Žilet, šećer, štiglic i jagnje

Da li se srpski pretvara „u prvi kreolski jezik u Evropi”? Takvo strahovanje iznosi g. Vladan Zdanski, koji mi piše da „Pinkovizija u svojim reklamama (a po njenom uzoru i radio Kruševac) oglašava nove žilete pod nazivom džilet, jer francusku reč Gillette čitaju po engleskom pravopisu, pa tako naši pomodari prerađuju i prezimena npr. Štiglic u Stigliz, Cukor u Kjukor, Agnev u Egnju itd.” U istom duhu je i pismo čitaoca Bogdana Bogdanovića, objavljeno u pretprošlom broju NIN‑a, gde se kaže: „Pre neki dan, čujem na televiziji da reklamiraju džilet... mada smo oduvek nožiće za brijanje znali kao žilete... Odmah sutradan, čujem u apoteci da neko (ne baš u prvoj mladosti žena) traži džilet. Valjda zato što se (nasilno?) amerikanizujemo, pa i njihov izgovor prihvatamo kao i mnogo drugih ružnih stvari iz njihove supkulture.” „Angloholizam” jeste velika napast u srpskom, kao i u drugim jezicima našeg doba. Posle silnih „implementacija”, „menadžmenta”, „lajkovanja”, „tendera”, „ofisa”, ili posle onog „prekrštavanja Žakova u DŽekove” koje smo pominjali prošli put na ovom mestu, razumljivo je što ljudi finijeg sluha postaju alergični na svaki zvuk engleskog jezika. U ovom slučaju, ipak, mada ne želim da branim „Pinkoviziju” niti da se ponašam kao naše sudije kad sude siledžijama, moram zahtevati da se optužba odbaci. King DŽilet (King Gillette) zvao se američki pronalazač koji je početkom prošlog veka pronašao tzv. „bezbedni nožić” koji ne može da povredi kožu, a koji se baca kad otupi. Pod svojim imenom osnovao je kompaniju za proizvodnju tih nožića i postao milioner. Kod nas, pošto smo oduvek imali naviku da fabričko ime pretvaramo u zajedničku imenicu, novi nožić nazvan je žilet: tačnije bi bilo džilet, ali francuski je onda bio mnogo poznatiji nego engleski, pa su ljudi pomislili da je ime francusko. (Bilo je to vreme kada je i Čarli Čaplin kod nas bio poznat kao Šarlo, po francuskom hipokoristiku Charlot). Imenica žilet je trajni deo srpskog rečnika, i naravno da joj nećemo menjati izgovor. Kompanija Gillette, međutim, postoji i danas, i širom sveta prodaje aparate za brijanje, nožiće, penu, krem, losion i bogzna još šta. Na neki od tih proizvoda bez sumnje se odnosila i televizijska reklama, njih je tražila i dama u apoteci. Američko ime fabrike moramo izgovarati kao u engleskom, dakle DŽilet. I druga američka prezimena prenosimo onako kako ih izgovaraju Amerikanci, a ne prema poreklu. Stiglitz je nemačko prezime, ali čuveni ekonomista DŽozef Stiglic rođen je u Indijani i nikada se nije zvao „Štiglic”. Reditelj DŽordž Kjukor, koji je više od pola veka snimao filmove u Holivudu, rođeni je NJujorčanin, pa jedino istoričare može zanimati podatak da su mu se preci doselili iz Mađarske, gde su se zvali Cukor (što na mađarskom znači „šećer”). Kad je u pitanju Spiro Egnju (Agnew), neslavni potpredsednik neslavnog predsednika Niksona, moglo bi se pomisliti da je u pitanju neko bugarsko ili makedonsko prezime, „Agnev”. Enciklopedija, međutim, kaže drukčije. Spirov otac doselio se iz Grčke i prezivao se Anagnostopulos. Po dolasku je odmah uvideo da s takvim prezimenom neće daleko odmaći u Novom svetu, pa ga je skratio i „poenglezio”, kao što je činila većina doseljenika u ono doba. Prozvao se Agnew, a to je staro englesko prezime koje najverovatnije dolazi od francuskog agneau, jagnje.