministra Nebojše Bradića različitim kulturnim događajima (otvaranja, obilasci), zatim, nastupi u medijima i susreti sa brojnim zvaničnicima, najčešće u inostranstvu. Sa sajta se može saznati da su u 2010. godini realizovani razni javni konkursi, da je davana podrška manifestacijama, ustanovama, projektima... Tu su i tekstovi o nastupu Srbije na sajmovima knjiga (Frankfurt, Beč, Lajpcig...), o gostovanjima i uspesima umetnika... Zakonodavna delatnost, koja se smatra najvažnijim segmentom rada svakog ministarstva, predstavljena je informacijama o sačinjenim i usvojenim normativnim aktima. Između ostalog, doneta je Uredba o tzv. nacionalnim penzijama, Uredba o uslovima, kriterijumima i načinu sticanja i oduzimanja statusa „ustanove kulture od nacionalnog značaja“, Uredba o nagradi „Zlatni venac“ za poseban doprinos razvoju kulture kroz mecenarstvo i donatorstvo; usvojen je Zakon o zadužbinama i fondacijama, sačinjeni su nacrti zakona o izdavaštvu i kinematografiji, doneto je više  podzakonskih akata... Na predlog Ministarstva kulture 2010. je proglašena godinom knjige i jezika. Nedavno je izabran novi projekat za rekonstrukciju Narodnog muzeja u Beogradu. Tekstovi objavljivani u štampi, pak, ukazuju i na niz problema, premda su afirmativni tekstovi koji govore o aktivnostima ministra i Ministarstva, u tematskom smislu, vrlo slični prilozima na sajtu. Ministar Bradić i Ministarstvo, isticala je štampa, odgovorni su za to što je, krajem avgusta, zvanično proglašeno neustavnim više odredaba  Zakona o informisanju, koji je donet 2009. godine. Na štetnost i problematičnost tih odredaba ukazivali su, vrlo energično, tokom izrade Zakona sami mediji, udruženja novinara, šira intelektualna javnost, pa i nadležni pojedinci i ustanove iz Evropske unije. Predsednica Udruženja novinara Srbije LJiljana Smajlović nije videla u odluci Ustavnog suda satisfakciju za sve koji su ukazivali na loša rešenja u Zakonu o informisanju. U prvoj izjavi za medije, po odluci suda, najavila je žalbu Strazburu, zbog izgubljenog vremena i štete. To se dešavalo pre četiri meseca. Javnosti do danas nije poznato šta je Ministarstvo kulture uradilo na „popravljanju“ Zakona o informisanju.  U medijima je više puta najavljivan Nacrt medijske strategije, dokument kojim bi trebalo urediti medijsku sferu. Krajem novembra, po drugi put je odloženo njegovo javno predstavljanje. U štampi se, tim povodom, konstatuje: „Za sada nije poznato kada će se Nacrt ovog dokumenta uopšte naći na javnoj raspravi, kao ni kada će biti usvojena njegova finalna verzija. Kao razlog odlaganja u  Ministarstvu kulture su naveli da se čekaju finansijske analize tržišta koje su u toku, kao i da ne žele u ovom trenutku da ’licitiraju’ sa sledećim datumom kada bi mogao biti predstavljen ovaj dokument.“ (Danas, 24.11).  Mediji beleže i polemike koje su izazvali nacrti dva zakona: zakona o kinematografiji i izdavaštvu. NJihovo donošenje je prolongirano na 2011. Po nekim ocenama, sudbina ta dva zakona slikovit je prikaz nedovoljne aktivnosti Ministarstva kulture i aktuelnog ministra na pripremi potrebnih zakona i podzakonskih akata. Naime, nacrti oba zakona urađeni su sredinom godine i ocenjeni su u javnosti i stručnim institucijama kao preovlađujuće dobri. Zašto se stalo sa njihovim donošenjem? Koliko je poznato, Ministarstvo kulture nije doradilo članove Zakona o kinematografiji koje je Ministarstvo finansija, u redovnoj proceduri davanja saglasnosti na odredbe koje regulišu finansije, ocenilo da su u sprotnosti sa Zakonom o budžetu pa i antiustavni. Slično je i sa Nacrtom zakona o izdavaštvu. NJime je predviđeno  formiranje Centra za knjigu koji bi se finansirao  izdvajanjem tri odsto od prihoda javnih izdavačkih preduzeća: „Službenog glasnika“ i „Zavoda za udžbenike“. Usprotivila su se oba izdavača i zajedno sa drugima izdavačima, odnosno njihovim udruženjima,  ukazali  na neutemeljenost pojedinih članova Nacrta zakona i na njihovu koliziju sa drugim važećim propisima. I tu se stalo. Ni ovogodišnji otkup knjiga i predstvljanje srpske knjige u svetu nisu obavljeni kako treba, tvrdili su izdavači u medijima. Povodom otkupa knjiga za biblioteke u Srbiji mediji su proletos podsećali da je Ministartsvo kulture prošle godine oštetilo izdavače tako što im je, nakon potpisivanja ugovora, samoinicijativno prepolovilo ugovorena sredstva, a isplaćivanje  i tog iznosa odlagalo sve dok neki izdavači nisu Ministarstvu kulture javno zapretili tužbom sudu. U novembru su oba udruženja srpskih izdavača zvanično protestovala zbog toga što je otkup knjiga za 2010. toliko kasnio, a u decembru i zato što je, u odnosu na prethodne godine, Ministarstvo znatno smanjilo sredstva za otkup knjiga. Iznos od nepunih 35 miliona dinara, opredeljenih u tu svrhu, izdavači su ocenili nedovoljnim, s obzirom na osiromašene bibliotečke fondove i na činjenicu da je 2010. proglašena godinom knjige i jezika.  Za 2011. godinu ostavljeno je i zvanično usvajanje nedavno objavljenog revidiranog Pravopisa srpskog jezika. U godini knjige i jezika ne zna se kada će novi Pravopis početi zvanično da se primenjuje u školama, izdavaštvu, medijima, administraciji. Ne zna se ni koje je od tri ministarstva: kulture, nauke ili obrazovanja nadležno da predloži njegovu zvaničnu upotrebu. Prošle godine je Ministarstvo kulture pismeno odgovorilo redakciji „Blica“ (povodom „Blicovog“ pisanja o zastoju na izradi Pravopisa, i rečnika SANU) da jezik nije u nadležnosti Ministarstva kulture, već samo književnost. To je bio razlog i svojevrsne zapitanosti kako je onda Ministarstvo kulture moglo 2010. proglasiti godinom jezika. Srbija je, ove godine, na najprestižnijem svetskom sajmu knjiga u Frankfurtu imala dva štanda, jedan Ministarstva kulture i drugi, Udruženja izdavača Srbije, jer između njih nije bilo dogovora o zajedničkom nastupu. Tim povodom Udruženje izdavača Srbije je početkom jeseni obavestilo javnost da su se prethodno, u pet navrata, obraćali pisanim putem Ministarstvu kulture „u želji za saradnjom i bez finansijskih potraživanja“ a „radi jedinstvenog nastupa u Frankfurtu“, ali da „nisu dobili nijedan odgovor“.      Srbija se nije zvanično pojavila na sajmu knjiga u Parizu. Iz Ministarstva kulture to je ispraćeno objašnjenjem da će srpski izdavači biti reprezentativno predstavljeni na Sajmu knjiga u Lajpcigu. Krajem 2010. godine i pojavljivanje Srbije u Lajpcigu je postalo sporno jer je Dragoslav Dedović, koordinator nastupa, podneo ostavku zbog, kako je „Politici“ dao izjavu, „neprofesionalnog odnosa odgovornih u Ministarstvu kulture“. Reagovao je i čelnik Lajpciškog sajma rečima: „ljudi, ovo ovako ne ide“. Tim povodom Zoran Hamović, savetnik ministra, takođe u „Politici“ dao je izjavu da „saradnja sa Dedovićem nije bila zadovoljavajuća“ a da će se na sajmu u Lajpcigu „pojaviti više od trideset novih knjiga prevoda srpskih pisaca, kao i četiri antologije.“  Ministarstvo kulture nije u 2010. godini donelo ni sva podzakonska akta, neophodna za primenu Zakona o kulturi, čime je prekršilo sopstveni zakon. Prema Zakonu o kulturi, usvojenom avgusta 2009. Ministarstvo je bilo u obavezi da do marta 2010. sačini niz podzakonskih akata kako bi se navedeni zakon mogao primenjivati. Neka od tih akata su usvojena sa znatnim zakašnjenjem, neka nisu ni do danas, zbog čega je deo Zakona o kulturi „mrtvo slovo na papiru“, a funkcionisanje ustanova kulture znatno otežano. Veliki problem predstavlja član 50 Zakona o kulturi, koji predviđa angažovanje umetnika po ugovoru na određeno vreme (do tri godine). Zbog nedonošenja odgovarajućeg podzakonskog akta umetnici ne znaju po kojim normativima mogu da se angažuju ili da prestanu da rade u kulturnim institucijama.   Nije donet ni podzakonski akt kojim se reguliše pitanje rukovođenja ustanovama  kulture zbog čega u većem broju tih ustanova, (i onih kojima je osnivač Republika i onih kojima je osnivač lokalna samouprava), od marta do danas, nisu mogli da izaberu nove upravne odbore i čelnike niti da razreše postojeće, iako im je istekao mandat. Ustanove kulture su do oktobra ove godine bile u obavezi da donesu  svoje nove statute i normativna akta, ali to nisu mogle učiniti jer nisu imale odgovarajući podzakonski akt.   Na probleme koji su time nastali ukazao je javnim saopštenjem Inicijativni odbor članova Udruženja likovnih umetnika Srbije, a Udruženje dramskih umetnika se obraćalo se i predsedniku Borisu Tadiću (maja 2010).Odgovor su dobili u roku od nekoliko dana, a glasio je da to nije u njegovoj nadležnosti, te da su i problem i preporuka prosleđeni na pravu adresu, a to je Vlada. Velike probleme u kulturi stvorili su Zakon o izmenama i dopunama zakona o porezu na dohodak građana (u žargonu nazvan zakon o honorarima), Zakon o smanjenu broja zaposlenih u republičnoj i lokalnoj administraciji, Zakon o izmenama i dopunama zakona o budžetu doneti u prvoj polovini godine. Tim zakonima enormno su oporezovani honorari, a ustanovama u kulturi je naloženo da otpuste određeni broj ljudi, kao i da iz svojih prihoda 40 odsto sredstava moraju da vrate u budžet Srbije. U medijima je zabeleženo da ministar kulture na sednici Vlade koja je pomenute zakone prosledila Skupštini Srbije, nije ustao u zaštitu kulturnjaka. Nakon burne reakcije umetnika, ministar je preporučio ustanovama da ne otpuštaju umetnike, a iz Ministarstva je saopštavano da je potrebno strpljenje dok se ne završe razgovari sa Ministarstvom finansija...  Povodom zakasnelih i neadekvatnih reagovanja Ministarstva kulture LJiljana Đurić, predsednica Saveza dramskih umetnika i Koordinacionog odbora umetničkih udruženja, zamerila je aktuelnom ministru kulture što ni u jednom trenutku  nije reagovao na odgovarajućim mestima, niti kontaktirao sa ljudima iz kulture da im predoči stvari: „Umetnici su shvatili da Ministarstvo kulture ne štiti njihove interese, drugačije se ne može objasniti položaj u koji su dovedeni.“ Vladislav Bajac, čelnik izdavačke kuće „Geopoetika“, u to vreme potpredsednik PEN-a, polovinom maja u listu „Politika” je rekao:  „Nove poreske mere su prerasle epitete nemara, greške ili neznanja: one su vređanje intelektualnosti jednog naroda i direktno ugrožavanje nacionalnih interesa jedne kulture. Otvoreno pozivam pojedince i institucije da zajednički dignu glas protiv ovako nepromišljene i kratkovide poreske politike u kulturi.“ Samoorganizovana grupa umetnika uz pomoć premijera Cvetkovića uspela je da izmeni sporne članove tzv. zakona o honorarima i da poreze svede na razumnu meru (sa oko 50 do 70 posto na oko 25 do 35 posto, zavisno od kategorije). Pravnim tumačenjem (a bilo je reči i o greškom poslatim dopisima) ustanove kojima je osnivač lokalna samouprava osobođene su vraćanja u budžet 40 posto od sopstvenih prihoda. Ali je ustanovama kulture kojima je osnivač Republika ostala ta obaveza, iako je Zakon (u članu 15, tačka 3) predvideo mogućnost oslobađanja od nje, na predlog Ministarstva kulture. U intervjuu „Danasu“ (9.01.2010) ministar Nebojša Bradić je, govoreći o ustanovama, između ostalog rekao: “Naši dugoročni ciljevi su rekonstrukcija svih institucija kulture, a kratkoročni da se u 2010. otvore zgrada Jugoslovenske kinoteke i zgrada Narodne biblioteke Srbije“. Narodna biblioteka Srbije i Jugoslovenska kinoteka nisu otvorene ove godine već će, shodno novim najavama, to biti tek sledeće godine. Najvažniji kulturni događaji 2010. godine U junu je otkriven jedan od najvećih antičkih rimskih puteva u Evropi, Via militaris, star 2000 godina. Nalazi se na trasi Koridora 10, istočno od Dimitrovgrada, kaldrmisan je, širok 8 metara; spajao je Beograd i Carigrad, a išao kroz Viminacijum (u blizini Požarevca), Niš (Naissus), Sofiju (Serdica) i Jedrene (Hadrianopolis). Za upis na Listu svetske kulturne baštine u UNESCU zvanično prihvaćeno pet kandidata (Caričin grad, manastir Manasija, grad Bač sa okolinom, Rajačke pimnice i Smederevska tvrđava). Filmovi Šišanje i Srpski film izazvali burne reakcije u zemlji i svetu. “Šišanje” je zvanično najgledaniji srpski film u bioskopima 2010. Srpski film, reditelja Srđana Spasojevića, najcenzurisaniji film u svetu u 2010. godini, tvrde engleski mediji. Na beogradskom sajmu knjiga u oktobru pojavio se novi Pravopis i izašao 18. tom Rečnika SANU. Najavljivan od 1995. najpre za 200 godina srpske revolucije, pa se nije pojavio… Podneta kandidatura Beograda za kulturnu prestonicu Evrope 2020. Dela srpskog slikara Paje Jovanovića u Galeriji SANU, od decembra 2009. do marta 2010. videlo više od 150.000 posetilaca. Usvojeni zakon o zadužbinama i fondacijama koji stvara mogućnosti za podsticaj razvoja zadužbinarstva i fondacija. Otvoren Muzej Cepter, prva privatna registrovana muzejska ustanova u Srbiji. Postavka muzeja u reprezentativnom zdanju u Knez Mihailovoj, u centru Beograda, obuhvata više od 350 radova 132 umetnika i predstavlja sliku srpske umetnosti druge polovine XX veka. Digitalizovana arhiva Pozorišnog muzeja povodom proslavljanja 60 godina postojanja ove ustanove. Na ovogodišnjem Međunarodnom bijenalu arhitekture u Veneciji Srbija predstavljena projektom „Klackalište“ umetničke grupe „Škart“. Orginalnošću i inventivnošću srpski paviljon je predstavljao svojevrsnu senzaciju i ocenjen kao jedan od najuspešnijih. U Britanskom institutu (BFI) u Londonu održana retrospektivna izložba na kojoj je dva puta prikazano 15 igranih filmova našeg reditelja, uz veoma bogate prateće sadržaje. Miljana Radivojević (30) Samovoljni entuzijasta U Beogradu je proglašena za studenta generacije na Filozofskom fakultetu, Internacionalna konferencija mladih lidera dijaspore svrstala ju je u „30 najboljih srpskih preduzetnika ispod 30“, dobila je prestižnu „Petrijevu nagradu“ Univerziteta u Londonu… I sve to je bio tek početak sjajne karijere Miljane Radivojević, čije je ime sada poznato svim arheolozima širom Zemljine kugle. Sa svojim međunarodnim arheološkim timom došla je do neverovatnog naučnog otkrića - da je najstarija metalurgija sveta potekla pre oko 7.000 godina sa prostora istočne Srbije (Belovode). Taj Miljanin naučni rad već mesecima je među „vrućim“ tekstovima u oblasti arheologije. Mlada naučnica je prvi autor srpskog porekla čiji je članak objavljen u časopisu „Sajens dajrekt“ (Science Direct). U Velikoj Britaniji radi na Institutu za arheometalurške studije Univerzitetskog koledža u Londonu (UCL). Trenutno je na doktorskim studijama arheo-metalurgije sa temom „Poreklo metalurgije u Evropi: Proizvodnja metala u vinčanskoj kulturi, Srbija“. Radi i na projektima Univerziteta u Edinburgu, Centra za ispitivanje arheoloških materijala na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Tokom studija arheologije na Filozofskom fakultetu ređala je same desetke, a ipak stigla da bude i saradnik u Istraživačkoj stanici Petnica, student prodekan na Filozofskom fakultetu, student prorektor Univerziteta u Beogradu... Ona je uporna, ambiciozna, kreativna, tvrdoglava, često samovoljna, impulsivna, izuzetno energična i, što je najvažnije, nepopravljivi entuzijasta.  Dimitrije Vasiljević (25) Šampion Berklija Jedan od najboljih mladih pijanista u Srbiji, Dimitrije Vasiljević, sa samo 25 godina već je nosilac brojnih svetskih nagrada, diplomac bostonskog Berklija i postdiplomac njujorškog univerziteta Steinhardt, kao prvi Srbin na toj visokoj školi. Nakon osnovnog i srednjeg obrazovanja u Muzičkoj školi “Josip Slavenski” u Beogradu, Dimitrije je 2007. godine diplomirao na Fakultetu muzičke umetnosti. Na Berkli je primljen sa stipendijom tog koledža, a tokom studija je dva puta nagrađivan za posebna dostignuća na svom odseku (klavir). Već 2008. godine bio je jedan od 12 pijanista koji su se takmičili u finalu najpoznatijeg svetskog takmičenja džez pijanista u Montreu u Švajcarskoj, gde je osvojio treće mesto glasovima žirija i prvo mesto glasovima publike. Iskustvo na muzičkoj sceni počeo je da stiče već kao sedamnaestogodišnjak kada je postao stalni član benda „The Belgrade Dixieland Orchestra“ sa kojim je svirao na džez festivalima širom Srbije i Evrope. Ali je osnovao i bend koji izvodi njegove originalne kompozicije. Kaže da će se potruditi da u Americi ostane bar još nekoliko godina, u kojima će, paralelno, sa kolegama sa Berklija svirati i po Evropi. Raduje se sviračkom iskustvu na muzičkoj sceni NJujorka, ali i mogućnosti da snima svoje kompozicije. „Svakako, moja najveća želja bi bila da mogu sebi da omogućim da jednog dana živim u Srbiji, a idem na turneje i snimanja po Evropi“, kaže ovaj pijanista. Iako ima široka muzička interesovanja, u svojim kompozicijama Dimitrije razvija sintezu modernog džeza i srpske etno-muzike.