Ubijani metkom u glavu

Možda je pomalo iznenađujuće što u istoriji Saveta Evrope nijedan izveštaj odbora nije postao toliki medijski hit kao istraga Dika Martija pod nazivom „Nečovečno postupanje sa ljudima i nelegalna trgovina ljudskim organima na Kosovu“. Poslednjih nedelja Martija su upoređivali sa nacističkim propagandistima, nihilistom koji baca bombu, čovekolikim primatom i teroristom. S pozitivne strane, pozdravljan je kao uporan, hrabar istražitelj koji koristi snagu istine, kao čovek koji se ne boji da zatraži razjašnjenje za nedela Vašingtona, Moskve ili bilo koje manje sile. Lično, Marti je čovek koji govori mirno, i izgleda kao profesor. Ali iza ovakve spoljašnjosti krije se odlučni bivši tužilac i senator koji radi na retkom mestu izvestioca za ljudska prava. Dik Marti je dao ekskluzivni intervju za NIN koji je uradio Majkl Montgomeri, novinar Balkanske istraživačke mreže (BIRN). U izveštaju za Parlamentarnu skupštinu Saveta Evrope, uporedili ste kosovskog premijera u ostavci, Hašima Tačija, sa šefom mafije. Na osnovu vaših informacija, da li je u redu porediti Hašima Tačija sa šefom mafije? Siguran sam da će neki osporavati ovaj termin. Novost u ovom izveštaju, vezano za sve što je prethodno rečeno, jeste to što smo mogli da dobijemo određene detalje, zahvaljujući ljudima koji su bili očevici onoga šta se dešavalo i što imamo opis ove grupe, Drenica, čiji je jedan od vođa nesumnjivo bio gospodin Tači. U tom smislu, možemo reći „šef“ ili „vođa“, ali u svakom slučaju on je odigrao važnu ulogu, kako u zločinima tako i u politici. A ovo je jedan od detalja koji je otkriven pre određenog vremena u vrlo ozbiljnim studijama zločina u regionu. Pronašli ste dokaze o mreži improvizovanih zatočeničkih objekata u Albaniji koje je koristila OVK ili operativci povezani sa OVK.   Da, iz nekoliko svedočenja, a ne samo jednog, saznali smo da je postojala kompletna mreža malih zatočeničkih centara i da su zatočenici bili premeštani iz jednog u drugi centar. I zahvaljujući svedočenjima baš ovih očevidaca takođe smo mogli da prikupimo izjave o trgovini organima. Takođe bih želeo da kažem, vezano za trgovinu organima, da je u medijima sve ovo prenaglašeno u odnosu na ostale kriminalne aktivnosti. Mi tvrdimo, svakako, da nisu uzimani organi od svih koji su nestali, samo jednom malom delu. Ali to ne treba da baci u zasenak osnovnu činjenicu da su ovi ljudi nestali i da je izvesno da su ubijeni. Pišete o tome da su neki od otetih bili podvrgavani procesu selekcije, uključujući i medicinske preglede, i da su završili na jednoj lokaciji u Fuše Kruje, u blizini aerodroma. Imate vrlo konkretne informacije o tome kako su ove žrtve ubijane, gde su njihova tela odnošena i šta se dešavalo sa telima. Na osnovu svedočenja koje smo prikupili, postojala je jedna vrsta selekcije među zatvorenicima. Određeni zatvorenici – pored navedenog, posle uzimanja uzoraka krvi – izdvajani su i odvođeni u centar gde su ubijani metkom u glavu, posle čega su im vađeni organi za transport u inostranstvo. Moram naglasiti da se ovo nije sistematično dešavalo sa svima koji su nestali. Čak tvrdim da imamo saznanja o samo maloj grupi slučajeva. Tako, mislim da moramo naglasiti da trgovina organima, iako po težini najvažnija, nije ključna stvar. Ključna stvar je u tome što su stotine ljudi nestale i bile ubijene. U svom izveštaju pišete o povezanosti događaja koji su se zbili u Albaniji u periodu od 1999. do 2000. godine sa novijim slučajem Medikus u Prištini. Da li su ova dva slučaja direktno povezana? Nekoliko elemenata nas navodi da poverujemo da postoji neka veza između ova dva slučaja, a radi se, u krajnoj liniji, o istim međunarodnim kanalima. Interesantno je napomenuti da su kasniji slučajevi povezani sa trgovinom organima iz 2006. godine, još dok su međunarodne snage bile prisutne na Kosovu. Ne otkrivamo više detalja zato što ne želimo da remetimo istragu u slučaju Medikus, koja je u toku i koju sprovodi Euleks. Ali verujemo – a postoji nekoliko elemenata koji ukazuju na to – da su ova dva slučaja povezana, naročito zato što su isti ljudi izvodili hirurške zahvate, i korišćeni su isti međunarodni kanali. Što se tiče informacija koje navodite u svojim izveštajima, one nisu glasine, nego predstavljaju ozbiljne informacije koje bi mogle biti upotrebljene za podizanje optužnice? Naš posao nije posao istražnog sudije ili državnog pravobranioca; moj rad je politička delatnost institucije koja brani ljudska prava. Stoga, naš rad nije optužnica, nego više zbirka nalaza, a na osnovu tih nalaza odgovarajući nadležni organi bi morali da započnu istragu. Sada, ako me pitate lično, kao bivšeg istražnog sudiju i tužioca, na osnovu dokumenata i svedočenja koja smo prikupili, svakako bi trebalo započeti istragu, i to je trebalo učiniti još odavno. Godine 2004. tim zvaničnika Unmika i Međunarodnog suda za ratne zločine otputovao je u Ripe, u blizini Burela, u Albaniji, gde su izvršili pretres kuće i obavili razgovore sa ljudima koji žive tamo. Oni su takođe pronašli ostatke tragova krvi na prvom spratu stambene zgrade i prikupili su dokaze kao što su ostaci korišćenih lekova i pribor za infuziju. Kasnije, tužilaštvo Međunarodnog suda za ratne zločine uništilo je ove dokaze, a da ih nikada nije ni dalo na analizu, niti o tome obavestilo ostale nadležne organe, uključujući i UNMIK. Portparol tribunala je rekao da je ovo sprovedeno u skladu sa uobičajenim postupkom. Kako vi ovo komentarišete? Ovo svakako nije normalan postupak ni u jednom tribunalu u svetu. Kada prikupljate dokaze i mislite da nemate neophodan dokaz ili nemate odgovarajuću nadležnost da nastavite istragu, dokazi se nikada ne uništavaju, pogotovo kada nije došlo do njihovog zastarevanja. Dokazi se čuvaju, jer se u jednom trenutku kasnije mogu pojaviti novi, koji će dati drugačiji značaj starim. Dakle, ja ne optužujem Međunarodni sud za ratne zločine za zaveru; mislim da su načinili grešku. Šta mislite koji su bili glavni faktori zbog kojih Zapad i UN nisu sproveli ozbiljne istrage na Kosovu? Smatram da je u početku vladala filozofija – a to je izraz koji koriste američke diplomate – prošlost je prošlost; moramo gledati u budućnost. I na osnovu svojih tadašnjih viđenja, oni su odredili tim koji se činio doraslim zadatku kontrole lokalnih vlasti. Jednostavno rečeno, politička stabilnost i politička efikasnost prevagnuli su nad osećajem za pravdu. Detaljniji uvid u vaš izveštaj ukazuje na to da ste prodrli u unutarnje krugove ove kriminalne mreže. Da li je to tačno? To su vaše reči. Mislim da niste u pravu baš sasvim, ali morate razumeti da ja ne mogu da budem precizniji zato što ne želim da ugrozim one izvore koji su mi verovali i razgovarali sa mnom. Vaš izveštaj je dosta kritikovan zbog predugačkih komentara, od kojih su neki klevetnički, a zbog premalo činjenica koje se mogu proveriti. Zašto ne navodite mnoge od svojih izvora? Prvo, želeo bih da vas podsetim da postoji čitav niz izveštaja koje su pripremile obaveštajne službe iz različitih zemalja (američki) FBI, (britanski) MI6, italijanski SISMI, nemački BND kao i druge. To su studije zločina. Ako smo uspeli da budemo precizniji, to je zahvaljujući našim svedocima. A oni su rizikovali svoje živote. Podsetio bih vas da trenutno na Kosovu ne postoji zakon za zaštitu svedoka, i da tokom suđenja braći Haradinaj niko od četrdeset svedoka koji su razgovarali sa istražiteljima, nije svedočio na suđenju, a nekoliko ih je ubijeno. Dakle, ovi svedoci će govoriti kada dobiju apsolutnu garanciju da će biti zaštićeni, ne samo tokom suđenja, nego i posle njega. Vodili ste i neke veoma teške i uznemiravajuće istrage tokom svoje karijere, što kao krivični tužilac, što kao specijalni izvestilac za ljudska prava. U čemu je sličnost ovih istraga?   Najteža stvar na koju sam nailazio bilo je pronaći svedoka, i čak još teže, zadobiti njegovo poverenje. Poverenje mora da se gradi polako, kako bi shvatili da sam u potpunosti spreman da zaštitim anonimnost svedoka i njihove živote, i da nikada neću ni na koji način ukazati na svedoke, bez njihove prethodne saglasnosti. Bilo je veoma teško steći ovo poverenje. Možda sama činjenica da sam predstavnik Saveta Evrope, da radim sam u veoma malom timu, kao i da sam poznat po svojim ranijim izveštajima, doprineli su uspostavljanju ovog poverenja. Poslednjih dana priča se o potrebi za čistim rukama. To jest, da li ljudi koji žele da budu u novoj vladi na Kosovu treba da imaju čiste ruke, a ne da se nalaze pod velom sumnje. Imate li neko mišljenje o tome da li bi neko koga čeka istraga mogao da bude u službi vlade na Kosovu? Smatram da svako ko prihvati političku odgovornost treba da ostane izvan svake sumnje. To jest, ne samo da ne treba da ima kriminalni dosije, niti da bude predmet aktuelne istrage, nego ne bi trebalo da bude ni informacija koje dovode u pitanje njegovo poštenje. Postoji dobro poznata francuska izreka „čak i Cezarova žena mora ostati van svake sumnje“. Da li je pojam „omerte“ (zakon ćutanja – prim. prev.) i dalje važan za organizovani kriminal na Kosovu? Postoje gledišta koja su donekle slična sicilijanskoj mafiji od pre dvadeset ili trideset godina, i ja smatram da policija ili sudski organi na Kosovu treba da nađu inspiraciju u metodama koje je koristila italijanska policija, na primer, da bude dobro informisana, da radi sa ljudima koji su priznali svoje kriminalne aktivnosti i koji pomažu da se rasturi cela mreža. Takođe, treba uzeti u obzir i finansijske aspekte. Na Kosovu postoje političari koji imaju enormno novčano bogatstvo, iako prijavljuju beznačajne prihode. Dakle, moramo istražiti i finansijska sredstva. Kakvo je poreklo ovog novca? Rečeno je da su optužbe iznete u vašem izveštaju, pogotovo slučaj trgovine organima – istraživane mnogo puta, ali bez uspeha. Neki ljudi kažu da Dik Marti samo podgreva stare optužbe. Koji je vaš odgovor na to? Odgovorio je da bih, verovatno, kad bih i sam bio svedok, razgovarao sa nekim kome verujem, ali ne sa međunarodnim institucijama koje nisu u poziciji da ponude dovoljno garancija za zaštitu. Mislim da su svi upoznati sa tim da Unmik nailazi na velike teškoće u svom radu, a da Euleks – kao i njihovi visoki zvaničnici i sudije u Euleksu, koji su mi ovo ispričali – imaju velike probleme sa prevodiocima, lokalnim saradnicima, pretraživanjem informativnog sistema. Veoma je teško sačuvati strogo poverljive informacije. Ukoliko, kao svedok, nemate potpunu garanciju da će vaše izjave ostati u tajnosti, i da ste kao svedok zaista zaštićeni, jasno je da nećete razgovarati sa ovim institucijama. Takozvana žuta kuća. Čemu je ona služila u celoj ovoj mreži? Šta se tamo dešavalo? Zloglasna žuta kuća bila je jedan od centara u privatnoj pritvorskoj mreži. To je bio tranzicioni centar gde su takođe od ljudi uzimani uzorci krvi, najverovatnije za utvrđivanje kompatibilnosti sa primaocima organa. Dakle, ona je bila deo mreže, ali znamo da tu nije vršeno vađenje organa. Da li smatrate da ljudi nisu pridavali dovoljno pažnje onom što se dešavalo Srbima na Kosovu zbog pustošenja koja su počinile srpske snage – etničkog čišćenja, silovanja i ubistava. To jest, kada su međunarodne snage stigle na Kosovo, tretirale su Srbe kao agresore, a Albance kao prvobitne žrtve? Da, mislim da je postojalo viđenje da su svi Srbi bili krivi, a da su svi Albanci bili žrtve. Istina je da je Milošević počinio strašne zločine. Ono što smo odbijali da vidimo je da je bilo i albanskih Kosovara koji su počinili zločine. Ovi zločini ni na koji način ne umanjuju težinu zločina koje je počinio Milošević. Ali, mislim da ne može postojati pravosudni sistem samo za pobeđene, niti samo za pobednike. Želeo bih da naglasim – a meni je važno da ovo istaknem – ovo nije izveštaj protiv Kosova. Ovo nije izveštaj protiv Kosovara. Upoznao sam majke koje su izgubile svoje sinove u Srbiji i majke koje su izgubile svoje sinove na Kosovu, a između srpske majke i albanske majke koje su izgubile svoju decu, nema razlike. I obe imaju pravo da saznaju šta se desilo sa njihovom decom. Dakle, u osnovi, ovo je izveštaj za ljude i žene sa Kosova, zato što sam siguran da nema stvarne budućnosti za ove ljude bez istine, i za ove ljude (ovde), a znam ih dobro zato što ima puno Kosovara u Švajcarskoj. Jedna desetina stanovnika Kosova sada živi u Švajcarskoj i ja poznajem mnoge od njih. Verujem da zaslužuju političku klasu koja je iznad korupcije i koja ne misli samo na sopstvene interese, nego i na interese stanovništva u celini. Da li ste spremni da odmah predate svoje informacije, spisak svedoka, svoje svedočenje Euleksu, tako da on može da sprovede istragu? Svakako da sam za sudski proces, ali pravosuđe mora obezbediti garancije. A kada to učini, tražiću od svedoka da pristanu da svedoče.  Poslednja vest: Pouka za međunarodnu zajednicu „Sada vreme za pravdu i zaštitu svedoka rekao je Dik Marti nakon sednice Parlamentarne skupštine Saveta Evrope na kojoj je rezolucija pisanja na osnovu njegovog izveštaja usvojena sa skoro 90 odsto glasova parlamentaraca SE.“ “Potrebno je da međunarodna zajednica, koja je prisutna na ovom prostoru već dugi niz godina, izvuče zaključke iz ovog današnjeg glasanja i njegove brojčane dimenzije”, rekao je Marti na konferenciji za novinare održanoj nakon glasanja. “Današnjim glasanjem završava se samo jedna etapa, jer ovaj posao mora da se nastavi i da dođemo do pravde. Sada se mora pokrenuti pravosudni sistem, ali to mora biti prava pravda, a ne alibi za pravdu. Mora se učiniti najteži posao, a to je zaštita svedoka”, rekao je Marti.