I bogati plaču

Svuda naokolo bilbordi. Piše „Parovi” i 500.000 evra. Živeće parovi u besu, sa batlerom, u vili..Tri meseca. Za pola meleona. I lociram ja taj kanal na 98. mestu mog daljinskog upravljača. Trebalo bi napisati veliki tekst o tome kako žive bogataši u Srbiji. Tema i po. Pa, rekoh, ajde da vidim kako žive u „bogataškim” uslovima - VIP (dobrostojeće) ličnosti. Pomislih najpre da se sve dešava u vili „Jelena”. To je to neko gastarbajtersko poimanje luksuza. Osim Peđe D Boja i Sladže DŽogani - ne poznajem nikog. Da, osim Irfana i onog inspektora iz „6 čula” - Tike Arsića. Ostali su anonimusi zadivljeni zlatnim kvakama i nameštajem „Đorđević”. Ok, to su siromasi i potencijalni svingeri. Nema tu b od bogatstva, samo b - banalnost. Oni su srećni jer se osećaju kao u spotu CeCe iz 90-ih, to je ta estetika, konačno i njima da se desi parče „karićevske” vizije bogatstva. No, s obzirom na to da ne znaju šta je „kapreze”, „perinjon“ je DON, a za paštetu od guščje džigerice (foie d’oie) misle da je proizvođač - Karneks. U NJujorku su me naučili šta znači termin „old money” - to znači da su vaši preci udarili temelje liberalnog kapitalizma. U Jevropi, zahvaljujući ratovima i promenama društvenih sistema - opstali su najmudriji i najlukaviji. Kod nas - satrte su čitave familije i njihov imetak. U mojoj glavi - sinonim bogatstva su stanovi sa bibliotekama i knjigama u kožnom povezu. I, pomalo parket koji škripi. To je ono mesto u kući gde se vrti starovremenski globus i pije konjak iz debelih kristalnih čaša. To radi čak i Blejk Karington. Jedan od najlepših globusa koje sam videla je u privatnom delu rezidencije Karađorđevića. Oni takođe imaju divnu biblioteku. Mada, dosta okrnjenu, No, oni nisu sinonim bogatstva - mada imaju blindiranu limuzinu, ali to je samo znak ludila u kome živimo. Gledam nešto po internetu, najskuplji automobil je „majbah“. O tome dosta znam. O, daaa! Lepota ovog posla su putovanja. Tako i ja dospeh na jedno od putovanja iz snova. Put u Sent Moric na polo meč. Društvo će mi praviti kupci „majbaha“ (od 360.000 evra do 600.000 i preko). O la la. Tad sam videla realno bogatstvo izbliza. Saputnici su ljudi koji su svoj vozni park obogatili rezidencijom na točkovima. Putovala sam od Frankfurta do Sent Morica – „majbahom“, predsedničkim i nazad. Hladan šampanjac, suround sistem, pogledi prolaznika. Malo sam mahala kao Tito, a onda sam već počela da se osećam kao u nekim mrtvačkim kolima jer on ne prelazi brzinu od 80 km/h. Mislim, to je tenk, ljudi - težak nekoliko tona, a tu su i saobraćajni propisi ozbiljnih EU zemalja. Doista volim da jurcam drumovima u „mercedesima“, vozač kaže da sam još mlada da bih shvatila čar „majbaha“. Mami sam javila - „Ovo je prvi put da ne moraš da brineš, niko nije poginuo u `majbahu`!” Svi gosti na tom ekstravagantnom „tripu” i pored tih botoksa i svih plastičnih operacija ovog sveta - ipak odaju utisak iskusnih ljudi kojima je eto samo „majbah“ falio - sve drugo su završili i izludeli. U „Kempinskom” greju podove, na to mi kaže drugarica - „Ma ajde molim te, to šteti venama”. Meni se, moram priznati - dopalo. Sa sve hroničnom upalom jajnika - bogatašice mogu bose, a veje. I tako sam voajerisala bogataše, ozbiljne - one u švajcarskim francima - u raznim situacijama tih nekoliko dana. I kada su nas u podne odvezli na neki od planinskih vrhova helikopterom - na vrhu nas je čekao doručak - kanapei i flaše „Moet & Chandon” pokopane u sneg. Ok, mislite - a gde je tu „Krug” i „Kristal”. Ne budite naivni, sanduci „dom perinjona” (proizvođač „Moet & Chandon) će biti na „Kartije” partiju sutradan uveče. To je samo bila jedna mala jutarnja avantura, ali tu sam naučila da bogati vole da popiju. Mislim, na toj nadmorskoj visini i nemoguće je napiti se. To vam je hiperbarična komora. Takođe, tog prepodneva sam savladala lekciju da se šampanjac najbolje hladi u snegu.  U to ime držim bejbi flašicu „Moet”-a u snegu na terasi. To sam uložila u ovaj istraživački tekst. Takođe sam pozajmila dijamantski prsten, ozbiljan dijamant iz „zlatare Jokić”, ne bi li oslepela dok mi prsti lete po tastaturi. Čika sa koferom dolazi po njega čim završim tekst. Kad ne znam gde ću sa rečima, pogledam u sve te karate koji se ne koriste za afričke ratove i reči se takoreći same pišu. Divno je biti bogat, ali samo u slučaju da vas strefi loto. Bogataši su jedni od najdosadnijih ljudi na svetu. Oni brinu. Oni imaju izraz lica kao da čekaju rezultate nekog lekarskog testa u vezi sa opakom boleštijom. Komuniciraju sa minimumom snage sa civilima. Više se angažuju jedino kada imaju nekog interesa. Posmatrala sam ih na polo meču. Najbolji konji i najzgodniji sportisti na svetu - polo igrači uglavnom spomena vredni ako su poreklom iz Argentine. Bogatašice sede na tribinama sa svojim nafriziranim kučićima koji su kao na baterije - ušuškane u krzna celog životinjskog carstva plus „ralf loren“ polo ćebiće. Posmatraju jedan od najbizarnijih sportova na planeti gde rasni konji podeljeni u dve ekipe po zaleđenom jezeru slušaju naredbe svojih džokeja koji sa velikim tučevima guraju narandžastu loptu do gola. To zaista mora da je neki bizarni mozak koji nije znao šta će sa sobom - izmislio. Moćni muškarci na fantastičnim zverima ne bude apsolutno nikakvu reakciju kod publike. Tu i tamo zacakli oko neke bogatašice kad se osunčani jahač na butinama uzdigne slaveći pogodak. Pita se samo kolika mu je cena, lako bi se one na aukciji dogovorile koja dobija to toplokrvno „meso” pastuva. No, to je sve već DŽeki Kolins opisala. Stereotip. Ali, kad se gleda uživo, shvataš koliko je to u stvarnosti stvarno. Bogatašica bi ga mazila noćima, a on manekenku tokom dana. Sve ulazi u cenu. I bogate plaču... O da. Kod nas nema polo utakmica i nema ni konjičkih trka, dobrostojeće se pomalo polakome za manekenima i mladim pevačima urbane folk muzike. Tako da kad vidite „kuguarke” u prvim redovima beogradske Nedelje mode, znajte da ne šacuju samo modele - već muške modele. A o simpatijama koje Nikola Survivor Rokvić pobuđuje kod pripadnica srpskog džet-seta već su izveštavali tabloidi. Ali, sve je to 21. vek. Vratimo se još jednom na poprište realnih evropejskih milionera, u Sent Moric u noći partija „Kartije” draguljara. Beli „majbah“ me je dovezao u mongolskom kimonu. Iskreno, razmišljala sam da nijedna moja haljina neće izazvati toliko pažnje među plemstvom i EU džet-setom. Ali, pravim džet-setom, ne kao kod nas - gde je u pitanju više - „džet-leg”. „Bejli bejli” „majbah“ me je dovezao do sale gde su se mašali likovi „Dinastije”, „Dalasa”, „Gossip Girl”. Tu i tamo projezdi neki dr Ugo sa klinike Švarcvald. Verujem da sam u toaletu našla izgubljenu naušnicu - rešila bih stambeno pitanje. A o prstenu, ih, mogla bih da kupim sebi grad. Ništa mene tu nije oduševilo, sve je isto smaranje kao i svi ti „event“-ovi. Vremenom se navikneš i na sjaj nakita i smešne nalakirane frizure i već vidiš i čukljeve u salonkama. A onda je odjednom sve stalo. Ušla je Monika Beluči - jednostavna crna haljina i najlepša ogrlica od smaragda na tim grudima. Pod rukom je bio neki starac - „well” samo naslednik imperije „Kartije”. Prošetala je krug i otišla. Jedino što sam zaista zapamtila te večeri bio je osmeh Monike Beluči upućen gledaocima B 92 u kameru. Mogla sam kući i peške, a kamoli „majbahom“. Tih nekoliko dana boravka među kupcima „majbaha“ podiglo je lestvicu „limba” mog poimanja bogatstva. Ovde sam sretala razne. Ali, to kad vidim „Luj Viton” - odmah se smejem. I „DoN” u separeu - mi je smešan. I „vertu” telefon je besprizorno besmislen na stolu kafića negde na Dorćolu, Verujem da su bogati realno nevidljivi u ovoj zemlji, ovi koji su se mnogo slikali - pa, „ferari“ im je u kazamatu, kartice oduzete, a kretanje ograničeno. Ne isplati se ovde biti poznato bogat, zato su realni ključari trezora momentalno nevidljivi. Ali evo, imaju šansu da se prepoznaju ako im nije problem da pod božićnu jelku stave: - flašu arhivskog vina iz 1787, „Chateau Lafite”, koja je pripadala Tomasu DŽefersonu (početna cena: 160.000 $) - primerak ploče „Double Fantasy” koju je DŽon Lenon potpisao svom ubici Marku Čepmenu (početna cena: 525.000 $) - originalni „501”, Levi’s, 115 godina stare (početna cena: 60.000 $) - jedan od samo šest autentičnih autograma Vilijama Šekspira (početna cena: 3 miliona $) - kilogram „La Bonotte” krompira (Francuska) – 500 evra - vaučer za najskuplji ručak i to nije sa holivudskom zvezdom nego naravno bilionerom - tako je jedan milioner platio 250.000 $ za obed sa svojim idolom Warren Bliffetto, bilionerom - sliku „Pokolj nevinih”, Rubensa - 75,3 miliona evra - dve nedelje u najskupljem gradu na svetu - Tokiju (Japan) - kartu za najskuplje putovanje u III milenijumu - u svemir (20 miliona $) - samim tim i najskuplje odelo trenutno upravo - astronautsko odelo (9 miliona $) - vikend u Burj al Arabu (noć u hotelu ali ne za najniže slojeve 770 evra, već za apartman 7.700 evra) - najskuplju knjigu „Codex Leicester”, Leonarda da Vinčija (trenutno u posedu Bila Gejtsa koji ju je pazario za 24 miliona $) - „Šanelovu“ tašnicu „Diamond Forever” - 260.150 $ - tradicionalnu islamsku haljinu „abaja” - 175.000 funti - „Etonovu” košulju, belu u crnom sefu (zemlja porekla Švedska) – 445 $ - maskaru - „The Socialite Collection” – 589 $ - parfem „Mane” (kiša, na kineskom) a moto je „Možeš osetiti novac u tom mirisu”. Cena - 5.000 $ - paklu cigareta „Treasurer” – 24 evra - lak za nokte „I Do” - od prašine platine u platinastoj bočici 55.000 $ - ribicu za akvarijum - „platinum arowana” trenutno u vlasništvu porodice Aro. Ako želite da iz Singapura ovu tako retku ribu zmaja dovedete među delije na Balkanu u svoj akvarijum, morate ponuditi više od 400.000 $. Eto izazova za bogate. A to što imate nadogradnju od soma evra, Herve Leger etiketu, bundu od nerca - model bade mantil, „brajtling“ sat i sto soma štednje - to vas čini samo pomalo bezbrižnima. To što mislite da je pink šampanjac - „prfekt”, imate jahtu i bungalov u budvanskoj „Avali“, takođe ništa ne znači jer kažu da je najveća razlika između milionera i bilionera. Milion možete osvojiti na lotou, ali bilion - eee to je već, rođaci - domaći za 2011. Što se mene tiče, potopiću ovaj dijamant u čašu „Moet“-a, „drink on the rock” vredan 10.000 $. Na onaj svet se ide prazne košulje. A evo zvoni i čovek sa koferom da vratim prsten. Nebitno, važno je da se osećaš kao milion dolara. Zar ne?!