Rampa za izvoznike

Jedan ovdašnji izvoznik, umesto da se bavi svojim poslom, trenutno obija pragove Ministarstva inostranih poslova ne bi li obezbedio vize za poslovne partnere iz Pakistana, sa kojima treba da sklopi veliki izvozni posao. Ako ne uspe da ih dovede u posetu svojoj fabrici, veliki su izgledi da će dogovor propasti. “Srbija nema ni ambasadu ni konzularno predstavništvo u Pakistanu, pa sad pokušavam preko najbližeg Irana da obezbedim vizu. Međutim, zbog otežanog platnog prometa maltene na crno treba da uplatim ljudima troškove vize. Ne možete ni da zamislite sa kakvim se sve neverovatnim problemima izvoznici susreću. Od države očekujem samo da mi ne otežava posao i ne smeta, a nikakva mi njena pomoć ne treba”, priča ovaj izvoznik, čiju smo molbu da mu ne pominjemo ime ispoštovali. Ovo je samo jedan od problema sa kakvima se svakodnevno susreću srpski izvoznici, od kojih se očekuje da daju najveći doprinos novom modelu razvoja i izvoznoj orijentaciji privrede. Većina naših izvoznika ima slične probleme, koji se mogu sažeti u rečenici - ukinite duge i komplikovane procedure. Sa njima se sreće i Dušan Kolarević, vlasnik firme “Kolarević” iz Ćićevca, koja je i dobitnik ovogodišnje nagrade SIEPA za izvoznika godine u kategoriji malih i srednjih preduzeća. “Izvozimo nameštaj, najvećim delom na zapadnoevropsko tržište i to u Švajcarsku, Nemačku, Austriju i Španiju. Osnovna prepreka je to što Srbija nije članica EU, te je procedura izvoza duža i komplikovanija, a samim tim i skuplja, dok je s druge strane te  troškove teško ukalkulisati u cenu proizvoda. Recimo, u slučaju reklamacije od strane ino-partnera mi snosimo duple troškove izvoza i uvoza. Procedura privremenog izvoza, koji obuhvata sajamske eksponate je toliko komplikovana da ne ostavlja mogućnost predaje eksponata potencijalnim kupcima kao uzoraka”, tvrdi Kolarević. Uz izvozne barijere, ovdašnje kompanije muči i nelikvidnost, kojoj u velikoj meri doprinosi sama država. Zato mnogi od njih očekuju od države prvo da im plati šta je dužna. Kolarević tvrdi da mu država duguje 32 miliona dinara za izvršene usluge u RTB Bor gde je sve obaveze preuzela Agencija za privatizaciju. Iako njegova firma ima sudsku presudu o naplati troškova, izvršenje pravosnažne sudske presude je onemogućeno, pa se Kolarević pita postoji li ovde pravna država. Na, kako kaže, logističke probleme nailazi i Vladislav Ivanović, generalni direktor kompanije Kvadra grafik, koja se bavi proizvodnjom skreč kartica, vaučera, lutrijskih paketa i slično. I ova kompanija, dobitnik nagrade SIEPA za osvajanje novih tržišta u 2010. godini, koja izvozi u petnaestak zemalja Evrope, Azije i Afrike, susreće se sa problemima pri izvozu. “Sa EU ne možete da poslujete direktno iz Srbije, morate imati neki oslonac u EU, znači partnera ili sopstvenu firmu koja rešava logističke probleme; uvoz u EU, regulativu… EU kupci su veoma osetljivi na proces carinjenja i oni su već zaboravili šta je to. Većina evropskih firmi za dobavljača bira firmu takođe iz Evropske unije, jer je ponuda velika. Da bi odabir pao na firmu iz Srbije, u takvoj konkurenciji, treba uložiti veliki napor. Pored logističkih problema postoji i problem poznavanja propisa. Većina naših firmi nije u mogućnosti da popuni međunarodni tender što je preduslov da ponudite svoju robu. Neka vrsta besplatne obuke u ovom pogledu bi dobrodošla”, objašnjava Ivanović. Na pitanje šta bi država mogla da učini da popravi uslove za izvoz, oba naša sagovornika kao prvo navode pojednostavljenje procedure izvoza. “Smatram da država pre svega ne treba da smeta i da je prošlo vreme koncepta da država treba da čvrsto uređuje ekonomiju. Država treba da uveže sve svoje funkcije kako bi stvorila podlogu za stvaranje takvog ambijenta. U poslednje vreme postoji politička volja, ali onda nailazite na kamen spoticanja u administrativnom aparatu koji uglavnom uguši tu političku volju ili je potpuno preoblikuje”, objašnjava Ivanović. U SIEPA su svesni problema izvoznika i priznaju da se glavne zamerke izvoznika tiču komplikovanih carinskih procedura, kao i necarinskih barijera (fitosanitarne procedure, mere protekcionizma i sl.), koje su na tržištu CEFTA i Rusije bile prisutne i u godini iza nas. Sve sugestije prenose nadležnom Ministarstvu finansija. “Pre svega želim da istaknem da se u našoj javnosti greši kada se polazi od pretpostavke da država treba posebno da pomaže izvozna preduzeća. Na državi je da napravi okvir za uspešno poslovanje, da stimuliše preduzetništvo, kao i da kreira mere tehničke podrške. Sve ostalo treba da bude na nivou mikro-politike preduzeća. Ovo su pravila koja diktira i EU, te je ovo poslednji trenutak da se naša preduzeća naviknu na uslove koji će vladati kada Srbija i zvanično postane zemlja-kandidat i kasnije punopravni član Unije”, objašnjava za NIN Božidar Laganin, direktor Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA). Da je ipak potrebno nešto menjati, govori i statistika koja pokazuje da je pokrivenost uvoza izvozom i dalje svega 58 odsto. Rast izvoza u prvih deset meseci ove godine od milijardu evra, odnosno 21 odsto u odnosu na 2009. godinu ohrabrujući je, ali ispunjenje glavnog cilja novog modela rasta - dobijanje izvozno orijentisane privrede, nije ni na vidiku. Najveći izvoznici iz Srbije su multinacionalne kompanije. Preko njih se plasira više od polovine srpskog izvoza, a prva na spisku je “Ju-Es stil”, koji je za prvih osam meseci ove godine izvezao robu vrednu 564,8 miliona dolara. Probijanje na strana tržišta daleko je teže malim i srednjim preduzećima, pa je njihova šansa u tome da postanu deo lanca dobavljača velikih kompanija. Time bi dobila ugovorenog kupca i poštedela se troškova promocije svog proizvoda. Samostalni izlazak na strana tržišta podrazumeva nastupe na sajmovima, pronalaženje kupaca, dobijanje sertifikata i bankarskih garancija. “Na međunarodnim sajmovima nastupali smo samostalno ili uz pomoć države tj. SIEPA. Ukoliko hoćete da imate informacije o trenutnim i narednim trendovima u industriji nameštaja, jednostavno morate posetiti velike sajmove kao što su IMM u Kelnu i MOV u Bad Salcuflenu. Tamo smo uspostavili kontakt i saradnju sa velikom austrijskom firmom. Za našu firmu je pomoć države od velike važnosti, jer nemamo iskustva u sklapanju poslova sa ino-partnerima i organizovanju nabavke sirovina”, objašnjava Kolarević. Veruje da bi istraživanjem inostranog tržišta i obezbeđivanjem subvencija država dosta doprinela povećanju izvoza, kao i uticajem na banke da odobravaju izvoznicima kredite pod povoljnijim uslovima. Naglašava i značaj pomoći pri izlaganju na inostranim sajmovima, na kojima imaju mogućnost da stranim kupcima predstave svoje proizvode, ali i da steknu iskustva o tržištu, cenama, dizajnu i potrebnom nivou kvaliteta. Napore izvoznika morala bi pratiti i jasna strategija države koju granu privrede će izvozno stimulisati i kako. Čini se da tu ima puno lutanja, iako su prethodnih godina kao izvozne šanse pominjane hrana, voda, ali i znanje. “Srbija je svakako najjača u sektoru agri-fuda, to jest u proizvodnji hrane. To je nešto na šta smo tradicionalno upućeni, ali je potrebno podići nivo dodate vrednosti tim proizvodima. Da uprostim, naš ideal nije sezonski izvoz malina u gajbicama, na primer, već je to celogodišnje snabdevanje bogatih tržišta nekim zdravim preparatom na bazi srpske maline. Kada ga zamišljamo, taj preparat je moderno upakovan, sa svim potrebnim deklaracijama i standardima, i sa cenom koja je konkurentna nekim poznatim međunarodnim kompanijama”, objašnjava Laganin. Kao ohrabrenje i kako kaže, jedan od prvih vesnika našeg izvoznog proleća, vidi ovogodišnji skok električnih mašina za domaćinstvo od 50 odsto u strukturi našeg izvoza. To bi moglo nagovestiti odlučniji ulazak proizvoda stranih investicija iz prethodnih godina u strukturu srpskog izvoza. U isti koš ulaze i rastući procenti izvoza tekstila i nekih drugih proizvoda iz delokruga naših investitora. Ovo je trend koji će se sigurno nastaviti i u 2011, a svoju kulminaciju doživeti svakako otpočinjanjem Fijatove proizvodnje, tvrdi Laganin. Potencijale još vidi u industriji nameštaja, čija je budućnost u udruživanju i zajedničkim nastupima na stranim tržištima, kao i u softverašima, koji i dalje rade u sivim tokovima ili su u inostranstvu. I Ivanović glavnu šansu za podizanje izvoza i dostizanje značajnijeg rasta vidi u podsticanju poljoprivrede, iako se njegova firma ne bavi ovom delatnošću. “Pored toga treba privući velike sisteme poput Fijata koji otvaraju mogućnost za razvoj malih i srednjih preduzeća kao potencijalnih dobavljača. Takvi sistemi služe kao odskočna daska za razvoj budućih izvoznika. Mislim da je država na tom planu uvidela šansu, ali da mora urediti procese i na nižim nivoima, kao recimo procedure oko dobijanja građevinskih, komunalnih i ostalih dozvola. To je jedan od velikih preduslova za razvoj izvoznika. Posebno napominjem mala i srednja preduzeća, jer ne vidim mogućnost za stvaranje velikih domaćih sistema”. Deo izvozne strategije predstavlja i namera da se uz rad na podizanju kvaliteta domaćih proizvoda, istovremeno traže i alternativna tržišta na kojima sadašnja ponuda ima tražnju. U SIEPA-i su takva tržišta prepoznata u Alžiru i Libiji, sa kojima odranije imamo saradnju, a tamošnji kupci su poznati kao “dobre platiše”. Takođe i u Rusiji, sa kojom imamo ugovor o bescarinskoj trgovini, koji nije dovoljno iskorišćen. U SIEPA-i ističu da treba ulagati u finalizaciju proizvoda i njihovu dodatnu vrednost kao što su, na primer, uvođenje halal sertifikata za tržišta islamskih zemalja, košer standarda za, recimo, tržište Izraela, ili, na primer, uvođenje vrednosti zdrave hrane. Ono što bi država ipak mogla jeste da posluša apel izvoznika da im ne smeta i ne otežava, da ukine brojne barijere i pokaže sluh za poslovne poduhvate, pa da dovođenje partnera iz Azije ili Afrike bude uobičajena pojava, a ne akcija u sivoj zoni.  Nastupi na sajmovima SIEPA je ove godine organizovala nastupe na 12 međunarodnih sajmova za 138 domaćih kompanija, dodelila 55 miliona dinara za 180 preduzeća iz oblasti izvoznog marketinga, „otvorila“ neke nove sektore (građevina, industrija nameštaja itd.) i neka nova tržišta (Alžir, Belorusija), konsultovala naše izvoznike i trudila se da poveća njihov potencijal. “Ova godina je zamišljena još ambicioznije, planiramo 20 sajamskih nastupa na četiri kontinenta, još više finansijske i tehničke podrške, kao i nastavak trenda ulaska na nova tržišta. Izdvojio bih nastavak širenja na afričkom kontinentu, gde postoje zemlje koje su bile tradicionalni kupci naših proizvoda, kao i ulazak naših proizvođača nameštaja na tržište SAD”, objašnjava Laganin.