Palata sa pogledom u nebo

Objekat: Centar za oblasnu kontrolu letenja Autori: Arhitekti Marija Savković i Marija Milovanović – idejno rešenje; arh. Gordana Đuranović i tim saradnika – glavni projekat Izvođači: Konzorcijum Projektomontaža, Deneza inženjering. Telefonija i Ratko Mitrović niskogradnja Kada je pedesetih godina prošlog veka aerodrom na Tošinom bunaru kapacitetom prerastao potrebe velikog grada, a položajem se našao u sve bližem urbanom okruženju, izabrano je polje kod Surčina za lokaciju nove vazdušne luke pod imenom Aerodrom Beograd, koje je 2006. preimenovano u odlično izabran naziv - Aerodrom “Nikola Tesla”. Prva pristanišna zgrada sagrađena je 1962. godine po projektu šestočlanog tima arhitekata (Ivković, Aćimović, Paligorić, Nenadović, Trbojević, Matičević) u najboljem duhu onovremenih modernih principa uz umetnički domet visoko ocenjen dodeljivanjem tada prestižne “Sedmojulske nagrade”. Vremenom je aerodrom umnožavao svoje infrastrukturne objekte poprimajući obrise malog grada, a glavna zgrada je u nekoliko mahova rekonstruisana i gabaritno uvećavana. Značajna godina u razvojnoj hronici aerodromskog kompleksa je 1989. kada je otvoren Muzej vazduhoplovstva izveden po projektu poznatog sarajevskog arhitekte Ivana Štrausa. Originalnom arhitektonskom formom i izuzetnim muzeološkim sadržajem ovaj objekat spada u najznačajnije ustanove ove vrste u svetu. Krajem protekle godine, uz prilazni put između Muzeja vazduhoplovsta i glavne zgrade, aerodromski kompleks je dobio značajnu novinu u objektu Centra oblasne kontrole letenja. Geografski položaj beogradskog aerodroma naprosto ga je predodredio za kontrolno središte vazdušnog saobraćaja nad dobrim delom jugoistočne Evrope, što se očituje i u 11. mestu u Evropi po obimu i kompleksnosti kontrole. Otuda je i bilo neophodno da se za ovu važnu komunikacionu službu obezbedi adekvatan radni prostor. Po projektu autorskog tima iz beogradskog Mašinoprojekta i u izvođenju konzorcijuma naših firmi podignut je impozantan troetažni objekat sa površinom od oko deset hiljada kvadratnih metara. Projektanti su ceo funkcionalni sadržaj rasporedili u korpusni okvir sačinjen od dva segmenta: glavnog bloka i pridruženog dvoetažnog manjeg objekta. Delatna okosnica Centra je operativna sala s površinom od 850 kvadratnih metara i 44 radna mesta. Prirodno je da ostali interni sadržaj svojom raznovrsnom upotrebnom svrhom prati kontrolnu “radionicu”. Na tehničko-tehnološkom planu novu “pametnu” zgradu odlikuje opremljenost najviše savremene klase, koja u nekim aspektima i nadmašuje slične evropske centre. U spoljnom modelovanju dva, veličinom različita, segmenta autori su primenili donekle različit pristup. U obradi glavnog bloka najpre su, pretpostavljamo, zamislili okvirni kubični volumen u koji su zatim na pročelju “uklesali” stepenasto spratno povlačenje gabarita od ulaza do potkrovne etaže. Ovim postupkom dobijena je oblikovna prepoznatljivost u dobroj meri originalne arhitektonske ekspresije. Ostale tri fasade su ravnih površina, a sve četiri široko natkriljuje naglašena krovna ploča blage leptiraste forme, koja sobom nosi simboličku asocijaciju na čin letenja. Manji gabaritni segment, delom pripojen glavnom bloku, izveden je u jednostavnoj monolitnoj formi olakšanom relativno velikom prozorskom ravni. U likovnom dijalogu ova dva segmenta ima male ikonografske i proporcijske disonance, no ukupnom pojavom, uključiv kvalitetnu fasadnu obradu od sivog granita i tehnicistički “ornament” od antenskog stuba, ova palata spada u red zapaženih dela nove beogradske arhitekture. Parterno uređenje neposrednog okruženja sa prilazima, parkiralištima, fontanom, šetnim stazama i zelenilom izvedeno je izuzetnim pozicionim i hortikulturnim rafinmanom. Aerodromski kompleks je u novoj poslovnoj palati dobio izuzetno arhitektonsko osveženje, sa posebnim vizuelnim efektom postignutim njenom raskošnom večernjom iluminacijom.