Pobednik u dilemi

Zašto smo rukama prekrili oči, uši, usta i skoro jednu deceniju nismo čuli ni videli ništa, upitao je vidno potresen Majk Henkok, poslanik iz Velike Britanije, jednog od najvatrenijih pokrovitelja kosovske nezavisnosti, naglasivši da je licemerno govoriti da je Dik Marti “primadona koja brani svoj ego, jer je reč o čoveku koji je čuo plač iz grobova”. Obraćajući se poslanicima Saveta Evrope, švajcarski senator i autor izveštaja koji je uzdrmao evropsku javnost, Dik Marti, upitao je zašto je njegov izveštaj izazvao skandal u međunarodnoj javnosti, dok su sa ravnodušnošću posmatrana ubistva svedoka u procesima za ratne zločine. Savet Evrope je na kraju (169 poslanika za, samo 8 protiv) usvojio rezoluciju kojom se zahteva otvaranje istrage o navodima iz izveštaja Dika Martija. U tekst rezolucije on je uspeo da uključi i dva svoja amandmana od kojih je važniji onaj kojim se traži “razjašnjenje kompetencija Euleksa ili nekog drugog međunarodnog tela koje ima mandate da vodi istrage tako da njihova teritorijalna i vremenska jurisdikcija bude priznata za sve zločine povezane sa sukobom na Kosovu”. Taj amandman bi zapravo mogao da ima presudnu važnost kada se bude donosila odluka o tome koja institucija i sa kakvim ovlašćenjima će voditi istragu ili, da budemo jasniji, hoće li međunarodna zajednica zaista stati iza Martijevog izveštaja ili će to ostati medijska uteha za jednu gubitničku naciju u Evropi. Martijev izveštaj je jedan od trenutaka istine u trouglu Srbija-Evropa-Kosovo: u beogradskim kabinetima vodile su se ozbiljne rasprave o tome kako da se zatraži istraga o monstruoznim zločinima iz Martijevog izveštaja, a da se ne ugrozi dijalog sa Prištinom, koji je neophodan za dobijanje kandidature. Iako je srpskim zvaničnicima jasno da istraga Euleksa nema ozbiljne šanse na uspeh, jer istražitelji nemaju ingerencije na području Albanije, gde su se zločini dogodili, teško je očekivati da bi Srbija mogla da zatraži da se rezolucija Saveta Evrope premesti u Savet bezbednosti, jer je od vodećih evropskih zemalja dobila signal da bi u UN ta inicijativa bila blokirana, kao i srpska kandidatura za EU. Srbija bi volela da takvu inicijativu preuzme neka treća uticajna zemlja, poput Rusije, ali je posle prošlog podnošenja i povlačenja rezolucije u UN ta mogućnost svedena na minimum. Kao jedna od opcija koja bi Srbiji najviše odgovarala, navodi se da inicijativu o utvrđivanju odgovornosti treba prepustiti međunarodnim humanitarnim organizacijama, jer im niko ne može prigovoriti da su naklonjene “srpskoj stvari”, a niko im ne bi oprostio ako bi pasivno pratile izveštaje o zločinu kao što je trgovina ljudskim organima. Organizacija Hjuman rajts voč već je zatražila da Euleks imenuje nezavisnog tužioca na visokom nivou sa kojim bi morale da sarađuju susedne zemlje i istakla da je za “kredibilnu istragu neophodno poboljšati program zaštite i relokacije svedoka”. U slabost autoriteta Euleksa uverili su se srpski zvaničnici koji su dobili čvrsta obećanja evropskih administratora da kosovska policija neće skidati nove registarske tablice, ali se to svejedno nastavlja, uprkos višestrukim zahtevima Euleksa. Šef kancelarije Vlade Srbije za saradnju s medijima i dobar poznavalac kosovskih neprilika, Miki Mihajlović smatra da Srbija svakako ne treba da vodi neke medijske kampanje, već da maksimalno pomogne u skupljanju dokaza i utvrđivanju istine o sudbini 1.800 nestalih ljudi. “Budući da je Kosovo protektorat UN, bilo bi logično da istraga bude vođena pod okriljem te organizacije jer Euleks nema mogućnost da vodi istragu van Kosova. Ne bih procenjivao kakve bi političke posledice mogao da ima Martijev izveštaj, ali verujem da je reč o prvom koraku ka rađanju svesti da su na Kosovu stradali i Srbi i o početku procesa uklanjanja ekstremista iz političkog života na Balkanu, koji jednostavno ne znaju šta da rade u miru”, objašnjava Mihajlović za NIN. Jedan od ministara iz Vlade reći će da bi svaka akcija Srbije, na talasu Martijevog izveštaja, a protiv Tačijevog rukovodstva izazvala kontraefekat u Evropi zbog čega treba prepustiti da sami Evropljani, koji su preuzeli odgovornost za Kosovo, sada preduzmu mere protiv svojih štićenika. Neka oni reše problem koji su vredno stvarali, reći će sagovornik NIN-a. Kao jedan od ključnih argumenata se navodi da bi Srbija u budućim pregovorima sa albanskim liderima mogla da izvuče ozbiljne ustupke jer su Tači i njegovi saborci svesni koliko su ranjivi posle Martijevog izveštaja. Nije, međutim, jasno u kojoj meri je istrošeno poverenje američke i evropske administracije u dosadašnjeg gospodara Kosova, jer se od ozbiljnih poznavalaca američke politike može čuti da su Tačijeve akcije i u Vašingtonu u ozbiljnom padu. Neuništivi skeptici će reći da rezolucije Saveta Evrope imaju veoma slab uticaj na strateške odluke u Briselu ili Vašingtonu, ali težina Martijevog izveštaja ili težina zločina je učinila da on izađe iz okvira “obdaništa EU”. I da primora glavne sponzore kosovske države da preispitaju moralno-krivičnu podobnost njihovog partnera na Kosovu ako već ne žele da preispitaju čitav politički projekat, zasnovan na perverznoj ideji da su Tačijevi zločini i represija humaniji i bolji od srpskih zločina i represije. Neki komedijant potrudio se da je istog dana londonski Gardijan objavio izvode iz tajnih dokumenata NATO, u kojima se navodi da je kosovski premijer Hašim Tači jedna od glavnih riba u lancu organizovanog kriminala. Tako je Martijev izveštaj postao jedan od najčudnijih događaja u savremenoj evropskoj politici, jer se nakon objavljivanja tog izveštaja više niko ne bavi sudbinom žrtava, niti njihovim porodicama, već pitanjem kako Hašim Tači može da preživi ovaj izveštaj. Iako će mnogi zvaničnici i komentatori u Srbiji reći da je Dik Marti u izveštaju napisao ono što se već znalo, objavljivanje nalaza švajcarskog senatora u vodećim evropskim medijima je učinilo više nego dve decenije dugo amatersko lobiranje za srpsku stvar na Kosovu. Možda zato Martijev izveštaj deluje kao zakasnela uteha ili osnova za preispitivanje kosovske politike vodećih zapadnih zemalja. U intervjuu za kosovske medije, Marti je morao da se brani od optužbi da je glumac u velikoj srpsko-ruskoj zaveri, ali je uspeo da ponizi srpsko tužilaštvo, koje se ovih nedelja trudilo da se proglasi koautorom Martijevog izveštaja, savetom da se više bavi istragama a manje pi-arom. Taj intervju je bio dovoljan da fascinantno oštroumni analitičari objasne kako je Marti odigrao svoju ulogu u američkom disciplinovanju Tačija, iako isti čovek nije poklekao pritiscima ni kada je napisao izveštaj o ilegalnim zatvorima CIA u Evropi. Srbija se, posle prve pobede u kosovskom procesu punom poraza, ponaša kao veoma stidljivi pobednik koji nikako ne bi želeo da iritira poražene. Sam početak zasedanja Parlamentarne skupštine Saveta Evrope počeo je još jednom velikom blamažom, koja je možda veća od one sa akcizama na gorivo – Skupština Srbije je u Strazbur poslala delegaciju bez ijedne žene, iako članovi njene delegacije, sastavljene od samih strazburških veterana jako dobro znaju osnovna evropska, demokratska pravila. Ako ne znaju, neka pitaju jednog švajcarskog senatora.