Poljaci i španski sindrom

Poljaci se spremaju da uđu u Evropsku uniju pod dosta neobičnim okolnostima: imaju krizu vlade, nesporazume sa Briselom oko evropskog ustava i, što je najneprijatnije, španski sindrom, izazvan produbljenim raskolom između SAD i Evrope oko Iraka i strepnjama da bi, posle Madrida, Varšava mogla da bude meta terorističkog napada Al kaide.

Lešek Miler će se povući sa čela vlade 2. maja, kad Poljska već bude u Evropskoj uniji. Želi tako da se upiše u istoriju, iako je glavni uzrok njegovog pada gubitak poverenja u narodu zbog niza teškoća u koje je zemlja upala upravo na putu ka Evropi. Stopa nezaposlenosti je oko 20 odsto, privredni rast (od 4 odsto) niži je od privrednog rasta drugih novih članica EU, a društvo potresaju afere vezane za korupciju.

Uz to, država troši više nego što privređuje. Budžet je u deficitu za šest odsto nacionalnog bruto produkta, odnosno duplo je veći nego što je, po pravilima EU, dozvoljeno za ulazak u zonu evra. Deficit je prouzrokovan, kako se objašnjava u Briselu, finansiranjem “loše odabranih programa socijalne i zdravstvene zaštite, kao i javnih službi niskog kvaliteta”. Nije, očigledno, bilo više otpuštanja iz javnih službi iz straha od veće nezaposlenosti i socijalnih potresa.

Sam premijer Miler, nekadašnji komunistički rukovodilac preobraćen u socijaldemokratu, mirno je primio poraz: učinio je što je mogao za ulazak Poljske u Evropsku uniju, a svestan je da je “poljska politička scena postala vrlo podeljena” i da on “više ne uživa podršku naroda”. Naime, ankete pokazuju da je njegova popularnost pala sa 42 odsto (na izborima 2001) na ispod 10 odsto. NJegov Savez demokratske levice (SDL), koji u Donjem domu Sejma ima manjinu, a za koalicionog partnera Poljsku seljačku stranku, pocepao se zbog neuspeha vlade u suzbijanju korupcije. Od 192 poslanika SDL-a njih 27 se izdvojilo i formiralo novu stranku, Socijaldemokratiju. Lider nove stranke, Marek Borovski, obećao je podršku vladajućoj koaliciji samo ako Miler da ostavku.

Predsednik Kvašnjevski je već odabrao Milerovog naslednika. To je Marek Belka (51), nekadašnji ministar finansija u Milerovoj vladi, a sada ekonomski savetnik u administraciji okupacionih vlasti u Iraku. Američki đak, on uživa ugled među finansijskim stručnjacima na Zapadu. Sejm će o vladi odlučivati 16.maja. Protiv Belke je koalicioni partner SDL-a, Poljska seljačka stranka. Lider te stranke Januš Vojčehovski kaže: “Uvažavamo njegovu kompetentnost, ali Poljskoj je potrebna vlada koju ne ceni samo međunarodno finansijsko tržište, nego i poljski narod.”

Miler je u međuvremenu učinio nešto da svom nasledniku olakša prijem u Evropi. Poljska i Španija, dve zemlje NATO-a koje su, uz Britaniju, pružile najveću poršku američkom ratu u Iraku, blokirale su raspravu o evropskom ustavu, tražeći da prilikom glasanja u telima EU imaju više glasova, poput velikih sila, Nemačke i Francuske. Posle smene vlade u Madridu, do koje je došlo zbog otpora proameričkoj politici premijera Aznara, Španija je zauzela popustljiviji stav prema spornom pitanju u evropskom ustavu. U strahu da Poljska ne bude bela vrana već na ulasku u EU, Miler je takođe - za vreme nedavne posete kancelara Šredera Varšavi - ublažio raniji poljski stav. Izjavio je da je “kompromis ne samo neophodan, nego i moguć”.

Ali, španski sindrom se ispoljio u drugom vidu: javio se strah da će Poljska takođe biti meta islamskih terorista, jer se u Iraku, u sastavu okupacionih snaga, pod poljskom komandom nalazi 9 500 vojnika (od toga oko 2 500 poljskih). Predsednik Kvašnjevski je nedavno izjavio da je Poljska bila “zavedena” američkom tvrdnjom da je Sadam Husein raspolagao oružjem za masovno uništenje, ali nije, poput Madrida, zapretio povlačenjem poljskih trupa iz Iraka. Zanimljivo je da poljska podrška Americi u Iraku nije bila ni uzrok Milerovog pada, iako u javnosti raste nezadovoljstvo zbog učešća poljskih trupa u okupaciji te zemlje, ni tema u krizi vlade. Za to se postarao sam predsednik Kvašnjevski.

Nedavno je, međutim, norveška obaveštajna služba otkrila jedan arapski sajt na kome islamski teroristi, za koje se veruje da su pripadnici Al kaide, prete smrću predsedniku Kvašnjevskom. “Pretnja je realna - izjavio je on. - To nas obavezuje da budemo budni, posebno u vreme uskršnjih praznika.” Policija je preduzela vanredne mere bezbednosti na aerodromima i saopštila da postoji “realna opasnost od napada u kojima bi bili korišćeni manji mlazni avioni”.

Tako se desilo da su domaća politička kriza i pretnje terorista pomutile veliko slavlje na ulasku Poljske u Evropu.