Kad mafijaši progovore

Zakon ćutanja štitio je mafiju više od stotinu godina i to vrlo uspešno. Kada bi pristupali kriminalnim porodicama, novi članovi položili bi zakletvu da nikada vlastima neće otkriti ništa o aktivnostima svog klana. Ovu su zakletvu potpisivali svojom krvlju, a malobrojni koji bi se u stara vremena odvažili da je prekrše najčešće su krvlju to i plaćali. Postojanje ovog mafijaškog pravila i strah od njegovog kršenja ozbiljno su sprečavali američke vlasti u borbi protiv organizovanog kriminala tokom poslednje decenije 19. do pedesetih godina prošlog veka, kada je specijalni komitet Senata priznao postojanje i pretnju koju predstavlja sicilijanska mafija. U poslednje vreme, međutim, omerta se po svemu sudeći sve više krši. U ovoj, najvećoj akciji protiv mafije u istoriji SAD, učestvovalo je 500 agenata FBI i 200 lokalnih i državnih policajaca. Uhapšeno je 119 osumnjičenih pripadnika mafije, a optuženo 127. Racija, koja je sprovedena uz pomoć bivših gangstera koji su postali informatori, pokazuje da mafija i dalje predstavlja pretnju uprkos višedecenijskom progonu tokom kojeg je u više navrata sam vrh mafije slat iza rešetaka. Talas hapšenja pokazuje da je omerta danas u najvećoj meri samo mit. Akcija je bila usmerena na mafijaške porodice Kolombo i Gambino iz NJujorka, na porodicu Dekalvakante iz NJu DŽerzija, kao i na porodicu Patrijarka iz NJu Inglanda. Uhapšeni su najviši članovi porodica Kolombo i Gambino, uključujući i uličnog šefa Kolombovih Endrjua Rusoa, drugog čoveka porodice Bendžamina Kastelaca, konsiljerea Ričarda Fuska. Optužbe koje su iznete protiv njih odnose se, pored ostalog, na ubistva, trgovinu narkoticima, iznudu, kocku i zelenašenje, a neki od počinjenih zločina stari su i po 30 godina, objavio je državni tužilac Erik Holder. Ipak, i pored solidnog broja uhapšenih visokih članova mafije, najveći broj onih kojima se policija u četvrtak ujutro pojavila na vratima obični su „vojnici” - ljudi koji su izvršavali naređenja bilo da se radilo o ubistvima, iznudi ili nečemu drugom. Bartolomeo Vernaće, član „upravnog odbora” porodice Gambino, poznat i pod nadimcima „Pepe”, „Bobi” i „Robert”, optužen je, na primer za dvostruko ubistvo Ričarda Gotkina i DŽona D’Agnezea, koje se desilo još 1981. u jednom baru u Kvinsu. Povod za ovo ubistvo bila je, navodno, svađa zbog prosutog pića. Najkrupnija riba je Luiđi „Bejbi Šenks” Manokio, šef porodice Patrijarka, koji je uhapšen u Fort Lauderdejlu, na Floridi. On je optužen za reketiranje nekoliko vlasnika noćnih klubova. Najteži udarac nanet je, svakako, porodici Kolombo koju prošle nedelje nisu pogodila samo ova hapšenja, nego i sudska presuda protiv drugog čoveka familije DŽona „Sonija” Frankezea koji je dobio kaznu od osam godina zatvora zbog reketa. S obzirom na to da ovaj mafiozo ima čak 93 godine, malo je verovatno da će ikada biti slobodan. Mafija, koju su opsežne policijske akcije u proteklih 30 godina praktično bacile na kolena, počela je da se oporavlja nakon terorističkih napada na NJujork i Vašington 11. septembra 2001, kada je FBI svoj fokus sa organizovanog kriminala pomerio na borbu protiv terorizma, ali dani slave za italijanske kriminalce, po svemu sudeći, odavno su prošli - još početkom šezdesetih godina kada se desilo prvo kršenje omerte. Tako je 1963. godine je DŽo Valači (kojeg je besmrtnim učinio Čarls Bronson odglumivši ga u filmu „Valačijevi papiri” iz 1972. godine) svedočio kao insajder o načinima rada Koza nostre pred stalnim potkomitetom za istrage američkog senatskog komiteta za vladine operacije. Ovim svedočenjem on je postao prvi američki član mafije koji je pogazio zakon ćutanja. Do sada najpoznatiji informator bio je drugi čovek porodice Gambino Semi „Bik” Gravano, čije je svedočenje pred sudom 1991. godine omogućilo osuđivanje na dugu zatvorsku kaznu jednog od najpoznatijih mafijaša svih vremena - šefa porodice Gambino DŽona Gotija. Posle Gravanovog svedočenja, omerta je ispustila poslednji dah i došlo je do prave lavine mafijaških insajdera čiju kulminaciju, reklo bi se, vidimo u najnovijim hapšenjima. Ovo, nikako ne znači da je mafija u Americi mrtva. Pomoćnica direktora njujorške divizije FBI-a DŽenis Fedarčik izjavila je da mafija niti je manje nasilna niti je razorenija nego u prošlosti. Ona je podsetila da „hapšenja i presude najvišim pripadnicima pet mafijaških porodica u nekoliko navrata u prošlosti nisu iskorenili ovaj problem”. Čak i da je „Koza nostra” potpuno uništena, u SAD nikako neće manjkati drugih moćnih kriminalnih organizacija, jer su se u međuvremenu razgranale druge zločinačke grupe kao što su one iz Rusije, Meksika, istočne Evrope i Azije. Dvadeset šest porodica U SAD postoji 26 mafijaških porodica i njihov „administrativni centar” se nalazi u NJujorku, kojim vlada pet najmoćnijih porodica - Bonano, Kolombo (na slici hapšenje jednog od članova), Gambino, Đenoveze i Lukeze. Duhovni otac američke mafije i prvi „šef nad šefovima” (capo di tutti capi) bio je Salvatore Maranzano, koji je stvorio i sadašnju mafijašku hijerarhiju. Maranzano je, međutim, vladao svega šest meseci, pošto ga je 1931. ubio arhitekta njujorškog mafijaškog sistema i tadašnji šef porodice Đenoveze Laki Lučano. Posle Lučanove smrti, 1962. godine, šef nad šefovima postao je Karlo Gambino, najmoćniji mafijaški bos u istoriji.